Из Француске дошли у Босну да испуне завет свог оца Нису знали реч српског, али су наишли на правог човека
Ало 09.08.2023
Прича о Петру Маљеновићу, односно, прича о Миши Петровићу, нашем човеку који је животни и радни век провео у Француској, а који је пред умирање имао само једну жељу - да његов пепео проспу у дворишту, између трешње и ораха.
"У касно љето 2016. године нашао сам се у селу Трбуку код мога пријатеља Ђорђа, иначе гастарбајтера пензионера као што сам и ја. У једном тренутку зазвони телефон, зове директор добојског хотела „Босна”. Каже да има двоје гостију, младих људи из Француске. Изгледа да су брат и сестра, презивају се Петровић, говоре француски и енглески али и поред нашег презимена, српски не знају ни да бекну. Помињу имена села Стријежевица и Трбук и имају стари пасош од неког
