BBC vesti na srpskom

Здравље: Нови лек за трећину успорава развој Алцхајмерове болести

Други лек представљен у последњих годину дана буди наде да ће деменција моћи да се медицински третира.

BBC News 04.05.2023  |  Џејмс Галагер - ББЦ здравље
Doctor looks at brain scans
Гетти Имагес

Можда смо закорачили у доба третмана Алцхајмерове болести јер је већ други лек у последњих годину дана показао да утиче на успоравање овог обољења.

Стручњаци кажу да смо сада „на врхунцу&qуот; да лекови буду одобрени за употребу, што се до скора сматрало „немогућим.&qуот;

Фармацеутска компаније Ели Лили саопштила је да лек који производи, донанемаб, успорава развој Алцхајмерове болести за трећину.

Међутим, двоје добровољаца који су примали лек, а можда и трећи, преминули су од опасног отицања мозга.

Лепљива маса

Донанемаб дејствује на истом принципу као и леканемаб, лек који је доспео на насловнице када је доказано да успорава болест.

Оба лека су заснована на антителима попут оних који тело прави да би напало вирусе. Али ова антитела су осмишљена да очисте лепљиву масу из мозга, названу бета амилоид.

Амилоиди се скупљају у просторима између можданих ћелија, правећи препознатљиве плаке, једне од карактеристика Алцхајмерове болести.

„Деценијска борба за проналажење третмана који ће променити Алцхајмерову болест се мења&qуот;, рекла је докторка Кет Мамери која води клинику за когнитивне поремећаје у британској Националној болници за неурологију и неурохирургију.&qуот;

„Закорачили смо у доба модификације болести, и заиста можемо да се надамо да ћемо моћи да одржимо стање оболелима од Алцхајмера дугорочним третирањем болести, а не само палијативном негом и подршком.&qуот;

Детаљи пробног истраживања компаније Ели Лил тек треба да буду објављени у потпуности, али су објављени кључни детаљи:

  • Истраживање је обухватило 1.734 пацијената у најранијој фази Алцхајмера
  • Донанемаб је даван месечно, кроз инфузију, све док препознатљиве плаке у мозгу нису нестале.
  • Брзина напредовања болести је успорена за укупно око 29 одсто - и 35 одсто у групи пацијената за које су истраживачи сматрали да ће боље реаговати.
  • Они који су добијали лек су водили живот сличнији оном пре обољевања, на пример, разговарали су о актуелним догађајима, возили аутомобил или уживали у хобијима.

Међутим, отицање мозга је уочено као контраиндикација код трећине пацијената.

Углавном је било благо или асимптоматично, иако је забележено на снимцима скенером, али је код 1.6 одсто пацијената дошло до опасног отицања мозга, а два смртна случаја су директно приписана овом процесу. И трећи добровољац у истраживању је преминуо од последица отицања мозга.

„Охрабрени смо потенцијалним клиничким користима које би донанемаб могао да донесе иако, попут многих других ефикасних третмана за ослабљујуће и фаталне болести, постоје ризици који могу да буду озбљни и угрозе живот&qуот;, рекао је доктор Марк Минтун, потпредседник компаније Ели Лили за неуронаучна истраживања и развој.

Компанија је саопштила да ће процес одобравања лека за коришћење у болницама почети за неколико месеци.

Докторка Лиз Котард са Универзитета у Бристолу каже да постоје „значајни споредни ефекти&qуот;, те да недостају дугорочни подаци, али да би лек могао да „помогне људима оболелим од Алцхајмера да живе дуже.&qуот;

'Мислили смо да је немогуће'

Појава два лека који могу да успоре болест циљајући амилоиде у мозгу убедила је научнике да су на право путу после деценија неуспеха и разочарења.

„То би требало да распрши преостале сумње о оваквом приступу&qуот;, рекао је професор Џон Харди из британског Института за истраживање деменције.

Харди, чији је рад довео до идеје о усредсређивању на амилоид пре 30 година, рекао је да је „постојање два лека сјајно за конкуренцију.&qуот;

Докторка Сузан Колхас из британског Удружења за истраживање Алцхајмера, рекла је да је наука сада „на корак од прве генерације третмана за Алцхајмерову болест.&qуот;

„Тако нешто није могло ни да се замисли пре само десет година&qуот;, рекла је она.

Међутим, чини се да оба лека делују само у најранијим фазама болести, пре него што мозак буде превише уништен.

Ако буду одобрена у Великој Британији, ипак ће бити потребно још револуционарних потеза у начину на који се дијагностикује ова болест да би заиста дошло до промене.

Само један до два одсто људи се подвргава скенирању мозга или анализи кичмене мождине да би се утврдило да ли заиста болују од Алцхајмера или неког другог облика деменције за које овај лек не би био од користи.

Државно здравство у земљама широм света такође би морало да процени да ли може да их приушти.

Доза леканемаба за једну особу годишње кошта око 23.000 евра.



Пратите Џејмса на Твитеру


Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.04.2023)

BBC News

Повезане вести »

Војводина, најновије вести »