Brnabić: Cilj predloženog državnog budžeta Srbije za 2023. godinu da se održi fiskalna stabilnost
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je danas da predloženi državni budžet za narednu godinu prati prioritete programa Vlade Srbije od 2022. godine do 2024. godine, među kojima je glavni cilj da se održi fiskalna stabilnost, sa fiskalnim deficitom od 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Ona je u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, rekla da je zbog fiskalne stabilnosti predviđen fiskalni deficit od 3,3 odsto BDP, čime se nastavlja njegovo smanjenje i smanjenje javnog duga.
"Budžet je opet nikad veći, nikad veći za kapitalne investicije, nikad veća ulaganja u zaštitu životne sredine, u energetiku, prosvetu, nauku, inovacije, kulturu i sve ostale segmente društvenog i ekonomskog života. I dalje držimo da deficit pada, kao i javni dug ispod 60 odsto BDP-a,", rekla je Brnabić.
Dodala je da je fiskalni deficit prema rebalansu budžeta za 2022. godinu 3,9 odsto BDP-a, sada 3,3 odsto, što znači da "idemo prema deficitu koji je postojao pre kriznih godina".
Brnabić je istakla da će se Vlada i dalje boriti za kontinuirano povećanje plata i penzija i podsetila da će se one od 1. januara u javnom sektoru povećati 12,5 odsto, za vojna lica 25 odsto, a penzije će biti veće 12,1 odsto.
"Jedina smo ili među retkim zemljama koja će imati rast plata i penzija koji je veći od projektovane inflacije, što znači da će realno biti veće u 2023. godini", rekla je Brnabić.
Dodala je da će minimalna cena rada biti veća 14,3 odsto, kao i minimalna zarada koja će od 1. janura 2023. godine iznositi 40.022 dinara.
Uz to, kako je rekla, rasteretiće se i zarade kako bi se olakšalo poslovanje privrede, pa će se 12,5 odsto povećati neoporezivi deo bruto zarade, sa 19.300 na 21.712 dinara. Uz to smanjiće se i stopa doprinosa za PIO fond za jedan odsto pa će, prema njenim rečima, ukupno opterećenje na zarade biti 60 odsto.
Brnabić je rekla da je za 2023. godinu budžetom projektovan rat BDP od 2,5 odsto, što je zbog krize nešto manje nego što je ranije planirano, ali i dalje mnogo bolji nego u zemljama na evropskom kontinentu.
"Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) kumulativni rast Srbije za poslednje četiri godine krize je 13,1 odsto, što je dugi najveći rast na evropskom kontinentu, odmah iza Irske. Kumulativni rast Srbije će biti skoro četiri puta veći nego u EU gde će biti 3,4 odsto", rekla je Brnabić.
Dodala je da će kumulativni rast Severne Makedonije u istom periodu biti 3,3 odsto, a u Crnoj Gori 5,2 odsto.
Ona je rekla da se predviđa da će 19 zemalja EU danas ući u recesiju, a da je budžet Srbije za 2023. napravljen da se rast nastavi, a to će se postići ogromnim ulaganjem u kapitalne investicije.
"Predviđena su ogromna ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, predlogom budžeta za to je predviđeno 423,9 milijardi dinara što je 5,3 odsto BDP-a, a na nivou opšte države je predviđeno 545,5 mimilijardi dinara, što je 6,8 odsto BDP-a, što je za 6,4 odsto više nego u 2022. godini i skoro četiri puta više nego 2017. godine", rekla je Brnabić.
Ona je kazala da će biti nastavljena izgradnje autoputeva, brzih pruga, luka, ulaganja u vodni transport, rekonstrukciju i izgradnju graničnih prelaza, gradnja beogradskog metroa, nacionalnog stadiona i mosta preko Save.
Istakla je da će biti značajna ulaganja i u izgradnju energetskih kapaciteta i u projekte smanjenja gubitaka u prenosu električne energije.
"Radićemo na još jačem povezivanju privrede sa naukom i inovacijama. Gradićemo nove tehnološke parkove i širiti postojeće", rekla je Brnabić.
Izdvajanja za poljoprivredu i subvencije poljoprovrendicima po njenim rečima će u narednoj godini biti rekordna, a značajno su uvećana i izdavanja za kulturu, odbranu, prosvetu, socijalu.
"Apsolutno sam uverena da će ovaj budžet obezbediti da implementiramo prioritete za koje smo dobili podršku od građana i da ćemo uspeti dalje da utičemo na porast životng standarda, bez obzira na sve izazove i okolnosti koje nas okružuju", rekla je premijerka.
(Beta, 12.05.2022)
