Масовне пуцњаве у Америци и Марк Брајант: „Раније сам памтио имена, сада не... Нема више где да стане"

Марк Брајант живи од пребројавања масовних пуцњава.

То је посао који се обавља даноноћно у Сједињеним Државама, где је прошле године од ватреног оружја сваког сата страдало више од двоје људи.

Он то ради готово читаву деценију, на позицији извршног директора Архиве насиља ватреним оружјем, мале непрофитне организације која покушава да у реалном времену испрати сваки инцидент са насиљем ватреним оружјем у Америци.

Године пребројавања мртвих оставиле су последице на Брајанта.

„Кад смо први пут почињали ово да радимо, видео бих убијену девојчицу и запамтио бих јој име... Памтио бих колико је година имала, из ког је града и околности саме пуцњаве.

„Сада то више не могу, нема више где да ми стане&qуот;, каже Брајант.

• Трагедија у Београду из угла Американца: „Идеш и надаш се да сутра неће бити пуцњаве&qуот;
• Масовно убиство у Тексасу: Нападач наводно имао везе са крајњом десницом
• Пуцао у шестогодишњакињу у Америци јер јој је лопта одскакутала у његово двориште
• „Медији нису окидач, него водич&qуот;: Шта је ефекат копирања злочина

Брајант је разговарао са ББЦ њузом почетком прошлог месеца, дан након што је пет људи убијено у масовној пуцњави у банци у Кентакију, и две недеље након што су убијени људи у масовној пуцњави у основној школи у Тенесију.

Током интервјуа, Брајантов телефон је зврндао од нотификација о још једној масовној пуцњави.

Ова се догодила у погребном предузећу у Вашингтону - 20 минута након што је одржана служба за још једном човека убијеног у марту, саопштила је касније полиција.

У Америци је од почетка 2023. године било је најмање 170 масовних пуцњава - Архива насиља ватреним оружјем њих дефинише као оне са упуцаних четворо или више људи, не рачунајући стрелца - у којима је погинуло најмање 233 људи, укључујући и саме стрелце.

Колико оваквих инцидената има у САД најбоље вам говори то што ће та цифра највероватније већ бити застарела до тренутка кад овај чланак буде објављен.

Међутим, масовне пуцњаве само су мали траг на радару у поређењу са свакодневним ужасом свеукупних инцидената са насиљем ватреним оружјем у Сједињеним Државама.

Закључно са 26. априлом, ове године је погинуло 13.386 људи у инцидентима насиља ватреним оружјем.

У њих спада и двадесетогодишња жена која је убијена након што је аутомобилом грешком скренула на погрешан прилазни пут.

Још хиљаде њих је рањено, као, на пример, шеснаестогодишњи дечак који је упуцан након што је покуцао на погрешна врата.

Брајант, који самог себе описује као залуђеника за статистику, покренуо је Архиву насиља ватреним оружјем 2013. године, кад је приметио „велику рупу&qуот; у доступности и тачности ажуриране статистике.

Одлучио је да предузме нешто по том питању.

„Кад смо започели читаву ову ствар, мислили смо да ће то трајати свега пет година, али смо само расли и били све већи, и већи, и већи&qуот;, каже Брајант.

Баш као и америчко насиље ватреним оружјем.

Између 2016. и 2021. године, број смрти од насиља ватреним оружјем повећан је за 6.000, или скоро 40 одсто, број тинејџера убијених или рањених ватреним оружјем је порастао за 47 одсто, а број деце убијене или рањене ватреним оружјем за 60 одсто.

Праћење ове језиве статистике оставило је трага на Брајанту, који каже да ноћу спава око шест сати - одлази на спавање у 05:00, а устаје у 11:00.

„Угојио сам се откако сам почео да радим овај посао… Не водим рачуна о себи онолико колико би требало&qуот;, каже он.

„Моја жена је ушла код мене пре неки дан а ја сам буквално спавао за компјутером. Једна рука ми је била на мишу, друга на тастатури.&qуот;

Статистику америчког насиља ватреним оружјем прати из његовог дома у Кентакију.

У његовој организацији ради још 24 људи и то такође на даљину - распоређени су по читавој земљи.

Да би успели да одрже оно што се практично своди на 24-часовне податке о насиљу ватреним оружјем, Брајант каже да он и његов тим свакодневно пролазе кроз 3.000 до 4.000 извора - интернет страница полицијских служби, локалних вести, друштвених мрежа и блогова.

„Није тешко физички, тешко је психички&qуот;, каже он.

„Огуглао сам. Ништа ме више не изненађује.

„Ако добијем нотификацију сада да је дошло до масовне пуцњаве са 42 мртвих, помислићу: 'добро, оде ми на то остатак дана'.&qуот;

Ни другим људима у његовом тиму није лако.

„Имали смо још запослених, али после превише смрти беба нису то више могли да поднесу&qуот;, каже Брајант.

„У сталној сам потрази за новим људима.&qуот;

Човек би помислио да ће, будући да је толико свестан штете коју наноси оружје - узрочник број један смрти тинејџера и деце у САД - Брајанта то учинити противником оружја.

Није тако.

Први пут је пуцао из пиштоља кад је имао само пет година.

Научио је да пуца од мушкараца из источног Кентакија који би се сакупили после цркве недељом и гађали пацове који су трчкарали по депонији.

Данас је, каже, власник неколико врсти ватреног оружја, од којих је већину наследио.

„Умро би ми ујак, а његова жена би дошла и рекла: 'Ево, узми ово'… тако да сам завршио са врло необичном колекцијом&qуот;, каже Брајант.

„Нисам противник оружја. Неко је претпоставио да сам, зато што водим овај пројекат, сигурно противник оружја, али, гле изненађења, ја сам власник оружја.

„Једну ствар коју немам, додуше, јесу пушке. Не ловим.

„Не занимају ме аутоматске пушке као што су АР-15. Немам интересовања за јуришна оружја&qуот;, додаје.

Што се више ширила епидемија америчког насиља ватреним оружјем, већа је била потражња за поузданом статистиком из јасно наведених извора.

А Брајантов посао не показује знаке успоравања.

„Не разумем шта чини људе таквима&qуот;, каже Брајант.

„Много је беса и мржње.&qуот;

Архива је започела као пројекат за интернет станицу Слејт и формално је покренута уз финансијску помоћ бизнисмена са интересом да се појача транспарентност.

Она је постала омиљени извор ББЦ њуза и већине других великих америчких медијских кућа, законодаваца па чак и Врховног суда - свих оних који покушавају да разумеју насиље ватреним оружјем.

Иако ФБИ и Центар за контролу болести сакупљају сличне податке, њихове информације обично се не објављују месецима - или чак годинама.

Поређења ради, Брајант каже да архива поставља већину пуцњава на своју интернет страницу у року од око 72 сата.

„Постоји ниво неодговорности код оружја који мора да се разреши да људи не би гинули&qуот;, каже он.

„Желим да зауставим насиље.&qуот;

Сам чин вођења статистике о бременитој, политички и емоционално поларизујућој теми као што је насиље ватреним оружјем, међутим, донео је притиске и критике.

„Понекад изнервирам људе на страни превенције насиља ватреним оружјем, а свакако понекад изнервирам људе на страни заштите права поседовања оружја, али мој најбољи дан био је кад сам објавио информацију, а обе стране су биле љуте на мене&qуот;, каже он.

„То ми је показало да радим свој посао како треба.

„Ми смо само статистика. Ми буквално само сакупљамо бројеве&qуот;, каже Брајант.

„Само бројимо. То ми радимо - само упорно настављамо да бројимо.&qуот;

Погледајте видео: Где на свету има највише оружја

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.17.2023)