Шта Београд може да научи од Љубљане?
Град је заиста предузео различите кораке да се ухвати укоштац са еколошким изазовима и загађењем. Иако су и даље потребна побољшања, можемо слободно да кажемо да се са већином проблема успешно боримо применом одговарајућих мера, поручује за Демостат Клемен Гостич, саветник за кохезиону политику директорке Регионалне развојне агенције љубљанске урбане регије (РРА ЛУР), одговарајући на питање како се Љубљана, која је 2016. проглашена “Европском зеленом престоницом”, бори са проблемима изазваним загађењем.
Наш саговорник истиче да је центар града “без аутомобила”. Како објашњава, Љубљана је “ограничила приступ приватним возилима и промовисала пешачке зоне”.
- То помаже да се смањи загађење ваздуха и свеобухватни квалитет урбане средине. Резултати се највише могу видете дуж Словенске улице. Затим, унапређење јавног транспорта. Инвестицијама и унапређењем инфраструктуре јавног транспорта охрабрили смо грађане да користе аутомобиле, бицикле и друге одрживе начине транспорта. Вишенаменска (обједињена) карта под називом “УРБАНА” у огромној мери је унапредила то коришћење, а полако се шири и “флота” зелених аутобуса, прецизира Гостич.
Саговорник Демостата из Љубљане такође напомиње да су покренуте иницијативе које иду наруку бициклистима.
-Развијамо бициклистичке стазе и инфраструктуру да промовишемо бициклизам, као одржив и здрав начин превоза. Тренутно постоји око 300 километара бициклистичке инфраструктуре, у различитим формама, у Љубљани. Програм “дељења” бицикала (“БицикеЉ”) доживео је успех и помогао да се промовише “култура бициклизма”.
Гостич наводи и важност инвестиција у зелене површине и урбаног планирања. Како прецизира, “Љубљана је веома заинтересована да инвестира у урбано планирање којим се приоритет ставља на зелене површине, паркове и одрживу архитектуру”.
Саговорник Демостата указује и на важност “подизања свести и образовања” грађана о заштити животне средине, “не само током Европске седмице мобилности, већ и генерално спроводи се низ кампања подизања свести и образовних програма, како би се грађани информисали о значају одрживих пракси и смањењу загађења”.
- Град Љубљана доста тога чини да укључи школе, различите друштвене групе и бизнисе у еколошке иницијативе да би се промовисало смањење загађења, у ширем значењу - смањење загађења изазваног отпадом, као и смањење употребе аутомобила… Такође, грејни системи у Љубљани не користе старе пећи на дрва, које су биле велики извор загађења у претходним деценијама и град је уложио доста у сарадњу са међународним организацијама, другим градовима, који су били проглашени “Европским зеленим престоницама”, те заинтересованим актерима, како бисмо разменили најбоље праксе и идеје за одржив урбани развој, наглашава он.
Упитан који су најважнији елементи “локалног енергетског концепта и управе отпадом” у главном граду Словеније, Гостич наводи да је Љубљана у великој мери фокусирана на мере енергетске ефикасности, што подразумева “примену енергетски ефикасних технологија и пракси на јавним зградама, равној расвети и инфраструктури”. Он, такође, указује да је Љубљана потписала документ СЕЦАП.
Локална управа се такође труди да промовише енергетски ефикасне уређаје и праксе међу грађанима и бизнисима (у последње време су мале “решетке” веома популарне и унапређене - соларна енергија). Када је реч о управљању отпадом, главни пројекат је Љубљански регионални центар за управљање отпадом (РЦЕРО Љубљана), који је највећи еколошки пројекат у Словенији, и подржан је Кохезионим фондом, а укључује највећи савремени објекат за третирање отпада у Европи - где се прерађује отпад за трећину Словеније. Такође, Регионална развојна агенција Љубљанске урбане регије део је СЕЦАП пројекта у оквиру којег је потписан СЕЦАП документ који је фокусиран на штедњу енергије у општинским зградама, објашњава Гостич.
Одговарајући на питање може ли да да неки савет Београду када је реч о организацији бициклистичких рута, будући да је такав вид превоза веома функционалан у Љубљани, наш саговорник истиче да је “главно решење, које учинило овај вид транспорта тако ефикасним, систем такозваних концесија, где је општина унајмила приватног оператера за услуге изнајмљивања и одржавања бицикала”.
- Исти оператер, који тежи да што боље води тај систем, такође је надлежан за билборде на јавној површини. Систем “БицикеЉ” је широко распрострањен у Љубљани, и сада је људима на располагању 80 станица и 880 бицикала. Највећи “окидач” за добру употребу јесте једноставност коришћења услуга (АПП или УРБАНА карта), док је оператерима омогућено да податке о корисницима бицикала сачувају као поверљиве, чиме је, умногоме, спречен вандализам, поручује он.
Упитан да прокоментарише ма који начин функционише систем који у Љубљани називају “интегрисани јавни транспорт између урбаних и руралних подручја”, Гостич каже да најбољи примери таквих услуга који служе “повезивању на ширем подручју Љубљане” укључују “проширење мрежа јавног транспорта или урбаних линија на шире подручје”. У том контексту, истиче да је “проширен опсег система градског превоза, како би се повезала приградска и рурална подручја, као и да су успостављене нове руте за аутобусе и возове, које обухватају и околне регије (регионалне руте) - директне линије, са само два заустављања”.
Такође, наш саговорник наводи системе “паметних карата”, које су познате под називом “УРБАНА”.
- Спровођење система “паметних карата” омогућило је купцима да користе јединствену карту за различите видове транспорта (урбане и руралне аутобусе), а УРБАНА карта се такође може користити и за услуге паркирања и вожње.
Гостич напомиње и да постоји 13 станица за паркирање и вожњу (П плус Р), са којих се до центра Љубљане може доћи коришћењем јавног превоза, система “БицикеЉ” или НОМАГО, те да постоји организовани превоз до посла у центру Љубљане запослених (СмартМОВЕ), који живе у Крању, Камнику, Домжали, Радомљу, Трзину и Менгешу.
Упитан да појасни појам “регионалних мобилних центара”, које градске власти Љубљане често помињу када говоре о плановима за блиску будућност, Клемен Гостич наводи да је реч о пракси која ће бити спровођена у оквиру “транснационалног пројекта под називом РеМОБИЛ”.
- Главни циљ РеМОБИЛ-а, који ће бити оствариван путем успостављања регионалних мобилних центара (РМЦ), јесте креирање планова за ефикасну одрживост у регијама, путем примене добрих пракси из иностранства. Наш РМЦ ЛУР састојаће се од двоје или троје запослених, који ће бити задужени за комуникацију за водећим регионалним актерима, како би се унапредила одржива мобилност и просторно планирање, ради што бољег повезивања. Тренутно смо у процесу припреме методологије, успостављања модела управе, што ће обезбедити основне темеље за успостављање и рад регионалних мобилних центара. Биће дате смернице за шире системске моделе управе на регионалном нивоу. Рад регионалних мобилних центара ће такође омогућити бољу сарадњу регионалних и националних нивоа задужених за саобраћај (Министарства за инфраструктуру – Директората за одрживу мобилност и саобраћајну политику), као и оних који су одговорни за планирање простора (Министарства животне средине), те дигитализацију Министарства јавне управе. Предвиђено је да на дуже стазе модел РМЦ и њихови запослени буду финансирани са националног нивоа, констатује Гостич.
Градске власти у Љуљани неретко наглашавају и да су “централне услуге добро развијене”. Како објашњава Клемен Гостич: “Љубљана, главни град Словеније, предузела је значајне кораке у различитим развојним фунцијама, и држи позицију прогресивне европске престонице, а главне активности у вези са “централним услугама” укључују: активни одрживи урбани развој (Љубљана је поставила одрживост као приоритет, због чега је и добила титулу Европске зелене престонице 2016. године. Град је фокусиран на еколошке иницијативе, промовисање зелених површина и инвестирање у ефикасан јавни превоз”).
Такође, наш саговорник наводи да је Љубљана “културно средиште”.
- Љубљана се поноси својом богатом културном сценом. Овај град је домаћин бројних фестивала, уметничких изложби и догађаја током целе године. Очување историјских знаменитости, уз постојање модерних културних простора, ствара динамично и инклузивно окружење, прецизира он. Како додаје, нагласак је и на “иновацијама и технологији”, те “туризму и сектору услуга”.
- Овај град подстиче иновације и технологију, настојећи да постане средиште старт-апова и креативних индустрија. Иницијативе попут Љубљанског технолошког парка и подршка истраживању и развоју доприносе “цветању технолошког екосистема”. Љубљана је постала и популарна туристичка дестинација, привлачећи посетиоце својом питорескном архитектуром, разноликом кулинарском сценом и гостопримљивом атмосфером. Сектор туризма је постао кључни покретач економског развоја и међународног препознавања. Захваљујући напорима који се предузимају у развоју инфраструктуре и услуга (словеначке владине канцеларије, универзитети и болнице), Љубљана остаје добро повезан и централни град. Модернизација транспортних мрежа, укључујући проширење бициклистичких стаза, унапређује доступност и подржава одржива путовања од куће до посла и назад, закључује саговорник Демостата.
(Бета, 15.11.2023)
