Dugo očekivano pismo 1
Nedeljnik 22.03.2023 | Srđan Valjarević
Fotografija: Nebojša Babić Bila je sreda, jedanaest sati uveče, Fric je dremao u spavaćoj sobi, Dobrila se izležavala i čitala nešto na telefonu, a ispod stola u trpezariji, Profesor je žmurio i polako tonuo u san, dok su oči Kineza Lija bile širom otvorene, preplašeno je buljio u donju stranu daske od stola.
I samo što je Profesor utonuo u svoje snove, Kinez Li je izvukao desnu ruku iz vreće za spavanje i povukao Profesora za levu ruku. Onda je Profesor otvorio oči, pogledao u Kineza Lija, i rekao: „Ceo dan si imao na raspolaganju za razgovor.“ Onda je Kinez Li rekao: „Nemoj da se ljutiš, toliki me je nemir uhvatio da ne znam šta da radim, ako bi hteo da mi prepričavaš neki film?“ Tu je Profesor pitao: „Šta te toliko brine?“ Onda je Kinez Li rekao: „Izmešali su mi se
