Брнабић: Циљ предложеног државног буџета Србије за 2023. годину да се одржи фискална стабилност

Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је данас да предложени државни буџет за наредну годину прати приоритете програма Владе Србије од 2022. године до 2024. године, међу којима је главни циљ да се одржи фискална стабилност, са фискалним дефицитом од 3,3 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Она је у Скупштини Србије, образлажући Предлог закона о буџету за 2023. годину, рекла да је због фискалне стабилности предвиђен фискални дефицит од 3,3 одсто БДП, чиме се наставља његово смањење и смањење јавног дуга.

"Буџет је опет никад већи, никад већи за капиталне инвестиције, никад већа улагања у заштиту животне средине, у енергетику, просвету, науку, иновације, културу и све остале сегменте друштвеног и економског живота. И даље држимо да дефицит пада, као и јавни дуг испод 60 одсто БДП-а,", рекла је Брнабић.

Додала је да је фискални дефицит према ребалансу буџета за 2022. годину 3,9 одсто БДП-а,  сада 3,3 одсто, што значи да "идемо према дефициту који је постојао пре кризних година".

Брнабић је истакла да ће се Влада и даље борити за континуирано повећање плата и пензија и подсетила да ће се оне од 1. јануара у јавном сектору повећати 12,5 одсто, за војна лица 25 одсто, а пензије ће бити веће 12,1 одсто.

"Једина смо или међу ретким земљама која ће имати раст плата и пензија који је већи од пројектоване инфлације, што значи да ће реално бити веће у 2023. години", рекла је Брнабић.

Додала је да ће минимална цена рада бити већа 14,3 одсто, као и минимална зарада која ће од 1. јанура 2023. године износити 40.022 динара.

Уз то, како је рекла, растеретиће се и зараде како би се олакшало пословање привреде, па ће се 12,5 одсто повећати неопорезиви део бруто зараде, са 19.300 на 21.712 динара. Уз то смањиће се и стопа доприноса за ПИО фонд за један одсто па ће, према њеним речима, укупно оптерећење на зараде бити 60 одсто.

Брнабић је рекла да је за 2023. годину буџетом пројектован рат БДП од 2,5 одсто, што је због кризе нешто мање него што је раније планирано, али и даље много бољи него у земљама на европском континенту.

"Према подацима Међународног монетарног фонда (ММФ) кумулативни раст Србије за последње четири године кризе је 13,1 одсто, што је дуги највећи раст на европском континенту, одмах иза Ирске. Кумулативни раст Србије ће бити скоро четири пута већи него у ЕУ где ће бити 3,4 одсто", рекла је Брнабић.

Додала је да ће кумулативни раст Северне Македоније у истом периоду бити 3,3 одсто, а у Црној Гори 5,2 одсто.

Она је рекла да се предвиђа да ће 19 земаља ЕУ данас ући у рецесију, а да је буџет Србије за 2023. направљен да се раст настави, а то ће се постићи огромним улагањем у капиталне инвестиције. 

"Предвиђена су огромна улагања у путну и железничку инфраструктуру, предлогом буџета за то је предвиђено 423,9 милијарди динара што је 5,3 одсто БДП-а, а на нивоу опште државе је предвиђено 545,5 мимилијарди динара, што је 6,8 одсто БДП-а, што је за 6,4 одсто више него у 2022. години и скоро четири пута више него 2017. године", рекла је Брнабић.

Она је казала да ће бити настављена изградње аутопутева, брзих пруга, лука, улагања у водни транспорт, реконструкцију и изградњу граничних прелаза, градња београдског метроа, националног стадиона и моста преко Саве.

Истакла је да ће бити значајна улагања и у изградњу енергетских капацитета и у пројекте смањења губитака у преносу електричне енергије.

"Радићемо на још јачем повезивању привреде са науком и иновацијама. Градићемо нове технолошке паркове и ширити постојеће", рекла је Брнабић.

Издвајања за пољопривреду и субвенције пољопроврендицима по њеним речима ће у наредној години бити рекордна, а значајно су увећана и издавања за културу, одбрану, просвету, социјалу.

"Апсолутно сам уверена да ће овај буџет обезбедити да имплементирамо приоритете за које смо добили подршку од грађана и да ћемо успети даље да утичемо на пораст животнг стандарда, без обзира на све изазове и околности које нас окружују", рекла је премијерка.

(Бета, 05.12.2022)