Русија и Кина: Пријатељство познаје границе - како су односи двеју земаља захладнели током рата у Украјини

Скоро годину дана откако је Русија ушла у рат против Украјине, постоје назнаке да Кина преиспитује концепт „пријатељства које не познаје границе &qуот;, а који је славно обелоданила свега неколико дана пре покретања потпуне инвазије. Шокиран Путиновим неуспесима и суочен са властитим проблемима, Пекинг сада покушава да ограничи негативни утицај руских дела и поправи односе са Западом.

Свега 20 дана пре него што је Русија покренула потпуну инвазију на Украјину, почетком фебруара прошле године, председник Владимир Путин сусрео се са кинеском лидером Си Ђинпингом.

Током овог историјског сусрета, лидери су говорили о „пријатељству које не познаје границе&qуот; и да „нема забрањених области у њиховој сарадњи&qуот;.

Сада је водећи британски дневни лист Фајненшел тајмс обелоданио тврдње његових извора да су двојица лидера на том састанку разговарала о Украјини и да председник Путин „није искључио предузимање некаквих мера&qуот; ако Русија буде нападнута.

Још важније, он је очигледно пропустио да помене председнику Си Ђинпингу властите планове за потпуну инвазију.

• Путин захвалан Кини на „уравнотеженом ставу&qуот; о рату у Украјини
• Посета немачког канцелара Кини изазвала подозрење у Европи
• „Драго ми је да вас видим, господине председниче&qуот; - шта су један другом рекли Ђинпинг и Бајден

Опрезно балансирање Пекинга

Иако не постоје дефинитивни докази да Си Ђинпинг није имао представу о руским плановима за инвазију, чињеница да је Кина у марту била уздржана на гласању у Уједињеним нацијама за осуду московских дела, уместо да гласа против ње, показује да је Пекинг од самог старта избегавао да одабере страну.

У раним данима рата, неки људи у Кини показивали су ентузијазам према руским војним акцијама а многи су делили преведени видео снимак говора председника Путина док најављује „специјалну војну операцију&qуот;, што је израз који Москва користи за рат.

Али, званично, Пекинг је задржао стратешку неопредељеност.

С једне стране, кинеско вођство је оптуживало Вашингтон за отпочињање сукоба, тврдећи да је до њега довело ширење НАТО у Европи.

С друге стране, Пекинг није журио да пружи значајнију подршку Москви.

Други водећи западни лист, Вашингтон пост, тврди да је Русија упорно тражила подршку Кине, и финансијску и технолошку.

Лист је известио да су, иако се Си Ђинпинг није противио проналажењу начина за „узајамно корисну сарадњу са Москвом&qуот;, у стварности сви преговори били „затегнути&qуот;.

Према извору Вашингтон поста, Кина је „свесна невоље у којој се налази Русија, али не може да игнорише властиту ситуацију&qуот;.

Једносмерна улица

Једини пут када су се лидери двеју земаља срели од почетка рата било је у септембру, на међународном форуму у узбекистанском граду Самарканду, у време украјинске контраофанзиве, која се завршила ослобођењем неколико украјинских области које је Русија анектирала свега неколико недеља раније.

После састанка, председник Путин је рекао да изузетно цени „уравнотежену позицију кинеских пријатеља&qуот; по питању рата у Украјини.

Председник Си Ђинпинг је изразио спремност Кине да „заједно са Русијом преузме улогу великих сила и одиграју лидерску улогу како би свету донели стабилност и позитивну енергију&qуот;.

А опет, иза узајамног тапшања по леђима пред камерама стајала је компликована реалност.

Рат у Украјини донео је бројне проблеме Кини који нису могли лако да се реше или улепшају.

Криза трошкова живота делом изазвана енергетским ратом који је Русија објавила Европи значила је да европски потрошачи имају много мање новца за трошење на кинеску робу.

Кинеско одбијање да директно осуди руску агресију у Украјини додатно је затегло њене односе са Западом.

А Америка и ЕУ и даље остају највећи трговински партнери Кине.

У првих шест месеци 2022. године није било нових кинеских улагања у Русију - аналитичари објашњавају ово тиме да Пекинг жели да игра на сигурно и покуша да избегне увођење секундарних америчких санкција.

Руски експерт за Кину Леонид Ковачић слаже са да изјава о „пријатељству које не познаје границе&qуот; није била поткрепљена конкретним корацима.

„Није у кинеском интересу да одједном закомпликује односе са читавим колективним Западом.&qуот;

Имајући у виду да ће односи Кине са САД вероватно остати затегнути на дуже стазе, каже овај стручњак, „важно је да Пекинг додатно не погорша односе макар са Европском унијом&qуот;.

Кина је можда испочетка потценила колико ће осетљиво питање рата постати за ЕУ и колико ће Европа прискочити у помоћ Украјини, и финансијски и војно.

„Због тога сада Кина покушава да изглади ствар, макар на нивоу реторике&qуот;, додаје Ковачић.

Рат у Украјини такође је утицао на кинески однос према Тајвану, који Пекинг сматра отцепљеном покрајином.

Напетости у региону постојано су расле последњих месеци - Кина је у децембру извела једну од највећих морских и ваздухопловних вежби око Тајвана.

На почетку руског рата у Украјини, многи аналитичари бринули су се да ће Кина одлучити да предузме активне кораке против Тајвана.

Али сада аналитичари верују да се Кина, видевши уједињену реакцију Запада (и нарочито ЕУ) на руску инвазију на Украјину, неће усудити да то учини.

• Успон Си Ђинпинга: Како се учврстио у власти и постао незамењив
• Ко су људи који данас владају Кином
• Свемоћни кинески председник Си Ђинпинг и кључне речи у партијској пропаганди

Промена става… и политике?

Постављен крајем прошле године, кинески министар спољних послова Ћин Ганг разговарао је 9. јануара са руским колегом Сергејом Лавровим.

Званично саопштење о том разговору, одржаном „на захтев Москве&qуот;, наводи да су „кинеско-руски односи засновани на несврстаности, несукобљавању и неагресији према трећим странама&qуот;.

Ово је далеко од Путинове и Си Ђинпингове изјаве о „пријатељству које не познаје границе&qуот; из фебруара прошле године, па чак и од речи са самита из септембра о „две велике силе&qуот;.

После наименовања Ћин Ганга уследила је смена портпарола министарства спољних послова Жао Лиђијана, који је на том положају провео протекле три године.

Жао је упоређиван са Маријом Захаровом, званичном представницом руског министарства спољних послова, славном по скептицизму према Западу и оштрој реторици.

Жао је носио надимак „вучји ратник&qуот; због оштрог језика и борбеног стила, док је бранио кинеску политику и критиковао ривале.

Неки аналитичари тврде да је премештање Жао Лиђијана са значајне позиције у министарству спољних послова на опскурнији положај само шминка, док друге кажу да је то важно тактичко подешавање које је Кина направила да би попустила трвење са другим земљама.

Поправљање односа је кључно док Кина буде покушавала да појача поверење у пословање после напуштања контроверзне политике „нулте толеранције према ковиду&qуот; и ублажавања реторике о „заједничком напретку&qуот; и друштвеној равноправности.

Политички аналитичари блиски влади незванично кажу да је кинески естаблишмент разочаран у Москву и њено геополитичко прерачунавање.

Један знак да се то заиста дешава је индиректна критика Си Ђинпинга упућена на рачун Владимира Путина у новембру прошле године, кад је, у заједничком саопштењу са немачким канцеларом Олафом Шолцом „назвао употребу или претњу употребом нуклеарног оружја&qуот; неприхватљивом.

ФТ је цитирао једног кинеског званичника који је, под условом да остане анониман, изјавио: „Путин је луд. Одлуку да се изврши инвазија на Украјину донела је веома мала група људи. Кина не сме слепо да следи Русију.&qуот;

Иако је мало вероватно да ће Кина значајно променити јавну реторику у анти-руски став, свакако ће своје наредне кораке планирати веома опрезно и прагматично, ублажавајући последице неуспеха Русије да постигне циљеве у Украјини успут изазвавши огромне међународне потресе.

У писању чланка помогао је Павел Феденко.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.28.2023)