У Београду данас почиње 'Недеља поноса', седам дана догађаја посвећених ЛГБТИ+ заједници
Овогодишња "Кума Прајда" је Ида Престер, певачица бенда Лоллобригида, док ће на концерту након Прајд шетње, такође у парку Мањеж, наступити Там, Дзипсии, Филип Балош, Лазар Ћирковић, Филарри и Бејби Моторола, као и дрег краљице и диџејеви.
Активности током "Недеље поноса", како су навели организатори, ове године ће посебну пажњу усмерити на питања и проблеме са којима се суочавају трансродне, интерсекс и родно варијантне особе због недостатка Закона о родном идентитету и правима интерсекс особа.
Београд је прошле године био домаћин међународног ЕвроПрајда, који је одржан упркос неколико забрана полиције и противљењу тој манифестацији које су предводили поједини представници власти, цркве и десничарске организације.
Шетња, у којој је учествовало више хиљада људи из свих крајева Европе, тада је одржана по скраћеној рути дугој неколико стотина метара, која је била строго контролисана од стране великог броја полицајаца.
Истовремено, они који су се противили одржавању те манифестације сукобили су се са полицијом на неколико локација у граду. Тада је повређено више од 10 полицајаца, а приведено око 100 особа.
За разлику од прошле године, у јавности, осим појединих политичара и понеке организације, нема много оних који се гласно противе одржавању Београд Прајда.
Овогодишњи слоган "Нисмо ни близу", како су навели организатори, изабран је јер осликава борбу ЛГБТИ+ покрета за равноправност, достојанство и љубав.
Према њиховим речима, "нисмо ни близу" јер је насиље према ЛГБТИ+ грађанима Србије и даље широко заступљено, јер истополне заједнице и даље нису правно препознате и регулисане, јер здравство и закон дискриминишу трансродне особе.
"Нисмо ни близу, јер нисмо слободни да партнера или партнерку држимо за руку на улици. Нисмо ни близу, јер нам држава и даље одузима уставно загарантовано право на слободно окупљање. Нисмо ни близу, јер ни један захтев Београд Прајда и даље није испуњен", навели су организатори.
Захтеви Београд Прајда су исти од 2017. године - тражи се усвајање Закона о истополним заједницама, Закона о родном идентитету и правима интерсекс особа, брза и адекватна реакција државних органа и јавна осуда представника власти на говор мржње и злочине мотивисане мржњом према ЛГБТИ+ особама.
Међу захтевима је и усвајање локалних акционих планова за развој ЛГБТИ+ заједнице, извињење свим грађанима и грађанкама Србије који су били прогоњени пре 1994. године због своје сексуалне оријентације или родног идентитета, едукација младих о сексуалној оријентацији и родном идентитету, као и брза и лако расположива преекспозициона и постекспозициона профилакса (ПрЕП и ПЕП).
(Бета, 04.09.2023)












