Србија и визе: Лондон није одговорио позитивно на петицију да се са српским пасошем олакша пут у Британију

Текст је ажуриран 16. маја 2023.

Очување старог паба на малом британском острву, враћање земље у оквире Европске уније и захтев да се грађанима Србије укину туристичке визе за улазак у Велику Британију - на све ове теме британски држављани онлајн петицијама су захтевали од владе у Лондону да нешто учини.

Последњу од те три на званичном сајту британске владе покренула је Михаела Митровић, инжењерка архитектуре и неуронаучница, која живи и ради у Лондону.

Она је тражила да се држављанима Србије дозволи посета до 90 дана без виза, као и за земље Шенгена (чији Британија није део), што је до сада потписом подржало нешто више 12.700 људи (податак од средине маја).

Међутим, месец дана по подношењу петиције, британска влада је одговорила да тренутно није у плану мењање визних услова за држављане Србије.

Уз објашњење да је визни систем „важан део обезбеђења британске границе и ефикасно средство у борби против организованог криминала&qуот;, Велика Британија ће наставити да редовно преиспитује властити визни систем како би се осигурало да настави да ради у националном интересу.

Сви посетиоци Уједињеног Краљевства, као и држављани Србије, процењују се у складу са објављеним имиграционим правилима.

• Како је виски спојио Черчила, Пекића и ББЦ
• Пошта Србије издала филателистичку марку у част 100 година ББЦ-ја
• Чедомиљ Мијатовић: Заборављени викторијанац међу Србима
• Милунка Савић и Флора Сандс - жене које су заједно ратовале за Србију

Према британском закону, ако петиција достигне 10.000 потписа влада мора да реагује на њу, а после 100.000 потписа биће размотрена за дебату у парламенту.

Могу да је потпишу држављани Британије, као и сви са боравишном дозволом у тој земљи.

Кристина Лестон-Бандеира, професорка Школе политике и међународних студија на Универзитету у Лидсу, петиције назива „још једним оруђем политичких кампања&qуот;.

„Ефикасан су начин за грађане да утичу на креирање политика и друге одлуке, али не доводе нужно до тренутног резултата&qуот;, наводи Лестон-Бандеира за ББЦ на српском.

„Политика и политичке промене не функционишу на тај начин - потребно је време и та промена је обично резултат дугих кампања.&qуот;

Петицију Михаеле Митровић је подржао и шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који је ипак навео да није сигуран какав ће ефекат она постићи.

Исто питање је, додаје, покретао и од 2008. до 2014. године, када је такође био министар спољних послова, али „никада није наишла на велико разумевање&qуот; Велике Британије.

Денис Киф, бивши британски амбасадор, изјавио је 2019. у интервјуу за ББЦ на српском да „не види било какве изгледе да ће Британија мењати визну политику&qуот;.

На сајту британске владе од 2015. било је нешто више од 45.000 петиција, од којих је 35.000 је одбијено - одговор британске владе тренутно чека 14 петиција, а дебату у парламенту 15.

Међу најпознатијима су петиција за останак Британије у ЕУ (6.000.000 потписа) из 2019. и за то да се бившем америчком председнику Доналду Трампу не омогући службена посета Британији (нешто мање од 1.800.000 потписа) из 2017 - обе неуспешне.

О петицијама у Британији

Одмах по доласку на сајт за петиције британске владе, у одсеку популарно, на ударном месту - Србија.

Ту је и мапа на којој се виде окрузи одакле је стигао сваки потпис.

Највише из Лондона и околине, понеки из Оксфорда, Кембриџа, Бирмингема и Единбурга.

Пут из Србије до тих и свих других места у Британији прилично је дуг чак и пре него што се на њега крене - процедура добијања визе траје неколико недеља, а све кошта више од 100 евра (100 фунти).

„Верујемо да су тренутни захтеви за визе непотребни, скупи, неправедни и неоправдани&qуот;, наводи се у петицији.

Тренутни визни систем, додају, не одговара ни „туристима, ни људима са пријатељима и породицом из Србије&qуот;, а који сви доносе новац у Велику Британију.

Међу њима је управо Михаела Митровић, која у Лондону живи од 2013. године.

Пријатељи и породица је, како наводи, посећују „ретко или никада&qуот;.

„Знам да није апсолутно није једноставно променити ствари, али је много компликованије ништа не предузети&qуот;, рекла је Митровић за ББЦ неколико дана по покретању петиције.

Ту се, изјавила је раније за Данас, водила изреком „ако је најбољи моменат за садњу дрвета пре 10 година, други најбољи је данас&qуот;.

Један од начина на који грађани у британском политичком систему, поред избора, могу да утичу на политику јесте директно обраћање представнику њиховог округа у парламенту.

Британија је подељена на 650 изборних јединица, колико има посланика у Доњем дому парламента.

Други су петиције, за које постоји званична процедура на сајту британског парламента, у оквиру ког постоји и Комисија надлежна за њихово разматрање.

„Најефикаснији системи петиција су они који су директно повезани са политичком институцијом&qуот;, објашњава Лестон-Бандеира, ауторка текста о ефикасности петиција.

„То је зато што осигурава да креатори политике (у овом случају посланици) директно разматрају питања о којима грађани говоре.&qуот;

Једна петиција траје шест месеци, а да би званично била поднета на почетку мора да има најмање пет потписа.

Лестон-Бандеира истиче да су оне пре свега добар начин за подизање свести о неком питању или проблему, као и за показивање незадовољства.

Претварање тих захтева у званичну политику, сматра, ипак остаје предмет „уобичајених политичких процеса&qуот;, за које каже да су „дуги и неуредни&qуот;.

Да би до тих промена дошло, наводи, неопходне су „дуге и замршене кампање, комбиноване са тренуцима правовременог вршења притиска&qуот;.

„Као што знамо, веома је ретко да се промена неке политике деси брзо&qуот;, навела је она 2017. године у тексту „Која је поента петиција у британском систему&qуот;, објављеном на сајту Лондонске школе економије и политичких наука (ЛСЕ).

Трамп, храна за децу, паб

Када је Доналд Трамп 2017. године кренуо на пут у Лондон, многи тиме нису били задовољни.

У петицији су навели да би му требало дозволити да уђе у земљу, али не и да дође у званичну посету, зато што ће то „осрамотити британску краљицу&qуот;.

О томе се потом дебатовало у британском парламенту.

Закључак владе је био да „председнику Сједињених Држава треба пружити пуну љубазност државне посете&qуот;, као и да се „радују што ће му пожелети добродошлицу&qуот;.

Упркос 1.863.708 потписа који били против тога.

На сајту британске владе једна од најпопуларнијих је и „укинимо сиромаштво деце - ниједно дете не би требало да буде гладно&qуот; из 2020, са нешто више од 1,1 милион потписа.

Њоме се, између осталог, тражио шири приступ бесплатним школским оброцима, као и обезбеђивање оброка и активности током празника, када нема школе.

Епидемија корона вируса, како наводе, имала је велики утицај на све, али деца не би требало да испаштају због тога.

Иако тада нису испуњени сви захтеви, влада је у одговору најавила свеобухватан пакет подршке за помоћ породицама током зимских месеци, додатна средства народним кухињама, као и већу подршку трудницама и родитељима са ниским примањима.

Прошле године, велику пажњу изазвала је петиција за доношење Грејсиног закона, којим би се пружила већа подршка жртвама ухођења.

Реч је о закону названом по 23-годишњој Грејси Спинкс, коју је 2021. прво дуго уходио, а потом и убио 35-годишњи Мајкл Селерс.

Петицију су 2021. покренули и ученици малог места у Норфолку, области на истоку земље, тражећи бициклистичку траку на улици испред њихове школе, као и „безбедније и мање загађено село&qуот;.

Локалне власти су тада навеле да је поднет захтев више средстава, како би имали новца да направе бициклистичку траку.

Медијима је те године била занимљива и петиција за очување једног паба старог 300 година на Пил острву, где постоје три куће и рушевине замка из 14. века.

Паб је затворен током епидемије корона вируса, па су мештани потписима тражили поновно отварање, наводећи да је реч о „срцу живота на том острву&qуот;.

Погледајте видео: Ко је Риши Сунак, нови премијер Велике Британије

Како да петиције успеју?

Постоји неколико важних ставки, наводи професорка Лестон-Бандеира.

„Петиције које ће највероватније довести до промена су оне које се баве конкретним питањима и које имају вишестраначку привлачност&qуот;, каже.

„Мало је вероватно да ће петиције које су опште и изразито партијске природе довести до великих промена.&qуот;

Један од кључних фактора за успех, додаје, јесте и добро осмишљена кампања, која повећава видљивост петиције.

„То је важан фактор за прикупљање више потписа, али и за то да им политичари посвете више пажње&qуот;, наводи професорка Универзитета у Лидсу.

„На крају, вероватније је и да ће петиције довести до промена ако су повезане са политичком институцијом, као што је случај са званичним системом петиција парламента.&qуот;

Митровић за то време чека да њена петиција пре свега дође до тих 10.000 потписа, што назива кључним тренутком.

Она тада, како каже, „престаје да буде петиција и постаје дипломатска иницијатива&qуот;, а очекује и „да ће се моментално отворити и дипломатски дијалог&qуот;.

Има и уговорене састанке са тамошњим политичарима, додаје.

До сада је дала и неколико интервјуа за српске медије, а велики део кампање по самом покретању петиције одрадила је на друштвеним мрежама.

„Слала сам свим пријатељима, тражила им да шерују чак и ако мисле да не знају никога из Велике Британије... Чудни су ти путеви социјалних медија, никад се не зна до кога ће доћи.

„Изгледа да ме доста људи послушало.&qуот;

У току процеса је, како каже, сазнала да постоји много више разлога због чега људи потписују њену петицију него што је замишљала.

„Пре свега сам размишљала о научној, уметничкој и стручној размени - три месеца туристичке посете значи и размену знања, посету конференцијама, музејима и универзитетима, што ме пре свега радује као научницу&qуот;, наводи.

Ту је и питање контакта са породицом и пријатељима, додаје одмах.

„У току процеса сам сазнала и да је много људи из Британије који су жртве овог система, јер породице њихових супружника који су из Србије често не могу да дођу у посету.&qуот;

На питање мисли ли да ће њена петиција заиста нешто променити, Митровић не губи наду.

Уколико први одговор не буде не, истиче, императив ће бити доћи до 100.000 потписа.

„Петиције су један од начина како да Влада обрати пажњу на неки проблем.

„Србија је мала земља, овде нема више од 100.000 наших људи, што је и наша снага - укидањем виза не би дошло до проблема - тако да би обраћање пажње Владе премијера Ришија Сунака била велика ствар за једну малу државу.

„И зато бих рекла да је петиција моћна ствар.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.16.2023)