Демостат: Кина купује утицај на Балкану, пре свега кредитима за инфраструктуру

Бета 09.12.2022

Кина је искористила дугогодишњи игнорантски однос ЕУ према Западном Балкану и проширила економски и политички утицај у земљама региона, који првенствено остварује путем кредита за инфраструктурне пројекте, пише данас Истраживачко-издавачки центар Демостат.

Иако ЕУ сада покушава да потисне такву "тампон зону" са Балкана због дешавања у Украјини, утицај Кине се и даље остварује уз одобрене кредите за инфраструктурне пројекте, који на први поглед делују примамљиво и повољно, али касније постају финансијски терет за земље Западног Балкана, наводи се у тексту.

Релативно ниску западну инвестициону климу у региону, како се наводи, Пекинг успешно користи да оствари своје геополитичке интересе кроз ширење утицаја, чиме се обезбеђује дугорочна политичка зависност на Балкану.

Док Русија има одређени утицај кроз своје културно-верске односе са становништвом на Западном Балкану, утицај Кине се за сада остварује на ефикаснији начин који има финансијску природу, додаје се.

Истовремено, постоји и пораст позитивне перцепције Кине међу становништвом у региону, посебно у бившим југословенским републикама, кроз културу, где Пекинг покушава да се представи као алтернатива западном систему, преноси Демостат наводе македонског листа Слободан печат.

У најновијем истраживању Центра за анализу европске политике (ЦЕПА), објављеном недавно, наводи се да Кина има снажан утицај у Северној Македонији, замљи која је на трећем месту по кинеском утицају међу 17 земаља централне и источне Европе, одмах иза Србије и Бугарске, пише Демостат.

Стручњаци кажу да су уверени да повећање кинеског утицаја у региону може изазвати опасност од раздора између Балкана и ЕУ, у правцу европских захтева за спровођење тешких реформи које су потребне региону за евентуално приступање Унији, пише у тексту.

Демостат преноси речи политичког аналитичара Синише Пекевског да "обичан народ на Балкану не разуме нити види у којој мери Кина врло брзо постаје фактор регионалне политике".

"Пекинг има прилично јасне економско-политичке циљеве широм источне Европе, да створи инфраструктуру неопходну за ширење својих иницијатива у Европи. Уопштено говорећи, недовољно развијене локалне економије су одличан мамац за улазак у замку дужничке зависности, чиме се истовремено омогућава одређени политички утицај Пекинга. Иако на први поглед помоћ Кине у кредитима делује добронамерно за обичног грађанина, за сада само мали део политичких елита може да претпостави какве могу бити последице ових кредита", казао је Пекевски.

Пекевски наводи да је кинески утицај у централној и источној Европи најјачи у Србији, јер Београд, упркос европској перспективи и политичкој визији, непрестано шири своје односе са Кином на различитим пољима.

Професор Кристофер Неринг, са Универзитета Свети Климент Охридски у Софији, каже да се утицај Кине у Бугарској одвија кроз директна улагања у инфраструктуру, телекомуникације, медије, академске садржаје и преко Института Конфуције, преноси Демостат.

Неринг додаје да у Бугарској постоје два таква института, у Софији и Великом Трнову, "где се води нетранспарентно финансирање и пропагандне расправе и публикације".

"Што се тиче сарадње с медијима, праве се новине које имају посебну рубрику о Кини и садржај се одмах преводи са енглеског на бугарски. Постоји неколико таквих новина, које преводе такве чланке и које између осталог промовишу руски поглед на политику према југоисточној Европи. Уопште нема никакве критике на рачун Русије, имамо антиамеричку пропаганду и то да је Вашингтон крив за економско-политички сукоб Кине и САД. Понекад постоје и антикапиталистички наративи у смислу западног света и промовише се 'кинески модел'", наводи Неринг.

Истраживачки центар БИРН објавио је да су кинеске компаније у Босни и Херцеговини инвестирале у неколико пројеката за електране, с тим да је "Тузла" највећи до сада. За пројекат "Тузла" Босна и Херцеговина је узела кредит од 700 милиона евра од кинеске Ексим банке, што је допринело повећању спољног дуга БиХ према Кини за 14 одсто, додаје Демостат.

(Бета, 09.12.2022)

Повезане вести »

Кључне речи

Политика, најновије вести »