Србија, школе и насиље над просветним радницима: „Никад нећу заборавити нож уперен у моју главу"

Оливеру Радосављевић, наставницу математике из Раче код Смедеревске Паланке, ученица осмог разреда убола је ножем у лице 1. фебруара 2021.

Дан који, како каже, никад неће заборавити.

„Нож уперен у моју главу и њен поглед који никада до сада нисам видела&qуот;, присећа се Радосављевић призора.

Поред физичког насиља, наставници трпе и вређање, претње, понижавање, крађе и дигитално злостављање.

Због тога је више стотина наставника и учитеља изашло на улице 47 градова широм Србије захтевајући да им се изменама закона обезбеди боља заштита, као и да насилници кривично одговарају.

„Према тренутним прописима, ученици који су починили неки акт насиља, могу да добију два или један из владања, укор и да ипак заврше годину, док се та мера не изрекне могу да напусте школу и упишу другу.

„А да је наставник, не дај Боже случајно очешао ученика био би суспендован и водио би се дисциплински поступак - то је неприхватљиво, па ако вас закон не поштује, неће ни друштво&qуот;, прича Милан Трбовић, председник Синдиката просветних радника Војводине, једног од еснафских удружења чији чланови су учествовали на протесту.

Просветне раднике на улице је извео случај професорке из Трстеника која је пала на под када ју је ученик треће године средње школе у учионици збацио са столице, док су други снимали и гласно се смејали, а касније видео поделили са другим ученицима школе.

Један од учесника је напустио школу, двојица су избачена, а Министарство просвете је оформило радну групу која би требало 19. децембра да објави предлог мера за превенцију насиља.

„Снимак је осмелио просветне раднике да кажу шта се дешава дуги низ година, то је кап која је прелила чашу.

„Професорка је симбол жртве просветних радника чије се професија годинама унижава&qуот;, каже Валентина Илић из Синдиката образовања Србије за ББЦ на српском.

• „Нож под грло професорки&qуот; - насиље над просветним радницима на Балкану
• „У зачараном кругу”: Како се школе боре против вршњачког насиља у Србији
• Зашто вршњачко насиље погађа скоро половину деце у Србији

Насиље над просветним радницима последица је урушавања вредности и одсуства комуникације, каже социолошкиња Данијела Видојевић-Продановић која је пре три године истраживала насиље над просветним радницима.

Насиље се не одражава само на живот жртве, већ и на целокупни образовни систем - наставници не могу да држе квалитетна предавања, а ђаци их све мање поштују, сматра Трбовић.

Из Министарства просвете поручују да се проблеми не решавају штрајком и да треба радити на превенцији и смислити моделе да се систем, како кажу, 'утегне'.

„Није поента само избацити дете из школе&qуот;, изјавио је Бранко Ружић, министар просвете.

Насиље над наставницима - каква је законска регулатива

Оливера Радосављевић девет година путује 50 километара у једном смеру до Основне школе Селевац, у општини Смедеревска Паланка.

На дан напада, успела је некако да дође до наставничке канцеларије - крв јој се сливала низ одећу.

Колеге су је одвеле до Ургентног центра где је примила лек за смирење. Ушили су јој рану, а у медицинском извештају записано је да има лакшу телесну повреду.

Дала је изјаву у полицијској станици и отишла на двомесечно боловање.

Против ученице која је напала Оливеру, покренут је васпитно-дисциплински поступак, у складу са Законом у управном поступку, јер је реч о малолетнику.

Слично се поступало и у другим случајевима у којима су починиоци насиља били млађи од 14 година.

Деца тог узраста не одговарају кривично пред законом, њих заступа родитељ, ког такође може да представља адвокат, што се десило у овом случају.

Мере које се предузимају када дође до насиља у школама, одређене су Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање Министарства просвете.

Васпитно-дисциплинске мере се изричу у оквиру школе, објашњава Ивана Димитријевић, адвокатица која се бави кривичним правом.

Уколико се утврди одговорност ученика, одељенско веће предлаже мере - укор директора или укор наставничког већа, а ученици школску годину могу завршити са двојком или јединицом из владања.

Најригорознија мера је укор наставничког већа са искључењем, која може да се примени само у средњим школама, јер је основно образовање обавезно, појашњава правница из Шапца.

Оливера се са ученицом која ју је напала, сретала само на суђењима.

У новембру 2021, суд је утврдио да је девојчица одговорна за почињено дело и да је њена породица дужна да Оливери плати финансијску одштету.

„Девојчица се покајала, извинила у ходнику суда.

„Њен отац са којим радим, само ме је позвао тог дана да види где сам и после тога никад више - а имали смо коректан, професионални однос&qуот;, говори наставница математике.

По окончању поступка школа је у обавези да поднесе кривичну пријаву како би се утврдила одговорност родитеља, али школа у којој ради, како каже, још то није учинила, иако је поступак завршен пре годину дана.

• Од „поносне&qуот; до „понижавајуће&qуот; професије: „Посао учитеља мора да се воли”
• Зашто млади у Србији не желе да постану наставници: „Деца осећају да то није цењена професија“

---

Нивои насиља - шта школа мора да предузме и у ком тренутку

Правилник разврстава насиље по нивоима и прописује како школа треба да реагује у зависности од озбиљности ситуације.

Ако школа не може са сигурношћу да процени ниво насиља, може да се обрати другим институцијама за помоћ - лекарима, Министарству просвете и социјалним радницима.

• Први ниво насиља: ударање чврга, штипање, уништавање ствари, псовање, имитирање, прозивање, подсмевање, ласцивни коментари, слање узнемирујућих СМС порука.

Ове проблеме покушава да реши разредни старешина или учитељ, а ако у томе не успе - укључује се педагошко-психолошка служба.

• Други ниво насиља: шамарање, гажење, уцењивање и претње, сексуално додиривање, свлачење, сликање и снимање, као и дељење тог садржаја.

Разредни старешина реагује на ове проблеме у сарадњи са стручном службом, уз обавезно укључивање родитеља.

Ако напори не дају резултате, против ученика се може се покренути дисциплинска процедура.

• Трећи ниво насиља: туча, дављење, напад оружјем, застрашивање, изнуђивање новца, подвођење, силовање.

Рад на решавању проблема преузима директор који мора да укључи родитеље и надлежне службе, као што су центар за социјални рад, полиција, тужилаштво или прекршајни суд.

Покретање дисциплинског поступка против починилаца је обавезно.

Извор: Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање

---

Шта просветари траже?

Постојећи законски оквир често се не примењује, нити је довољан да пружи адекватну заштиту, указују годинама просветни радници и представници синдиката.

„Тражимо промену Кривичног закона - да та деца односно њихови родитељи одговарају кривично за оно што њихова деца ураде. Ово је само прелило чашу.

„Закони се не мењају, сва права се дају деци, а они не знају своје обавезе, ми имамо пропаст комплетног друштва и желимо да скренемо пажњу да се образовни систем деценијама урушава&qуот;, каже Александра Станковић, наставница Основне школе Васа Пелагић из Београда.

Промена регулативе би деловала превентивно и потенцијално спречила насиље, сматра Трбовић.

„Када неко хоће, он реши проблем, када неће - прави радну групу, али не може се она састајати бесконачно&qуот;, додаје.

Чланови Форума средњих стручних школа су на протесту Ккрајем марта 2022. предложили увођење суспензије ученика са наставе на одређени период, у зависности од тежине прекршаја, односно насиља које учини над наставником, као и да једна од мера буде слање у поправни дом.

Ове мере биле би предузимане само у случајевима физичког насиља над наставницима, изјавили су тада представници ове организације.

Они су такође тражили и одређивање новчаних казни за родитеље чија деца почине мање прекршаје.

Форум гимназија је предложио 2019. године да се ученицима забрани прелазак у другу школу до окончања васпитно-дисциплинског поступка.

Колико је распрострањено насиље на просветним радницима?

Нешто више од 16 одсто наставника средњих школа је претрпело физичко насиље, а 78 одсто вербално, наводи се у раду Насилно понашање ученика према наставницима у средњој школи из 2018. године.

Мање од 18 одсто њих је било мета крађе или уништавања личне имовине, показује исто истраживање.

У просеку, сваки шести одрасли каже да је бар једном био угрожен од ученика, подаци су студије Насиље у школама Србије, објављене 2014, у којој је учестовало више од 15.500 просветних радника из 237 основних школа.

Око две трећине каже да је вербална агресивност проблем, а трећина сматра да проблем постоји и са физичком агресијом.

Проценат ученика који су сведочили неком облику насиља над просветним радницима расте из разреда у разред, показује овај рад.

Тако је 25,5 одсто ученика петог разреда видело вербално или физичко насиље над наставницима. Тај проценат међу децом шестог разреда је 39,1 одсто, седмог 49,1 одсто, а чак 57,4 осмака је сведочило томе да наставник трпи насиље.

„Само присуство сценама у којима је наставник понижен, често и беспомоћан, носи последице по укупну атмосферу у учионици, па и школи у целини. Једна од порука коју таква ситуација може пренети, јесте да су пред насиљем беспомоћни и одрасли&qуот;, наводи се у истраживању.

Резултати истраживања о насиљу над просветним радницима из 2018, показују да су наставници средњих школа изложенији вербалном насиљу, док је физичко присутније у основним образовним установама.

Запослени у средњим стручним школама чешће трпе насиље од колега из гимназија.

Ученици у школама са великим бројем ђака чешће врше насиље у односу на вршњаке у мањим срединама.

У националном извештају УНИЦЕФ-а за Србију се наводи да насиље врши око 21 одсто деце.

Из Министарства просвете, до објављивања текста, нису одговорили на питања новинара ББЦ-ја на српском о томе колико су случајева насиља над просветним радницима евидентирали до сада.

Урушен положај, погажено достојанство, а насиље релативизовано

Запослени у образовним установама указују на то да је насиље према просветним радницима из године у годину све чешће и агресивније.

„Наша деца имају велике проблеме и оно што им се дешава у кући и њиховом мини окружењу, преносе на наставнике.

„Многа нису усвојила основне друштвене вредности, јер их нису имала у породици, нису имала где да их усвоје&qуот;, прича Васиљевић-Продановић, професорка са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Проблем је и што се просветни радници често представљају као људи који не раде добро сопствени посао или нису довољно компетентни, сматра Љиљана Марковић, психолошкиња.

„То говоре и деца и родитељи, што додатно срозава положај и ауторитет запослених у школама, а деца су спремнија да пређу одређене границе према тим ауторитетима.

„Нису свесни да постоји граница, да је то одрасла особа са којом не може и не треба да се поступа на такав начин, нису свесни у којој мери такво понашање наноси штету и оставља последице&qуот;, појашњава.

Наташа Милаковић и њен супруг, родитељи двоје деце од осам и 12 година, посматрају учитељице и наставнике као партнере и кажу да родитељи и просветни радници треба да знају да су на истој страни.

„Никада нисмо долазили у школу да се бунимо због оцена, да вршимо било какав притисак, али смо свесни да родитељи то раде, некада усмено у личном обраћању или преко деце, а некада покушавају да кроз вибер групе унесу пометњу и да тролују&qуот;, каже Милаковић.

Овим родитељима је битно да се деца радују школи и да су тамо сигурни и безбедни.

Када им синови препричају да су чули или видели било какву врсту насилничког понашања, труде се да им појасне да то није начин решавања проблема.

„Децу учимо да је свака оцена за ђака, да морају више да се труде ако хоће боље оцене, и да није наше да одређујемо критеријуме&qуот;, каже ова мајка.

Децу уче и да поштују наставнике и учитеље.

Каже да је предност што деца имају баку која је професорка енглеског у пензији.

„Крај ње коју су бивши ученици сретали, грлили и поздрављали, могли су да стекну слику да је њена професија и позив била нешто достојанствено и вредно.

„Сматрамо да наставницима мора да се врати достојанство и да закон штити њих, а не насилнике&qуот;, говори за ББЦ на српском.

• „Ако улажете у образовање, нећете морати да улажете у полицију&qуот; - директор финског школског тела за ББЦ
• Жене у Авганистану: „Осећала сам велику нервозу док сам се враћала у учионицу“

---

Неки од примера насиља у школама у Србији последњих година:

• Бор, 2020. - Професор физичког васпитања задобио је лакше повреде пошто га је напао ученик на степеништу школе
• Сремска Митровица, 2019. - У току наставе ученик 8. разреда физички је напао и повредио директора школе
• Ужице, 2019. - Учитеља претукао бивши ученик, који је претио и двема професоркама једне средње школе
• Београд, 2019. - Наставница покушала да растави двојицу ученика, а један од њих је ударио песницом у главу
• Младеновац, 2017. - Ученик првог разреда Техничке школе напао професора, а касније и полицајце
• Владичин Хан, 2012. - Ученик првог разреда гимназије ударио професорку математике која је при паду поломила кук
• Сремска Митровица, 2009. - Ученик прве године Средње техничке школе покушао да исправи оцену из хемије тако што је ишамарао професорку, пљувао је и вређао
• Нови Сад, 2008. - Ученик осмог разреда основне школе због јединице из ликовног претио професорки бацањем Молотовљевог коктела, ђаци снимали напад и навијали
• Ниш, 2007. - Два свршена матуранта нишке гимназије Девети мај претукла професора информатике док је држао час, као и неколико ученика који су покушали да га заштите
• Врњачка Бања, 2006. - Ученик трећег разреда Угоститељско туристичке школе неколико пута ударио професора бејзбол палицом током часа
• Сомбор, 2006. - Родитељи два ђака основне школе Доситеј Обрадовић претукли професора хемије због лоших оцена њихове деце

Извор: ББЦ и Београдски центар за људска права

---

На децу утиче и шира друштвена средина, медији и интернет, додаје Марковић.

„Деца виде да неки људи агресивним понашањем постижу циљеве, да казне изостају, док они који су добри делују неспособно.

„Када сте стално изложени информацијама о насиљу - а они јесу јер проводе доста времена на друштвеним мрежама - такав модел понашања постаје нормалан, јер још нису изградили критички став према томе&qуот;, објашњава психолошкиња.

Истиче да је насиље данас у друштву релативизовано иако степен насиља расте из године у годину.

Примећује и да насиље поприма облике 'забаве' и да се најчешће врши групно.

„Дели се по друштвеним мрежама, коментарише се. Они који врше насиље имају један мотив, док је онима који то гледају забавно, постају саучесници, снимају, препричавају или се подсмевају ситуацији&qуот;, каже Марковић.

Пораст насиља осликава друштво у ком живимо, сматра Светлана Вајнктнер, наставница Основне школе Стеван Сремац из Добановаца.

„Оно што се показује у осам увече, сцене насиље, све то утиче на децу, нема едукативног садржаја, плус угледају се на људе који се саме хвале да немају образовање - ово је шири проблем&qуот;, додаје.

„Чему више страх?&qуот;

За насиље над просветним радницима попут оног кроз које је прошла наставница из Трстеника, често се не сазна, јер се запослени плаше да проговоре.

„Страх од администрације, ученика, послодаваца - повлачимо се, а насиље је присутно на свим нивоима - чему више страх?

„Морамо више себе да ценимо, да би нас и друштво уважавало&qуот;, каже Сандра Радовановић, председница Синдиката радника школе Иво Андрић из Београда.

У њеном окружењу, каже, није било насилног понашања, али у разговору са колегама увиђа да је све заступљенија латентна врста насиља попут претњи и мобинга.

„Свако одбијање детета да послуша наставника је већ понижавајуће за њега&qуот;, додаје наставница Вајнктнер.

И то није све.

„Треба одржати дисциплину у одељењу где су ђаци који су вас јавно понизили, а дају пример другим ученицима да они то исто могу да ураде, јер нема неких већих санкција - то се шири, а не зауставља се&qуот;, каже она.

• #Нисампријавила: Како је пробијен зид тишине који штити насилнике у Србији
• Слање у ћошак није штетно за децу

Повратак на посао није увек лак и зависи од врсте насиља коју је наставник претрпео.

А када се врати, наставник ради под притиском и у страху да ће се слична ситуација поновити, сматра Трбовић, такође просветни радник.

„Спремиће час, али нема ту сигурности, више нема осећаја да је поштован као наставник, урушен му је ауторитет, верује да ће опет доћи до провокација.

„Колико год да је посвећен, питање је колико тај час може да буде квалитетан ако он ради под притиском - уништава се наставни процес комплетно&qуот;, каже Трбовић.

Оливера из Смедеревске Паланке је првих седам дана после напада била у шоку.

Једва је ходала, није могла да устане, имала је утисак да ће пасти и онесвестити се.

Кренула је на терапију са психологом, а речи подршке и посете колега су јој помогле, како каже, да се брже опорави.

„Прегурала сам донекле, али остаје ружно сећање и питање - зашто се то догодило&qуот;, прича дрхтавог гласа.

Месец и по дана после инцидента, Оливера се вратила у школу, али не и предавањима.

Угледавши једног дана у школском холу жену сличне фризуре попут девојчице која ју је посекла ножем - уплашила се.

Насиље је, поред лоших плата, један од разлога због чега се све мање младих одлучује за каријеру у образовању.

За упис на београдски Филолошки факултет, где се, између осталог, образују будући наставници српског језика и књижевности, пријавило се свега 50 кандидата на смеру који прима двоструко више бруцоша.

Илић из Синдиката образовања Србије каже да ће Србија последично остати без кадрова, што се дугорочно може одразити на квалитет образовања у целини.

'Ужелела сам се посла, ужелела сам се деце'

После двомесечне паузе, Оливера се вратила часовима.

„Ужелела сам се посла, ужелела сам се деце&qуот;, весело изговара.

Са ђацима није имала проблема, али су је погађале приче у којим је представљена као кривац иако је одлука суда говорила другачије.

„Ми смо наставили као да се ништа није десило и договорили смо се да се о томе не прича&qуот;, сећа се тих првих дана после боловања.

Када чује за нови случај, узнемири се и слике почну да јој се враћају.

Сматра да треба што више причати са децом, слушати њихове проблеме, који можда некада и не делују озбиљно, али их треба чути.

„Ту мислим и на родитеље и на наставнике.

„Ако се реагује на време, могу се предупредити ситуације попут моје&qуот;, каже Радосаваљевић.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.02.2022)