Другачија прича о Жарку Лаушевићу, једном од нас
Недељник 16.11.2023
Глумци су одувек имали неки посебан статус у Југославији, тако је и данас у овим нашим постјугословенским државама и државицама… Станислава и Ђуза, Гидра и Дара, Мија и Чкаља, Гага и Милена, Бора, Паја, Глоги… Као да су одувек били ту.
Они су нешто попут комшија, рођака са села или из великог града, пријатеља из војске или другова из школе. Мислимо да их знамо цео живот. Јер од кад гледамо филмове и телевизију, докле нам памћење сеже, они су били ту, да нас разгале или расплачу, да нас насмеју или уозбиље, да нас натерају да волимо, мислимо или бринемо. Зато се не говори толико често “српски” или “хрватски” или “македонски”, па чак ни “југословенски” глумци… Најчешће се каже – “наши”. Жарко
