Predveče na obroncima Suve planine. Novim, tek utabanim putem od Mržljaka do "Kolinu pojatu"!

Volim te ljude, zamišljam njihova jutra, tu samoću s kojom žive. Miris koji dopire iz štale u kojoj čuvaju po neko jagnje, možda kravu... U dvorištu kokoške, pas domaće rase, ali veran, mačke koje dremaju na pragu oronule kuće... Volim to, posebno kada sa njima sednem, iznesu tronoške, ili na panjevima od isečenih osušenih šljiva, kafu domaću s ratlukom, rakiju prepek u onim čašicama, vodu u čašama koje su obično imale neku šaru, sir beo kao mleko, mlad, pre neki