Русија и Украјина: Како патолози идентификују жртве руске инвазије

Олег Подорожњи нас води лоше осветљеним ходником његове мртвачнице, поред прозора заштићених џаковима са песком, до великог белог контејнера у задњем дворишту.

Чим се одшкрину његова тешка метална врата, напоље покуља непријатни мирис смрти.

Сакупљени у белим врећама су посмртни остаци цивила убијених кад су град Изјум окупирале руске трупе.

Многи су мртви већ месецима.

Вреће за лешеве обележене су бројевима и најштуријим детаљима, нашкрабаних црним фломастером.

Недељама након што је ослобођен Изјум, посмртни остаци 146 људи пронађених тамо још нису идентификовани.

Они су овде зато што је главна мртвачница претрпана неидентификованим телима из руских ракетних напада и масовних гробница широм Харковске области.

„Број тела које имамо сада заиста је веома висок&qуот;, објашњава Олег, патолог из Харковског завода за форензичку експертизу.

„Они сви остају овде док се не ураде анализе ДНК.&qуот;

Сада имају агрегат, али одржавање контејнера хладним током редовних нестанака струје изазваних руским нападима на украјинску енергетску мрежу представља велики проблем.

• „Чување мртвих од заборава“: Војници који сакупљају тела погинулих Руса и Украјинаца
• За које ратне злочине у Украјини је оптужена руска војска
• Да ли су руски војници убијени пошто су се предали на истоку Украјине

Дуга потрага

Неколико сати вожње на исток од Изјума, обим разарања током руске инвазије је запањујуће.

Кроз средину високе стамбене зграде зјапи огромна рупа, а свуда унаоколо су комшијске куће сравњене са земљом.

Човек на лествама кречи јарки мурал на загарављеној згради, али су велика слова З исцртана на низу оближњих гаража, ознаке руских војника током њихове седмомесечне окупације.

Међу свим тим живе породице које траже родбину за коју знају да је страдала, али које још немају тела која би могли да сахране.

Полицијска станица у Изјуму је уништена, тако да су полицајци направили привремену радну собу на ликовној академији где сакупљају узорке ДНК као и доказе почињених зверстава.

Они позивају људе да улазе један по један и нежно им ваде брис из уста.

Узорци се потом шаљу форензичким лабораторијама да би се израдио ДНК профил у нади да ће се постићи генетско поклапање са телима у мртвачници.

• Украјинци тврде да су у Изјуму пронашли масовне гробнице
• „Зидови пуни бола“: Руске ћелије за мучење у Украјини
• Остављени тенкови, нема струје, ни воде: Како изгледа Изјум после повлачења руске војске

Након што је и сама дошла на ред, Татјана Табакина застаје насред собе, с руком преко уста, као да жели да пригуши јецај.

Њена сестра Ирина и сестрић Јевгениј убијени су у руском ваздушном нападу на њихову стамбену зграду почетком марта.

Крили су се у подруму где су мислили да ће бити безбедни.

Татјана је успела да идентификује Јевгенија по тетоважи на његовој руци, али никада није пронашла сестру.

„Ира је била разнесена у експлозији. Не могу да пронађем чак ни један једини њен делић&qуот;, каже она тихо.

„Чекам да пронађем макар само један сестрин делић да бих могла да их сахраним заједно.&qуот;

Потешкоће са ДНК

Али рат који је створио ноћну мору за Татјану такође болно успорава процес идентификације.

Кад је извршена инвазија на Харковску област, форензички експерти су били међу људима који су бежали из града.

„Обучавамо нове људе, али за сада имамо само осморо њих у нашем одељењу, а количина посла је огромна&qуот;, објашњава Викторија Ионова.

Она је специјалисткиња у лабораторији која покушава да утврди генетске профиле мртвих и оних који трагају за њима.

„Имамо проблем и са нестанцима струје. Софистицирана опрема одједном престаје да ради и морамо да кренемо све испочетка&qуот;, каже Викторија.

„Имамо агрегат, али било је периода кад нисмо имали струје по читав дан.&qуот;

Начин на који су људи погинули додатно компликује рад научника: многи од њих су спаљени у гранатирању или ваздушним нападима.

„Кад имају максимални степен опекотина, готово да више нема генетског материјала&qуот;, објашњава патолог Олег Подорожњи.

„Шаљемо фрагменте кости, али понекад стручњаци не могу да извуку генетски узорак па нам траже још. Зато је све толико споро.&qуот;

А немају сви мртви блиску родбину која је још увек у Украјини да би могао да им се узме брис.

Тужилаштво је објавило упутства како избеглице могу да обезбеде узорке у иностранству и пошаљу их назад на тестирање, али мало њих је искористило ту могућност.

• „Њихови војници им не требају&qуот;: Пронађена тела мртвих руских бораца близу Кијева
• Руси оплакују погинуле војнике и не верују у приче о ратним злочинима у Украјини
• Путин рекао мајкама војника да дели њихову бол

Шумски гробови

Неидентификовани мртви из Изјума углавном су пронађени сахрањени у боровој шуми на ободу града, испод дугог низа једноставних дрвених крстова.

Тамо су их однели волонтерски копачи гробова након окупације Изјума.

Кад су украјинске снаге вратиле град у септембру, тела су ископана и пребачена у Харков.

Полиција каже да су неки од њих умрли природном смрћу, али су многи страдали у гранатирању или експлозијама, док су се на 17 њих видели јасни знаци тортуре, као што је отисак конопца око врата и везане руке.

Сада је ексхумирано 899 тела из читавог региона.

„Веома је тешко, наравно. Никад нисмо видели толико лешева. У просеку ископамо десетак дневно, а тај посао још није завршен&qуот;, каже Сергеј Болвинов, шеф полицијске истраге за Харковску област.

Ове недеље су његови полицајци пронашли тело човека ког је убила касетна бомба, а супруга га је сахранила у његовом врту.

„Оно што се десило овде, злочини које је починила Русија, никад неће бити избрисано из нашег сећања и ми ћемо истражити сваког од њих&qуот;, каже он.

У Изјуму је пронађено свеукупно 451 тело, међу којима седморо деце.

Сахрањена у шуми у журби и под сталним гранатирањем, већина није имала ни ковчег, чак ни врећу за лешеве.

Многи нису имали ни име: дрвени крстови на њиховим гробовима обележени су само бројевима.

На једном натпис гласи: Лењинова авенија, 35/5, старији човек.

Песникова сахрана

Али тело сахрањено као број 319 сада је идентификовано.

Анализа ДНК показала је да се ради о Владимиру Вакуленку, дечјем писцу и песнику.

Девет месеци после његове смрти, породица је коначно успела да га сахрани.

Песника су привеле и саслушавале руске снаге крајем марта, а потом су га пустиле.

Наредног дана, међутим, сведоци су видели како га поново одводе двојица војника.

Они кажу да је он викнуо: „Слава Украјини!&qуот;, а затим је био убачен у кола са ознаком З.

Кад је његов скелет откривен у боровој шуми, у његовом гробу су пронађена и два метка.

„Шакали једни! Како сте могли?&qуот;, обратила се убицама његова мајка на његовој сахрани, надвијена над ковчег умотан у плаво-жуту украјинску заставу.

„Бог нас учи да праштамо, али ја никад нећу опростити његовим убицама&qуот;, рекла је Олена Ихнатенко, притискајући урамљену фотографију њеног сина јединца уз груди.

„Живећу у нади и вери да ће истрага открити ко је одговоран и да ће убице бити кажњене. Живећу за тај сан.&qуот;

Пријатељи њеног сина пронашли су дневник који је он водио почетком рата и закопао испод дрвета пре хапшења.

У њему он говори о страховима као истакнутог украјинског патриоте у сеоцету које су заузели Руси.

„Изузетно је опасно за мене да се нађем под непријатељском окупацијом&qуот;, написао је он.

Последња дневничка белешка, нашкрабана на коцкастом папиру из бележнице описује јато ждралова на небу: „У њиховом оглашавању као да сам чуо: 'Све ће бити Украјина!'. Верујем у победу!&qуот;, написао је песник.

Дуго чекање

До сада је ДНК анализом идентификовано свега пет тела из Изјума.

Форензички тимови признају да су нека толико осакаћена да можда никад неће бити идентификована.

За родбину, као што је Тетјана Табакина, чекање је готово неиздрживо.

Она каже да је један њен комшија недавно сахранио седам чланова породице убијених у истом нападу у ком су страдали њена сестра и сестрић.

„Рекао ми је да јутро после њихове сахране као да је огроман терет био скинут са његових плећа и да је поново могао да спава&qуот;, каже Татјана.

„Желим само то да доживим, после тога ће можда бити лакше за њих. Или за мене.&qуот;

Погледајте видео:

На тексту радили и: Тони Браун, Мет Годард и Хана Чорнус

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.19.2022)