Русија и Украјина: Како рат ствара расколе у руским породицама
Отац и ћерка су у свађи око рата у ком је погинуо вољени син и брат.
Улијана плаче док у земљу спуштају ковчег са телом њеног брата.
Тридесетседмогодишња глумица присуствује сахрани Вање, руског војника који је погинуо на фронту у Украјини.
„Кажу да је погинуо као херој&qуот;, каже Улијана за двадесеттрогодишњег Вању.
„Помислила сам: 'Шта то значи, као херој?' То је апсурдно. Не желим мртвог хероја за брата&qуот;.
Али је њен отац Борис, иако и сам ожалошћен, поносан што је његов син Вања погинуо борећи се за своју земљу.
Он сматра да је сукоб борба против „владе која проповеда фашизам&qуот;.
Та тврдња одсликава речи руског председника Владимира Путина, који тврди да помаже у денацификацији Украјине и да је њена влада извршила геноцид - што је тврдња за коју не постоје докази.
- Бекство из Русије у Београд због мобилизације: Кирилова прича
- Отац руског војника: „Тукли су ми сина јер је одбијао да се бори у Украјини&qуот;
- „Прича се не завршава са Путином”: Како живе Руси који су од рата побегли у Казахстан
„Пре него што се десило ово с Вањом нисмо разговарали о рату&qуот;, каже Улијана, описујући однос са оцем.
„Али након што је он погинуо, неколико пута смо се жестоко посвађали око рата.&qуот;
У новом филму за ББЦ Сторивил, отац и ћерка расправљају о рату - што је разговор који се води у многим руским породицама данас.
Тешко је стећи прецизну слику о томе шта људи у земљи мисле о руској инвазији на Украјину, имајући у виду закон који забрањује било какве коментаре за које се сматра да дискредитују војску или који војну акцију називају ратом а не „специјалном војном операцијом&qуот;.
Али анкета коју је у новембру 2022. године спровела независна руска истраживачка група Левада сугерише да је она поделила генерације - 75 одсто испитаника старијих од 40 година рекло је да подржава рат, за разлику од 62 одсто оних старости између 18 и 24 године.
Погледајте видео:
Руска редитеља Анастасија Поповна каже да се то слаже са њеним личним утиском који је стекла док је путовала по земљи снимајући документарац.
„Приметила сам много различитих раскола у породицама.
„Њихова деца су углавном била против рата, а њихови родитељи - генерација одрасла у време Совјетског Савеза, која дан и ноћ гледа државну телевизију - подржавали су рат.
„Имам исти раскол и у оквиру властите породице&qуот;, додаје она.
Каже да њен отац подржава војну акцију.
- Руси оплакују погинуле војнике и не верују у приче о ратним злочинима у Украјини
- „Њихови војници им не требају&qуот;: Пронађена тела мртвих руских бораца близу Кијева
- „Више не идем тамо“: Руски војници по уговору који одбијају позиве да се врате у рат
Праћење вести на државној телевизији значи излагање званичној верзији руске владе дан за даном.
Улијана и други из њене старосне групе склонији су да се информишу из других извора, као што је Јутјуб и друштвене мреже.
„Реч 'жал' није ни близу да опише тугу коју осећам у себи&qуот; каже Улијана.
Она тврди да је рат променио људе.
„Гледам људе по московском метроу. Прочитају вести, па скрену поглед. Престали су да гледају једни друге у очи.&qуот;
Попова истиче да је изван великих градова подршка рату већа, без обзира на демографску групу.
Она каже да је ово постало очигледно док је снимала Вањину сахрану у њиховом родном селу Архангелској, 97 километара од Москве.
И Улијана говори о том тренутку просветљења .
„Док сам гледала те људе, схватила сам да стварно верују у речи које изговарају&qуот;, каже Вања, „а то је да је Вања погинуо као херој, истински патриота који је бранио Мајку Русију.&qуот;
„Знам да нешто ту није у реду. Кога би ми ту требало да спасавамо? За шта умиру наши момци? Нисам могла ни да ни замислим да ће ми донети брата у ковчегу од цинка.&qуот;
Вања је био најмлађи од четворо браће и сестара и једини син.
„Био је златан дечак&qуот;, каже Улијана.
„Имао је разноврсно образовање&qуот;, објашњава Борис.
„Уметничка школа, музичка школа, спортови… Уложио сам све о чему сам сањао у њега.&qуот;
- Интервју петком: Како је до рата опстајала независна телевизији у Русији
- „Зауставите рат, лажу вас“ - уредница руске ТВ кажњена због антиратног перформанса
- Шта Руси могу да виде и чују о рату у Украјини
- Цена истине у Русији: Живот у страху или затвору
Након што је отишао од куће, Вања се пријавио на институт за књижевност у Москви да би студирао креативно писање и такође глумио у експерименталним представама, укључујући у Театру Бољшој.
Борис каже да је то довело до велике несреће у љубави за Вању, који се заљубио у девојку која није желела да се уда.
„Такав вам је позоришни свет. Он има властити поглед на свет. Властите моралне и етичке стандарде. Уместо породичних вредности, имају отворене везе између мушкараца и жена&qуот;, каже Борис.
Улијана каже да је Вања деловао изузетно срећно у позоришту, али његов отац сугерише да је то изазвало неку врсту кризе код његовог сина.
„Он није био задовољан њиховим погледом на свет, тиме да су увек негативни према Русији; да им Руси ништа не значе; да су њихови преци, читава историја Русије, за њих глупост.
„Он је знао да није тако. Разговарали смо о томе. Шта да ради?&qуот;.
И тако, каже Борис, он и Вања су се договорили да треба да се пријави у војску.
„За живот у креативној уметности, потребно вам је животно искуство&qуот;, каже Борис.
„А где можете да га стекнете? Одлучили смо да треба да пође стопама великих писаца. А то је војска.&qуот;
Вања се пријавио у војску као регрут, а онда, желећи занимљивије изазове, потписао је и војни уговор.
Био је маринац стациониран у Севастопољу на окупираном Криму кад је Русија у фебруару прошле године покренула масовни напад на градове широм Украјине.
Речено му је да позове породицу да се опрости од њих пре него што буде послат у украјински лучки град Маријупољ.
„Разговарали смо дуго, више од сат времена&qуот;, каже Улијана.
„Имао је сузе у очима. Рекла сам: 'Вања, покажи ми шта то имаш код себе.' Показао ми је аутоматску пушку. Као што је као дете имао обичај да ми показује играчке.&qуот;
Борис показује снимак Вањине видео поруке упућене њему.
„Наша борба је праведна&qуот;, говори Вања.
„Здраво свима. Писаћу кад стигнем. Грлим вас и љубим.&qуот;
„То су му биле последње речи&qуот;, каже Борис.
Погинуо је близу железаре Азовствал у Маријупољу 15. марта.
Његова смрт је изнела у први план Улијанине и Борисове различите ставове о рату.
- „Најбољи период у историји земље&qуот;: Зашто Руси жале за СССР-ом
- Да ли је Путинов „мачо имиџ“ крив за рат у Украјини
- „Било би боље да нисам позната”: Како је Украјинка са заставом СССР-а постала симбол руске инвазије
- Антиратни протест једног човека у малом руском граду
Борис каже Улијани да је сувише млада да би се сећала на шта мисли кад помиње „братство&qуот; република Совјетског Савеза.
Он тврди да је пад СССР-а „уништио психу многих будућих генерација, утувивши им у главу да су Руси непријатељи.&qуот;
Његов језик подсећа на речи Путина, који је назвао распад Совјетског Савеза „највећом геополитичком катастрофом Двадесетог века&qуот;.
Украјина је прогласила независност убрзо након што се Совјетски Савез распао 1991. године.
Руски председник за рат такође криви НАТО и Запад, за које тврди да покушавају да ослабе и на крају униште Русију.
Борис такође верује у ту верзију.
„У данашњем контексту, 'Не рату' значи само једну ствар&qуот;, каже Борис Улијани.
„То значи 'Смрт Русима'. Ово је борба за руски свет, за руску душу, за нашу културу.&qуот;
То очигледно није став који заступа Улијана, мада се, с времена на време, она колеба.
Попова је снимила тренутак док је Улијана на одмору у Грузији - једној од ретких земаља које Руси још увек могу да посете због санкција - и она и њени пријатељи расправљају о рату за вечером.
Улијана почиње да преиспитује чињенице.
„Желим да верујем да мој брат није погинуо узалуд. Желите да оправдате тај губитак. Сувише је болно. Морате да се ухватите за нешто&qуот;, објашњава Улијана.
У породичном дому подигнут је мало светилиште у знак сећања на Вању.
Ту спада и парче земље из Маријупоља са места на ком је он погинуо.
Повремено пред овим светилиштем отац и ћерка стоје заједно.
Улијана каже да упркос разликама међу њима она жели да одржи однос са оцем.
„Не могу да ратујем против властитог оца. Не могу да му кажем: 'Мрзим те зато што се не слажемо.'
„Све што могу да кажем је: 'Тата, не слажем се'&qуот;.
Погледајте видео:
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 02.21.2023)










