Венецуела: Мигранткиња се порађала на крову воза - „Плашила сам се да одем у болницу, вратили би ме"

Јохандри Пачеко се укрцала на воз са боловима у стомаку.

Оном врстом коју осећате кад сте трудни осам и по месеци.

Није ушла на врата вагона да би седела на седишту и гледала пејзаж између Ирапуата и Матамороса, од централног Мексика до њене дестинације на граници са Сједињеним Америчким Државама.

Попела се уз бочне лестве на кров теретног вагона на старој железничкој мрежи познатој као Ла Бестија.

Двадесеттрогодишња венецуеланска мигранткиња била је исцрпљена.

Заједно са партнером Хозеом Грегоријом и четворогодишњим сином Гаелом, пет дана је чекала на мосту у Ирапуату да стигне воз.

Други мигранти су рекли да је воз познат као Ел Боличеро због малих металних кугли на крову које су морали да прекрију картонима да би могли да одмарају током путовања.

• ББЦ помогао да се спасу животи жена заробљених у хладњачи са бананама
• До Београда без визе, за ЕУ са кријумчарима: Како избеглице и мигранти из Бурундија, Туниса и Индије стижу до Европе
• Мигрантска деца као радна снага: Зашто у Америци све више малолетника ради тешке послове

Јохандри и њен дечко унапред су сакупили картоне за путовање и појели храну коју су активисти и мештани делили на мосту.

Њих двоје путовали су кроз више од десетак земаља за месец и по дана да би били сигурни да ће Миа, беба коју је носила Јохандри, бити рођена у Сједињеним Америчким Државама.

„Пријатељица ме је уплашила, рекла ми је да ће ме, ако се породим у Мексику, вратити на границу са Гватемалом и регистроваће моју ћерку као Гватемалку.

„Плашила сам се да одем у болницу, јер би ме онда вратити имиграционим властима&qуот;, каже Јохандри из мигрантског склоништа у Агуаскалијентесу, у центру Мексика.

Воз је пристигао у Ирапуато у поноћ, 25. августа.

Остало је још 12 дана до њеног термина за порођај, према процени доктора који ју је последњи прегледао.

'Врати се у своју земљу'

Јохандри је одрасла у Лас Ађунтасу, скромном крају југозападно од Каракаса.

Чим је напунила 18 година, емигрирала је у Перу, непосредно пре пандемије, не успевши да заврши средњу школу или стекне било какво радно искуство.

„Желела сам да видим свет онако како ја то желим, да постигнем ствари властитим напорима&qуот;, прича она.

Више од седам милиона људи напустило је Венецуелу од 2015. године, према Високом комесаријату за избеглице Уједињених нација (УНХЦР), због економске кризе, недостатка приступа јавним службама и насиља.

Јохандри је добила први посао у Перуу као продавачица у продавници ципела.

„Врати се у своју земљу, ви Венецуеланци само глуварите овде&qуот;, рекло јој више муштерија.

Правила се да није чула, окренувши се без речи.

„Ти коментари ме не погађају.

„Борим се за себе и моју породицу&qуот;, додаје.

• Како је инфлација појела храну у Венецуели
• Како изгледа ноћни живот у Каракасу, једном од најопаснијих градова на свету
• Мексико криви граничну политику Америке за смрт миграната у напуштеном камиону
• Могу ли жице и ограде на границама да зауставе миграције

У Перуу је родила Гаела, њено прво дете.

Средином 2021. године, њена ситуација се променила.

Цене су скочиле, а плата јој није била довољна да плаћа станарину и храну.

Са мање од 100 евра у џепу, Јохандри је искључила могућност да се врати у породични дом у Лас Ађунтасу и емигрирала је у Чиле, стопирајући на друмовима.

Нашла је посао чистачице на малој клиници у Сантјагу.

Сама је продавала одећу и служила пиће у бару.

Таман кад је постигла некакву економску стабилност, подигли су цену станарине у њеном новом стану, а она се уплашила да ће је присилити да се врати у родно место.

„Одлучила сам да треба да напустимо Чиле кад сам била у седмом месецу трудноће.

„Са бебом у стомаку, могла сам да се придржавам са обе руке и обе ноге за дрвећа и прелазим реке у Даријену (област под џунглом између Колумбије и Панаме у којој нема путева), једну од тежих деоница путовања.

„Да сам морала да носим и бебу у рукама, било би немогуће&qуот;, препричава како су њен дечко и она напустили Чиле.

'Сви желе да вас покраду'

Њих двоје имали су нешто мање од 700 евра за путовање копном са Гаелом до САД-а преко Чилела, Перуа, Колумбије, Панаме, Костарике, Никарагве, Хондураса, Гватемале и Мексика.

Прву етапу пута прешли су аутобусом, од Чилеа до Капургане, колумбијског градића на граници са Панамом и једне од главних капија за Даријен Геп, густу џунглу кроз коју је пропутовало скоро 249.000 миграната у првој половини 2023. године, што је највећи прилив миграната који су до сада забележиле панамске власти.

Кад је видела много деце са температуром, како повраћају и имају осип на путовању кроз ову област, Јохандри је било драго што је донела одлуку да путује трудна.

Међутим, није могла да зна да их најтежа деоница пута чека у Мексику.

„У Даријену можете да пијете воду из река и да се склоните у хлад дрвећа.

„Али у Мексику смо морали да пешачимо пет, шест сати дневно на сунцу. Сви желе да вас покраду, да вас обрлате.

„Покушали смо да наставимо аутобусом, али би нас полиција увек извукла напоље зато што нисмо имали папире&qуот;, присећа се Јохандри.

После месец и по дана путовања, укрцавање на Ел Боличеро у Ирапуату и стизање у Матаморос били су последња етапа пре преласка у САД.

Упозорење на картону

Јохандри и Хозе Грегорио су поставили картон на кров воза и сместили Гаела између себе да спава.

Два сата после поноћи, Јохандри се пробудила стискајући стомак да би ублажила бол.

Остало је још 12 дана до њеног термина за порођај.

Кад је родила прво дете, контракције пред порођај пратио је бол у леђима.

Овај пут ју је само болео стомак, тако да је претпоставила да то последица умора и напора од путовања возом.

Међутим, притисак у стомаку стекао је одређени ритам, болело ју је у интервалима и све јачег интензитета.

Рекла је партнеру да одмах позове помоћ.

Миа је била на путу.

У пет сати ујутро, Хозе Грегорио је узео једно од парчета картона на којима су спавали и на њега написао: „Рађа се беба. Желимо да машиновођа зна за то. Хитно је.&qуот;

Тражио је од других миграната да проследе парче картона према првим вагонима, надајући се да ће стићи до машиновође.

Погледајте видео:

'Спреми се, љубави'

И док су неки од њих викали захтевајући да неко помогне жени која се порађа, Јохандри и Хозе Грегорио су видели човека како им прилази преко кровова из правца првог вагона композиције.

Он је био венецуелански болничар који је такође покушавао да стигне до САД-а.

Човек је узео мобилни телефон и позвао супругу, медицинску сестру, која ће му рећи како да помогне Јохандри током контракција.

„Спреми се, љубави. Потражи негде алкохол, ево шта ћеш урадити…&qуот;, присећа се Јохандри шта је медицинска сестра рекла мужу.

Контракције су се дешавале на свака три минута, проценио је болничар.

Потом на свака два минута.

Јохандри је почела да повраћа и неконтролисано плаче.

Није желела да се Миа роди на прљавом крову, на тим металним куглама које су се загревале под сунцем и морале су да се прекрију картонима.

Нашли су алкохол, маказе и ћебе, да бебино тело не би додирнуло картон.

Она се помирила са чињеницом да ће се њена ћерка родити у Мексику, на крову теретног вагона.

Болничар је рекао Хозе Грегорију да придржава жену с леђа и да нежно гура горњу половину стомака да би помогао да се фетус спусти.

'Она не долази овим возом'

У седам ујутру, адвокаткиња Паола Надин Кортез, активкисткиња при удружењу Агенда Мигранте, примила је поруку са фотографијом коју је Хозе Грегорио написао тражећи помоћ.

Надин Кортез је позвала Цивилну заштиту да њена група оде до ранжирне станице железничке компаније Феромекс, 222 километара северно од Ирапуата.

„Идеја је била да се омогући указивање хитне помоћи и да се она спасе, зато што су почели да ми шаљу видео снимке на којима је изгледало да је у лошем стању&qуот;, каже активисткиња.

Железничка компанија повезала је Кортез са машиновођом воза којим су претпостављали да Јохандра путује.

„Послала сам му фотографију да би могао да види број воза.

„Потом ми је машиновођа одговорио да 'она није на овом возу и да је на возу који путује даље од мог'&qуот;, препричава адвокаткиња.

Тај машиновођа је потом контактирао колегу и сложили су се да овај заустави воз на десет минута у граду Агуаскалијентесу.

„Машиновођа ми је рекао да ће то бити тачно десет минута, у минут.

„Ако не буду успели да је извуку за то време, воз ће наставити&qуот;, прича Кортез.

Али воз се зауставио у Лос Арељаносу, око 108 километара од Агуаскалијентеса.

„Због удаљености тим за хитну помоћ није могао да стигне за тих десет минута колико су нам дали.&qуот;

Пола сата касније, кад је Јохандри осећала да више не може да издржи бол, воз се зауставио.

Кортез је добила дозволу од Феромекса да тим Цивилне заштите и ватрогасци спусте Јохандри са крова воза.

„Вагони су веома високи, тако да је њено спуштање захтевало брижљиву координацију да би се избегло да на било који начин буде угрожена.&qуот;

Појавили су се радници за хитне случајеве, ватрогасци и доктор из железничке компаније.

Попели су се на кров воза, положили је на носила и причврстили је за њих.

Венецуелански болничар јој је пустио руку тек непосредно пре него што су други мигранти помогли да се она спусти низ бок вагона, поред лестви уз које се попела на Ел Боличеро.

Кортез објашњава да је деоница пута од Ирапуата до Тореона, позната као централна рута, најпрометнија у то време за мигранте који путују преко Мексика да би прешли у Америку.

„Повећање је регистровано ове године зато што је рута преко Залива, најкраћа возом и користе је најсиромашнији мигранти, изузетно криминализована.&qуот;

Имајући у виду повећање протока миграната који се укрцавају у возове, Феромекс је 19. септембра обуставио рад 60 возова, да би избегао ризик од њиховог повређивања или умирања у транзиту.

Јохандри је амбулантним колима довезена у болницу у Агуаскалијентесу.

Лекари су рекли да јој се грлић материце отворио пет центиметара, била је у поодмаклом стадијуму порођаја.

Миа је рођена, без икаквих проблема, око поднева, 25. августа 2023. године.

Адвокатица је уговорила да званичници из мексичког Националног института за имиграције посете Јохандри и они су потврдили да ће њена ћерка добити мексичко држављанство и могу легално да остану у земљи.

„Веома сам захвална што су моја ћерка и моја породица добро.

„Иако смемо да останемо у Мексику, не одустајем од сна да стигнемо до Сједињених Америчких Држава&qуот;, каже Јохандри из склоништа у Агуаскалијентесу.

Погледајте видео: Порођај мигранткиње на напуштеној плажи у Грчкој

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.03.2023)