Srbija i nasilje: Kako prijaviti zlostavljanje dece
Prema nacionalnom protokolu, centri za socijalni rad su prva adresa za prijave zlostavljanja i zanemarivanja dece, a prijave bi trebalo da razmotre istog dana.
Devojčica sa snimka na kom se vidi kako je žena šamara dok joj drži ruke da ne bi mogla da se brani, a zatim baca o pod, izmeštena je iz porodice, a njena majka je uhapšena, saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Lekari su pregledali devojčicu i još jedno dete i oboje su smešteni u ustanovu socijalne zaštite.
Uznemirujući video-snimak deljen na društvenim mrežama ubrzo je uklonjen.
Nije poznato ko je snimao i objavio na društvenim mrežama prebijanje devojčice, ali je tužilaštvo po saznanju o snimku raspisalo potragu za majkom.
- Šta raditi ako dete pretrpi seksualno zlostavljanje
- Zašto vršnjačko nasilje pogađa skoro polovinu dece u Srbiji
- Deca sa invaliditetom u Ukrajini su zlostavljana, upozorava UN
Novoizabrana ministarka za brigu o porodici i demografiji Darija Kisić Tepavčević povodom ovog slučaja je izjavila da je svaki vid fizičkog i psihičkog nasilja, a posebno nad decom, nedopustiv.
„Deca su naša svetinja, ona se vole i poštuju i nijedno dete ne zaslužuje ružnu reč, a da ne govorimo o fizičkom kažnjavanju", navela je Kisić u pisanoj izjavi, prenosi RTV.
Ona je dodala su svi koji primete nasilno ponašanja prema deci, dužni da nasilje spreče i prijave nadležnim organima i rekla da će država reagovati u najboljem interesu deteta.
Kome prijaviti zlostavljanje dece?
Svako ko sumnja na zlostavljanje ili zanemarivanje dece, može da podnese prijavu najbližem centru za socijalni rad.
Prijava može da bude i anonimna, a centar bi trebalo da istog dana razmotri prijavu i izvrši prve provere, navodi se u Opštem protokolu za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.
Ovaj dokument donela je Vlada Srbije je u skladu sa Nacionalnim planom akcije za decu iz 2004, kako bi poboljšala mehanizme prijavljivanja i evidentiranja slučajeva zloupotrebe i zanemarivanja dece.
Kontakte svih ustanova socijalne zaštite u Srbiji možete pronaći ovde.
- Dokle će batine biti vaspitna mera u Srbiji
- Zapuštena deca iz sirotišta u Rumuniji imaju „manje mozgove“
- Dženi je u glavi stvorila 2.500 ličnosti da bi preživela očev teror
Na svaku, pa čak i anonimnu prijavu da je neko dete ugroženo, centar za socijalni rad je dužan da reaguje, naveli su iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu (RZSZ) u pisanom odgovoru za BBC na srpskom u avgustu ove godine.
Prema Opštem protokolu, o razgovoru sa podnosiocem prijave trebalo bi da bude sačinjena službena beleška i da se, uz pisanu prijavu, priloži u postojeći ili novootvoreni dosije korisnika, ili u poseban registar prijava.
Šta se dešava sa detetom posle prijave?
Svaki slučaj se individualno procenjuje.
Kada prime prijavu, centri za socijalni rad je prvo razmatraju, odnosno vrše trijažu.
Prilikom trijaže se proverava da li je slučaj već bio na evidenciji centra za socijalni rad, a pregleda se i medicinska dokumentacija, ako je dostupna.
Socijalni radnik na osnovu toga donosi odluku da li postoji sumnja na zlostavljanje ili zanemarivanje, da li je osnovana, da li jedno ili više dece u porodici ima potrebu za hitnom zaštitom.
Odlučuje i da li će se proces procene nastaviti u centru ili će biti prebačen drugim nadležnim službama.
„Zatim se sprovodi veoma složen postupak prikupljanja podataka na osnovu kojih se donose zaključci, a potom odluke o primeni mera porodično pravne zaštite i mogućim načinima podrške detetu i porodici", naveli su.
Cilj je da se izvede procena kako se nezadovoljene potrebe deteta mogu rešiti„ u okviru propisane nadležnosti centra za socijalni rad i dostupnih resursa".
„Nekada će biti dovoljan savetodavni rad sa roditeljima, a u drastičnijim slučajevima će se pribeći izmeštanju dece iz porodice", navode u RZSZ.
Prijem i razmatranje prijave i provera postojećih informacija u centru, koji ne bi trebalo da traju duže od jednog radnog dana, navodi se u Opštem protokolu.
Ukoliko služba koja je u prvom kontaktu sa detetom, proceni da su život i zdravlje deteta „neposredno ozbiljno ugroženi i da je neophodno hitnom akcijom osigurati bezbednost deteta" dete može dobiti privremenog staratelja i biti izmešteno iz porodice.
Ova odluka mora se doneti u roku od najviše 24 sata. Deca dovoljno stara da formiraju mišljenje mogu da slobodno kažu šta žele.
Ako je tokom „neodložne intervencije" odlučeno da se dete izmesti iz porodice u instituciju, u roku od najduže sedam dana potrebno je odlučiti o tome ko će preuzeti dalju brigu o detetu, navodi se u Opštem protokolu.
„To može da bude porodični smeštaj kod rođaka, hraniteljstvo ili smeštaj u prihvatilište", rekla je Milka Milanović, državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici, u razgovoru za BBC na srpskom u avgustu 2022.
Kako je dodala, „u ekstremnim situacijama, kada dete ima složene poremećaje, može biti upućeno u institucionalni smeštaj".
Milovanović je rekla i da, u situacijama kada se ispostavi da je roditeljsko pravo grubo prekršeno, može biti pokrenut postupak utvrđivanja krivično-pravne odgovornosti roditelja.
Susret majke i deteta posle godina razdvojenosti
Kako prepoznati zlostavljano dete?
I kod starije i kod mlađe dece koja trpe zlostavljanje može da dođe do promene ponašanja.
Psihološkinja Mirjana Marković iz Centra za dečiju psihologiju (CDP) prethodno je za BBC na srpskom govorila o tome šta su znaci koji mogu da ukažu da dete prolazi kroz težak period.
Kako je objasnila, razloga za promenu ponašanja može biti mnogo, ali da je važno utvrditi o čemu se zaista radi.
Neke od naznaka:
- Dete ne želi da ostane samo sa određenim ljudima ili se plaši da bude daleko od staratelja, roditelja, posebno ako je ovo novo ponašanje (mlađi uzrast)
- Regresivno ponašanje ili nastavak ponašanja koje je već prevazišlo po uzrastu, kao što je sisanje palca ili mokrenje u krevet (mlađa deca)
- Postaje povučeno (mlađe dete)
- Iznenadni izlivi besa mogu da budu simptomi (mlađe dete, ali je često i kod starijih)
- Promene u ishrani (kod mlađe dece)
- Može da se desi da ne uspostavljaju kontakt očima sa odraslima
- Odbojnost prema telesnom kontaktu
- Može da se desi da vreme provode neobično dugo sama (tipično za decu školskog uzrasta)
- Kod mlađe dece mogu biti prisutni noćni strahovi, strah od mraka i odlaska u krevet, strah od odvajanja, nekontrolisano mokrenje (ovde treba isključiti razvojne probleme deteta),
- Izraženi strahovi od odraslih osoba ili od određenih osoba
- Izbegavanje svakog telesnog kontakta sa drugim osobama
- Deca školskog uzrasta mogu da beže od kuće, mogu da imaju izmenjeno ponašanje u školi
Sa kim možete da se posavetujete ako sumnjate da je dete zlostavljano?
U Srbiji postoji više institucija i organizacija koje pružaju pomoć u oblasti zaštite dece i zaštite od nasilja.
Možete im se obratiti i telefonom.
Nacionalna dečija linija radi 24 sata dnevno sedam dana u nedelji.
Namenjena je prvenstveno deci, ali mogu je koristiti i odrasli.
Pruža savetodavnu podršku deci u okolnostima u kojima su im ugrožena prava, ili u bilo kojoj drugoj situaciji, kada osete potrebu za razgovorom sa kompetentnom i poverljivom osobom.
Kontakt telefon je 116 111, a poziv je besplatan.
- Dete sa autizmom i navodno „isterivanje đavola": „Ekstreman, ali ne i usamljen primer"
- #Nisamprijavila: Kako je probijen zid tišine koji štiti nasilnike u Srbiji
Tu je i Roditeljski telefon, čija je linija otvorena od 16 do 22 časa.
Ova savetodavna usluga namenjena je pre svega roditeljima, ali i drugim odgajateljima, bakama, dekama, rođacima, komšijama ili nastavnicima koji imaju nedoumice, pitanja ili potrebu da sa nekim porazgovaraju na temu dobrobiti deteta.
Kontakt telefon je 0800 007 000, a poziv je besplatan.
Sumnju na nasilje u porodici možete prijaviti i policiji na broj telefona 192.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.27.2022)
