Кркобабић: Време је за машински прстен

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић изјавио је данас да удружени пољопривредници са мање улагања могу да брже и лакше остваре боље резултате и имају већу добит."Циљ је да са што мање улагања и рада остваримо што боље ефекте, а то можемо само удружени. Једна савремена машина, која кошта око 300 хиљада евра је за једног домаћина недостижна, али њих десет или петнаест ће моћи да је купе и имаће значајне ефекте тог улагања. Са машинским прстеном имаћемо мање трошкове, радићемо брже, квалитетније и ефикасније, а самим тим и продуктивније“, рекао Кркобабић у обиласку ораница ратарске задруге у кикиндском атару.

Скуп „Уз задруге до савремене механизације“ одржан је данас у организацији Задружног савеза Војводине са циљем да се укаже на значај и економску ефикасност набавке савремене пољопривредне механизације преко задруга, у односу на инвестиције појединачних пољопривредника.

Догађају су присуствовали директори задруга, председници Задружних савеза Србије и Војводине, руководство града Кикинде, представници компанија које се баве продајом механизације, Развојног фонда Војводине, осигуравајућих друштава…

„Само уз задруге можемо да постанемо конкурентнији на тржишту и продуктивнији у пољопривредној производњи, имајући у виду да каскамо за Европом управо по питању продуктивности рада. Осим технички рационалне искоришћености механизације за све задругаре, смањују се и трошкови целокупне производње, на шта је веома значајно указати у овим годинама обележеним растом цена свих инпута за пољопривреду“, изјавила је председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ.

Домаћин скупа била је ратарска задруга „Житопромет“ из Кикинде која је из програма подршке задругама који спроводи Министарство за бригу о селу добила 15 милиона динара за набавку механизације у ратарству.

Та банатска задруга има 10 чланова и бави се производњом ратарских култура - пшенице, сунцокрета, кукуруза и пиварског јечма на површини од 600 хектара, док на 150 хектара својим кооперантима, којих има око 40, пружа услуге припреме, обраде и откупа ратарских култура.

„Наша задруга константно улаже у механизацију, у протеклом периоду купили смо три машине, а инвестицијом коју смо остварили средствима Министарства за бригу о селу 2021. године увећали смо пословни приход за 24,5 милиона динара у односу на 2020. годину", рекао је директор задруге Марко Ђурђулов.

Професор на пољопривредном факултету у Новом Саду Александар Седлар рекао је да почео каријеру у задрузи и захвалио министру Кркобабићу што новим програмима и инвестицијама у задруге "поново осветљава овај вид организовања пољопривредних произвођача".

"Задруге су наша прошлост, али сасвим сигурно можемо да кажемо и будућност, јер предњаче у савременој механизацији и услужној делатности“, казао је он.

Од 2017. године, од како је почео пројекат ревитализације задругарства у Србији, на иницијативу Кркобабића додељено је 2,13 милијарди динара којима је поспешен рад укупно 207 задруга, од преко хиљаду новооснованих у том периоду.

(Бета, 05.10.2022)