Мало је фалило да ми после једне трке одсеку руку: Исповест најбољег аутомобилисте Душана Борковића о каријери и борби за живот

Наравно, то није истина. Углавном, моја рана сећања вучем из оних малих бета касета, јер су моји родитељи Борко и Славица волели све да снимају. Мој отац се тркао, возио је моторе и он ми је усадио љубав према ауто-спорту. Ја сам увек био ту негде око њега, око аута, мотора, а кажу да нисам хтео да изађем из аута. Имао сам нешто више од годину дана кад ме је отац питао шта ћу да будем у животу, а ја сам рекао: "Татин пион" - мислећи на "шампион". Пети рођендан