Образовање у Србији: Скраћење школске недеље на четири дана, „идеја добра, али неодржива"

Десетине хиљада људи верује да би жамор и граја у школама у Србији требало да утихну на три дана у недељи.

За само неколико дана, скоро 50.000 корисника интернета потписало је петицију на сајту цханге.орг да се школска недеља скрати на четири дана, а међу потписницима највише је ученика.

Један од учесталијих разлога који наводе јесте недостатак слободног времена да се баве другим активностима и да викенд није довољан да се одморе, уче и припреме за нову радну недељу.

„Потписала бих петицију, али мислим да би требало да се односи само на средње школе.

„Баш смо причали како би нам било идеално да имамо један дан слободан, јер викендом већина нас већ ради, поједини се баве неким спортом и ти дани нам оду у бављењу тим активностима&qуот;, говори Мајда Старчев, ученица четвртог разреда гимназије у Панчеву, граду 20 километара од Београда за ББЦ на српском.

Идеју су подржали и поједини родитељи зато што им смета што деца дуго остају у школи, али запослени сматрају да се скраћивањем броја дана проведених у школи не решава проблем.

„Они желе више времена како би што више били на друштвеним мрежама и уз телефон и то ми је јасно, али тим једним даном неће добити ништа.

„Неће сви ићи тог једног дана на ваннаставне активности, уместо тога треба размислити о смањењу броја предмета и сати проведених у школи&qуот;, објашњава Сандра Николић, професорка математике Пете београдске гимназије, за ББЦ на српском.

• Један дан у „школи на точковима&qуот; на истоку Србије
• „После неког времена, дигнеш руке&qуот;: Зашто у Србији наставници неће на замену у школе
• „Ако улажете у образовање, нећете морати да улажете у полицију&qуот; - директор финског школског тела за ББЦ

Поводом захтева да се скрати школска недеља, Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете је за Радио-телевизију Србије рекла „да треба видети шта других 45 или 50.000 деце мисли о томе&qуот;.

„Не може бити исти одговор за дете које полази у школу и које би требало да полако ствара радне навике и да своју психичку енергију усмерава и на процес учења и на игру.

„Морамо пре свега тражити модел рада кроз игру&qуот;, додала је за РТС.

Министарка је указала и да је Стратегијом образовања и васпитања до 2030. године предвиђена одређена реформа везана за фонд часова, предметне обавезе, ваншколске и ванпредметне активности.

Према правилима платформе на којој је покренута петиција, свако ко је старији од 16 година може на овај начин поставити неко питање.

Они у писаном одговору за ББЦ на српском кажу да због поверљивости података не могу да открију идентитет иницијатора.

Покушали смо да остављањем коментара ступимо у контакт са лицем које се потписује са Успећемооо, а које се наводи као покретач, али до објављивања текста, нико се није јавио.

Једна школска година у Србији у просеку има 170 радних дана (ученици завршних година основних и средњих школа иду нешто краће због спремања за пријемни испит).

Ђаци имају јесењи, зимски, пролећни и летњи распуст, а школа је затворена и током многобројних државних и верских празника (Божић, Ускрс, 1. мај, 11 новембар - Дан примирја у Првом светском рату, Нова година).

'Добра идеја, али слабо одржива'

„Школа би требало да траје четири дана недељно да би, поред обавеза за школу, било времена и за друге активности.

„Деца имају само два дана одмора и њих морају искористити за учење, за контролне, одговарања као и за домаћи рад.

„Да би имали времена да се посвете и другим стварима, требало би увести четири дана школовања.&qуот;

Ово је текст који прати петицију, покренуту 1. октобра.

И док Мајда из Панчева поздравља идеју, њени вршњаци из Београда нису у потпуности сагласни са њом.

„Звучи занимљиво, јер би било више слободног времена да се посветимо спорту, језицима, плесу, мада ми се чини да би се тако изгубио континуитет у учењу, али и радне навике.

„Има предности, али не бих потписала&qуот;, каже кратко Николета Арбутина, ученица завршне године Пете београдске гимназије, за ББЦ на српском.

Њен друг, смеђокоси Андреј Митровић Тасовац, препознаје добре стране скраћивања радне недеље, али сумња у дугорочну ефикасност.

Он годинама тренира карате и често после школе нема слободног времена, али петицију не би потписао.

„Уживали бисмо у томе и добра је идеја, али слабо одржива.

„То вам је као да сте ушли у рај за слаткише, на почетку је све супер, али се лоше стране уоче после краћег времена&qуот;, прича овај 18-годишњак за ББЦ на српском.

'Деца осећају велики притисак'

Проблем није дужина радне недеље, већ обимно и често непотребно градиво, указује Љиљана Марковић, педагошкиња.

„Питање је како би се предвиђено градиво распоредило на четири дана, тек тада би био велики притисак.

„Мислим да би требало да остане пет радних дана, јер и родитељи раде, па је питање где би деца била&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Она верује да треба реформисати наставни план и програм тако да се ученици средњих школа не затрпавају предметима које су већ имали у основној школи.

У том случају, имали би времена да се детаљније посвете лекцијама које их заиста занимају.

Наводи пример дизајнерске средње школе, где у једној школској години ђаци имају 19 предмета, међу којима је највише општих, због чега не могу да се посвете стручним.

„Градиво је обимно, од наставника се очекује да спроводе прописани наставни план и програм.

„Сада се само учи за оцене и деца осећају велики притисак, јер је сваки предмет важан&qуот;, додаје.

Међу образложењима потписивања петиције било је и оних који указују на проблеме са менталним здрављем.

Али педагошкињу они не изненађују.

Кроз вишегодишњи рад са децом, уочава да су млади под све већим притиском, што због градива које наставници морају у складу са прописаним планом да предају, што због све већих очекивања родитеља.

'Ни пет дана није довољно'

„Послао ми син линк да потпишем петицију да школа траје четири дана недељно. Непоправљиви оптимиста! Ево и вама линк па да га подржите&qуот;, написао је Саша Вељковић отац ученика једне основне школе, на друштвеној мрежи Фејсбук.

Како је за ББЦ на српском појаснио, он овај захтев посматра као потребу, јер је школство непрактично, нефункционално и пренатрпано непотребним градивом.

„Децу треба учити како да размишљају, а не да бубају, имају гомилу глупих предмета&qуот;, додаје кратко у писаној поруци.

Љубица Ранчић, мајка ученице четвртог разреда основне школе, петицију неће потписати.

„Ни пет дана није довољно, још када би се ишло дан краће, па то не би имало смисла - хајде онда да их школујемо од куће.

„Други разлог јесте социјализација, јер се они и овако не друже, не причају међусобно, да не говорим о радним навикама којих је све мање&qуот;, каже ова мајка из Београда за ББЦ на српском.

Њена ћерка би се вероватно обрадовала идеји, јер не воли да иде у школу, а колико примећује, слично је и са њеним друговима из одељења.

Школа је за њих, каже Ранчић, „ноћна мора&qуот;.

Али Душан Вукадиновић из Лазаревца, ученик петог разреда основне школе, не мисли да је добра идеја да три дана не иде школу зато што ни сада не стиже све да научи, а градиво се само увећава.

Уколико би се ишло четири пута недељно, боји се да би додатно остајао у учионици и да тек тада не би имао времена за ваншколске обавезе.

„Градиво је обимно, много се тражи, а деца немају довољно времена да све науче, јер се материјал прелази пребрзо.

„Укидањем тог једног дана, морали би онда сав предвиђени посао да испредају у четири дана&qуот;, надовезује се његова мајка Јелена за ББЦ на српском, додајући да се отворено противи оваквој иницијативи.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.10.2023)