Енергетика и привреда: Шта мења нови статут ЕПС-а и да ли ће утицати на цену струје у Србији

Текст је ажуриран 11. маја

Док део запослених и стручњаци изражавају резерве према промени у организацији Електропривреде Србије (ЕПС), једним од највећих предузећа у власништву државе, из власти поручују да ће систем „пословати професионалније, ефикасније&qуот; и да ће бити „регионални гигант&qуот;.

Промена статута значи да више неће бити јавно предузеће, већ „акционарско друштво затвореног типа у стоодстотном власништву државе&qуот;, саопштили су из Министарства рударства и енергетике.

Доћи ће и до промена у начину управљања: Надзорни одбор имаће два члана више, у њега ће ући и представник синдиката радника, а све чланове одређиваће Скупштина акционарског друштва коју ће чинити - један човек.

„Први разлог промена је да би ЕПС могао лакше да се задужује, подиже кредите.

„Ако гледамо оптимистичније, други разлог је да би држава могла да ангажује стручне кадрове који недостају и плати их адекватно, што није могла као јавно предузеће&qуот;, појашњава стручњак за енергетику Милош Здравковић за ББЦ на српском.

Промена статуса ове фирме „теоретски омогућава приватизацију, докапитализацију и склапање јавно-приватних партнерстава&qуот;, али додаје да је питање евентуалне приватизације „политичка одлука&qуот;.

Уколико дође до делимичног уласка приватног капитала у ЕПС, то би значило и већи притисак на ово предузеће да повећа цену струје, каже Здравковић.

„Нормално је да приватни капитал иде за зарадом, што не значи да ЕПС као јавно предузеће не жели профит, али је ограничен политичким одлукама зарад очувања социјалног мира&qуот;, додаје.

Из Фискалног савета, који је током марта објавио препоруке за реформе у ЕПС-у, нису желели да коментаришу за ББЦ на српском измене уведене новим статутом због „недовољно детаља&qуот; који су досад објављени.

• Од првог киловат-сата до струје за пола Србије: Како ради највећа термоелектрана на Балкану
• Да ли Србија може да смањи коришћење угља и зашто је то важно
• Гаспром у Србији - од нафте и гаса, преко спорта, до Гуче и Егзита

Нови статут предвиђа да Влада Србије именује Скупштину акционарског друштва, која има једног члана, који даље именује седмочлани Надзорни одбор, у којем ће бити и представник запослених ЕПС-а.

Реорганизација управљачке структуре даје Надзорном одбору већу улогу и одговорност, али ће од избора кадрова највише зависити резултати у будућности, каже економиста Петар Митић за ББЦ на српском.

„Сада ће добијати само неке шире стратешке циљеве и онда је на њима да изаберу директоре и прате шта они раде, а доста зависи и од тога колико ће ти људи бити стручни, колико ће моћи да прате и захтевају објашњење од директора.

„Надам се да ће овај корак заправо довести да се јасно зна ланац одговорности - ко је за шта задужен, а у крајњој линији и ко је за шта крив&qуот;, сматра стручњак за економику енергетике и научни сарадник Института економских наука.

Промена статуса у затворено акционарско друштво значи и да неће бити поделе бесплатних акција ЕПС-а грађанима, истиче Митић.

Шта је ЕПС?

Електропривреда Србије једно је од највећих предузећа у власништву државе и једно од ретких које није приватизовано.

У више наврата, највиши представници власти рекли су да ЕПС неће бити приватизован нити се о томе размишља.

„Продаја ЕПС-а је ноторна лаж, свако ко би о томе размишљао био би глуп јер би радио против интереса државе&qуот;, рекао је председник Србије Александар Вучић током 2022.

ЕПС је годинама у проблемима, а један од највећих био је 2021. услед хаварије у термоелектрани „Никола Тесла&qуот; (ТЕНТ) у Обреновцу, највеће у југоисточној Европи, жиле куцавице електроенергетског система Србије.

Због тога је оставку поднео дугогодишњи вршилац дужности директора ЕПС-а Милорад Грчић, а у фебруару 2023. ухапшено је шест људи осумњичених да су оштетили ЕПС за 7,5 милиона долара.

Још четворо је ухапшено 12. маја под сумњом да су прали новац и извршили пореска кривична дела, саопштило је Више јавно тужилаштво.

Они су ухапшени у оквиру проширене истраге која се води против шесторо осумњичених да су злоупотребама оштетили ЕПС.

Према Макроекономским анализама и трендовима (МАТ) које је објавила Привредна комора Србије, дуг ЕПС-а је само у 2022. повећан за 50 одсто и после три квартала те године премашио је 1,5 милијарди евра.

Сличан податак је објавио и ЕПС у Билансу стања за 2022.

Описујући стање у ЕПС-у као суморно, бивша министарка енергетике Зорана Михајловић изјавила је 31. марта 2023. да су ЕПС годинама „развлачиле&qуот; све власти и да су системом управљале „незналице&qуот;.

Средином марта, радници ЕПС-а организовали су штрајк упозорења незадовољни платама, али и најављеном променом Статута, плашећи се да ће многи остати без посла.

После притиска, усвојено је да у Надзорни одбор нове управе ЕПС-а уђе и представник синдиката запослених.

На сајту ЕПС-а пише да има више од 30.000 запослених, што га чини највећим послодавцем у региону, показало је истраживање портала Бизнис.рс из 2021, према којем 24.966 људи сваког месеца прима плату у овом предузећу.

Како ће се променити ЕПС?

Усвајање новог статута „први је корак ка реформи ЕПС-а којом ће се управљачки органи професионализовати, а професионално руководство довести до ефикаснијег пословања&qуот;, навели су у Министарству рударства и енергетике.

„Промена правне форме ће донети ефикасније управљање, нема отуђења имовине, нити отпуштања радника, а ЕПС ће наставити да буде и снабдевач и трговац електричном енергијом.

„Професионализација ЕПС-а треба да омогући убрзану реализацију великог броја пројеката који треба да ојачају производњу електричне енергије&qуот;, оценила је Дубравка Ђедовић, министарка енергетике.

Здравковић сматра да нови статут не мора нужно донети промене ни на боље, ни на горе, већ да је кључно питање који кадрови ће ући у менаџмент ЕПС-а.

„Од тога како ће се трансформисати менаџмент ће зависити и производња и снабдевање&qуот;, каже.

Додаје да Србија око 70 одсто електричне енергије добија из угља, али и да је пред ЕПС-ом важна одлука о томе како ће се променити начин производње струје у будућности.

Шта промене доносе грађанима?

Стручњак за енергетику Милош Здравковић истиче да је ЕПС током претходних неколико деценија „годишње губио између 0,5 и 1,2 милијарде евра на цени струје&qуот;, односно на разлици између цене по којој ју је продавао и оне коју је могао да добије на тржишту.

Промена статуса из јавног предузећа у затворено акционарско друштво омогућава и продају власништва приватном капиталу, макар теоретски, а такав сценарио би вероватно донео поскупљења, додаје.

„Ако акционарско друштво уђе у процес докапитализације и тражења приватних партнера, свакако ће имати мању могућност да послује по политичким правилима зарад одржања социјалног мира, као досад&qуот;, описује он.

Ипак, Петар Митић каже да „не види&qуот; да је ово корак ка приватизацији ЕПС-а.

„Нисам чуо да се прича о приватизацији, већ изгледа да је више корак ка професионализацији и подизању одговорности Надзорног одбора&qуот;, истиче он.

Ко у ЕПС-у подржава реформе, а ко им се противи?

Усвајању аката успротивили су се представници синдиката „Независност&qуот;, као и један од радничких синдиката ЕПС-а, док су представници другог синдиката радника ЕПС-а подржали промену статута, саопштили су из овог предузећа.

Младен Гајић, члан Радне групе из ТЕНТ-а, напустио је седницу Надзорног одбора у знак протеста, додали су.

Из Научног савета ЕПС-а су 31. марта поручили да би „спровођење планираних корака угрозило шири друштвени интерес и да их треба обуставити&qуот;, наводи се на сајту ЕПС-а.

„Сматрамо да се друштвени интерес не сме ставити у сенку интереса утицајних инвеститора и охрабрујемо доносиоце одлука да чине кораке који промовишу друштвени интерес&qуот;, кажу из Научног савета.

Оснивање једночлане Скупштине акционарског друштва је „лишено смисла&qуот; и „не би било прихватљиво чак ни и у случају када би једини члан једночлане скупштине био стручњак&qуот;, објаснили су.

„Сужавање делатности електропривреде на производњу енергије и стварање услова да неко други тргује енергијом коју ће ЕПС производити ствара услове за прекид опоравка ЕПС који је управо у току, за довођење предузећа у незавидан финансијски положај, а самим тим и за наредне кораке приватизације који би угрозили енергетски суверенитет Србије&qуот;, додали су.

Погледајте интервју Зоране Михајловић, бивше министарке енергетике у Влади Србије, за ББЦ на српском:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.11.2023)