Rusija i Ukrajina: Kako rat stvara raskole u ruskim porodicama

Ulijana plače dok u zemlju spuštaju kovčeg sa telom njenog brata.

Tridesetsedmogodišnja glumica prisustvuje sahrani Vanje, ruskog vojnika koji je poginuo na frontu u Ukrajini.

„Kažu da je poginuo kao heroj", kaže Ulijana za dvadesettrogodišnjeg Vanju.

„Pomislila sam: 'Šta to znači, kao heroj?' To je apsurdno. Ne želim mrtvog heroja za brata".

Ali je njen otac Boris, iako i sam ožalošćen, ponosan što je njegov sin Vanja poginuo boreći se za svoju zemlju.

On smatra da je sukob borba protiv „vlade koja propoveda fašizam".

Ta tvrdnja odslikava reči ruskog predsednika Vladimira Putina, koji tvrdi da pomaže u denacifikaciji Ukrajine i da je njena vlada izvršila genocid - što je tvrdnja za koju ne postoje dokazi.

• Bekstvo iz Rusije u Beograd zbog mobilizacije: Kirilova priča
• Otac ruskog vojnika: „Tukli su mi sina jer je odbijao da se bori u Ukrajini"
• „Priča se ne završava sa Putinom”: Kako žive Rusi koji su od rata pobegli u Kazahstan

„Pre nego što se desilo ovo s Vanjom nismo razgovarali o ratu", kaže Ulijana, opisujući odnos sa ocem.

„Ali nakon što je on poginuo, nekoliko puta smo se žestoko posvađali oko rata."

U novom filmu za BBC Storivil, otac i ćerka raspravljaju o ratu - što je razgovor koji se vodi u mnogim ruskim porodicama danas.

Teško je steći preciznu sliku o tome šta ljudi u zemlji misle o ruskoj invaziji na Ukrajinu, imajući u vidu zakon koji zabranjuje bilo kakve komentare za koje se smatra da diskredituju vojsku ili koji vojnu akciju nazivaju ratom a ne „specijalnom vojnom operacijom".

Ali anketa koju je u novembru 2022. godine sprovela nezavisna ruska istraživačka grupa Levada sugeriše da je ona podelila generacije - 75 odsto ispitanika starijih od 40 godina reklo je da podržava rat, za razliku od 62 odsto onih starosti između 18 i 24 godine.

Pogledajte video:

Ruska reditelja Anastasija Popovna kaže da se to slaže sa njenim ličnim utiskom koji je stekla dok je putovala po zemlji snimajući dokumentarac.

„Primetila sam mnogo različitih raskola u porodicama.

„Njihova deca su uglavnom bila protiv rata, a njihovi roditelji - generacija odrasla u vreme Sovjetskog Saveza, koja dan i noć gleda državnu televiziju - podržavali su rat.

„Imam isti raskol i u okviru vlastite porodice", dodaje ona.

Kaže da njen otac podržava vojnu akciju.

• Rusi oplakuju poginule vojnike i ne veruju u priče o ratnim zločinima u Ukrajini
• „Njihovi vojnici im ne trebaju": Pronađena tela mrtvih ruskih boraca blizu Kijeva
• „Više ne idem tamo“: Ruski vojnici po ugovoru koji odbijaju pozive da se vrate u rat

Praćenje vesti na državnoj televiziji znači izlaganje zvaničnoj verziji ruske vlade dan za danom.

Ulijana i drugi iz njene starosne grupe skloniji su da se informišu iz drugih izvora, kao što je Jutjub i društvene mreže.

„Reč 'žal' nije ni blizu da opiše tugu koju osećam u sebi" kaže Ulijana.

Ona tvrdi da je rat promenio ljude.

„Gledam ljude po moskovskom metrou. Pročitaju vesti, pa skrenu pogled. Prestali su da gledaju jedni druge u oči."

Popova ističe da je izvan velikih gradova podrška ratu veća, bez obzira na demografsku grupu.

Ona kaže da je ovo postalo očigledno dok je snimala Vanjinu sahranu u njihovom rodnom selu Arhangelskoj, 97 kilometara od Moskve.

I Ulijana govori o tom trenutku prosvetljenja .

„Dok sam gledala te ljude, shvatila sam da stvarno veruju u reči koje izgovaraju", kaže Vanja, „a to je da je Vanja poginuo kao heroj, istinski patriota koji je branio Majku Rusiju."

„Znam da nešto tu nije u redu. Koga bi mi tu trebalo da spasavamo? Za šta umiru naši momci? Nisam mogla ni da ni zamislim da će mi doneti brata u kovčegu od cinka."

Vanja je bio najmlađi od četvoro braće i sestara i jedini sin.

„Bio je zlatan dečak", kaže Ulijana.

„Imao je raznovrsno obrazovanje", objašnjava Boris.

„Umetnička škola, muzička škola, sportovi… Uložio sam sve o čemu sam sanjao u njega."

• Intervju petkom: Kako je do rata opstajala nezavisna televiziji u Rusiji
• „Zaustavite rat, lažu vas“ - urednica ruske TV kažnjena zbog antiratnog performansa
• Šta Rusi mogu da vide i čuju o ratu u Ukrajini
• Cena istine u Rusiji: Život u strahu ili zatvoru

Nakon što je otišao od kuće, Vanja se prijavio na institut za književnost u Moskvi da bi studirao kreativno pisanje i takođe glumio u eksperimentalnim predstavama, uključujući u Teatru Boljšoj.

Boris kaže da je to dovelo do velike nesreće u ljubavi za Vanju, koji se zaljubio u devojku koja nije želela da se uda.

„Takav vam je pozorišni svet. On ima vlastiti pogled na svet. Vlastite moralne i etičke standarde. Umesto porodičnih vrednosti, imaju otvorene veze između muškaraca i žena", kaže Boris.

Ulijana kaže da je Vanja delovao izuzetno srećno u pozorištu, ali njegov otac sugeriše da je to izazvalo neku vrstu krize kod njegovog sina.

„On nije bio zadovoljan njihovim pogledom na svet, time da su uvek negativni prema Rusiji; da im Rusi ništa ne znače; da su njihovi preci, čitava istorija Rusije, za njih glupost.

„On je znao da nije tako. Razgovarali smo o tome. Šta da radi?".

I tako, kaže Boris, on i Vanja su se dogovorili da treba da se prijavi u vojsku.

„Za život u kreativnoj umetnosti, potrebno vam je životno iskustvo", kaže Boris.

„A gde možete da ga steknete? Odlučili smo da treba da pođe stopama velikih pisaca. A to je vojska."

Vanja se prijavio u vojsku kao regrut, a onda, želeći zanimljivije izazove, potpisao je i vojni ugovor.

Bio je marinac stacioniran u Sevastopolju na okupiranom Krimu kad je Rusija u februaru prošle godine pokrenula masovni napad na gradove širom Ukrajine.

Rečeno mu je da pozove porodicu da se oprosti od njih pre nego što bude poslat u ukrajinski lučki grad Marijupolj.

„Razgovarali smo dugo, više od sat vremena", kaže Ulijana.

„Imao je suze u očima. Rekla sam: 'Vanja, pokaži mi šta to imaš kod sebe.' Pokazao mi je automatsku pušku. Kao što je kao dete imao običaj da mi pokazuje igračke."

Boris pokazuje snimak Vanjine video poruke upućene njemu.

„Naša borba je pravedna", govori Vanja.

„Zdravo svima. Pisaću kad stignem. Grlim vas i ljubim."

„To su mu bile poslednje reči", kaže Boris.

Poginuo je blizu železare Azovstval u Marijupolju 15. marta.

Njegova smrt je iznela u prvi plan Ulijanine i Borisove različite stavove o ratu.

• „Najbolji period u istoriji zemlje": Zašto Rusi žale za SSSR-om
• Da li je Putinov „mačo imidž“ kriv za rat u Ukrajini
• „Bilo bi bolje da nisam poznata”: Kako je Ukrajinka sa zastavom SSSR-a postala simbol ruske invazije
• Antiratni protest jednog čoveka u malom ruskom gradu

Boris kaže Ulijani da je suviše mlada da bi se sećala na šta misli kad pominje „bratstvo" republika Sovjetskog Saveza.

On tvrdi da je pad SSSR-a „uništio psihu mnogih budućih generacija, utuvivši im u glavu da su Rusi neprijatelji."

Njegov jezik podseća na reči Putina, koji je nazvao raspad Sovjetskog Saveza „najvećom geopolitičkom katastrofom Dvadesetog veka".

Ukrajina je proglasila nezavisnost ubrzo nakon što se Sovjetski Savez raspao 1991. godine.

Ruski predsednik za rat takođe krivi NATO i Zapad, za koje tvrdi da pokušavaju da oslabe i na kraju unište Rusiju.

Boris takođe veruje u tu verziju.

„U današnjem kontekstu, 'Ne ratu' znači samo jednu stvar", kaže Boris Ulijani.

„To znači 'Smrt Rusima'. Ovo je borba za ruski svet, za rusku dušu, za našu kulturu."

To očigledno nije stav koji zastupa Ulijana, mada se, s vremena na vreme, ona koleba.

Popova je snimila trenutak dok je Ulijana na odmoru u Gruziji - jednoj od retkih zemalja koje Rusi još uvek mogu da posete zbog sankcija - i ona i njeni prijatelji raspravljaju o ratu za večerom.

Ulijana počinje da preispituje činjenice.

„Želim da verujem da moj brat nije poginuo uzalud. Želite da opravdate taj gubitak. Suviše je bolno. Morate da se uhvatite za nešto", objašnjava Ulijana.

U porodičnom domu podignut je malo svetilište u znak sećanja na Vanju.

Tu spada i parče zemlje iz Marijupolja sa mesta na kom je on poginuo.

Povremeno pred ovim svetilištem otac i ćerka stoje zajedno.

Ulijana kaže da uprkos razlikama među njima ona želi da održi odnos sa ocem.

„Ne mogu da ratujem protiv vlastitog oca. Ne mogu da mu kažem: 'Mrzim te zato što se ne slažemo.'

„Sve što mogu da kažem je: 'Tata, ne slažem se'".

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.21.2023)