Меморијални центар Сребреница: Смањен број случајева негирања геноцида

Деведесет случајева негирања геноцида у Сребреници забележено је од маја 2022. године до маја ове године у медијском простору БиХ и региона, наведено је у Извештају о негирању геноцида, којег је објавио Меморијални центар Сребреница.

Приметно је смањење броја случајева негирања геноцида у поређењу с прошлогодишњим извештајем, у којем су забележена 693 случаја негирања геноцида.

"Истраживања која су спроведена за 2023. годину указују на то да су Милорад Додик, председник Републике Српске, Бранимир Којић, председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице и Миодраг Линта, народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и даље главни негатори геноцида", стоји у извештају.

Међу онима који негирају геноцид су и председник Хрватске Зоран Милановић, Радован Ковачевић, делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и портпарол СНСД-а, као и Ненад Кецмановић, пензионисани професор и бивши саветник Милорада Додика.

Председник Србије Александар Вучић, наводи се у извештају, у односу на претходни период, када је осам пута порицао геноцид, у овом извештајном периоду једном је негирао геноцид, говорећи да је у Сребреници почињен злочин, али не геноцид.

Геноцид у Сребреници, додаје се, негирали су и таблоиди из Србије "Ало" и "Информер".

"Политичари у босанскохерцеговачком ентитету Република Српска и даље су најприсутнији у порицању геноцида у Сребреници током 2023. године, а као платформу најчешће користе јавне државне медије са седиштем у Бањалуци", наведено је у публикацији.

У 53 случаја се радило о порицању сребреничког геноцида, у 26 случајева о његовој релативизацији, подршка починиоцима геноцида је евидентирана у девет случајева, а признавање злочина, али не и геноцида, у два случаја.

У извештају се наводи да се примећује тренд у бројним српским медијима да се мање пажње посвећује контексту деведесетих година.

"Током извештајног периода напади и говор мржње усмерени према албанским становницима с Косова били су чешћи. Тренутна политичка клима такође утиче на интензитет и учесталост расправа о питању геноцида у Сребреници међу истакнутим личностима у Србији", пише у извештају.

Власти у Београду се, како је оцењен, претежно концентришу на тренутне протесте у главном граду Србије и нерешене односе Београда и Приштине.

Важан део овогодишњег Извештаја о негирању геноцида у Сребреници је о праћењу процесуирања оних који крше Закон о забрани негирања геноцида и величања особа пресуђених за ратне злочине, који је у лето 2021. године наметнуо бивши високи представник Валентин Инцко.

Констатује се да Тужилаштво БиХ није подигло ниједну оптужницу у вези са овим кривичним делом у БиХ.

Извјештај о негирању геноцида 2023. године је објављен у оквиру пројекта "Истина, дијалог, будућност", који спроводи Меморијални центар Сребреница од 2021. године.

(Бета, 02.08.2023)