Имао је душу, стизао свуда а за лош пут није знао. Прича једног Нишлије о омиљеном југословенском аутомобилу
Наиссус инфо 23.11.2023
Има аута који се направе „онако“ – скромно, да тек задовоље људске (народне) потребе за аутом. И наравно, не може се истовремено стићи и до квалитета и до „приступачности“, али некада тржиште (да, то су људи, који користе таква превозна средства) уме јако да изненади, па тај ауто (обично добије назив „народски“) постане миљеник возача, па и нација.. Тако је са немачким „фолксфагеном – бубом“, али код нас неприкосновен је „Фића“… Овако, причу о малом југословенском путничком аутомобилу који се
Тамо неких шездесетих, седамдесетих, сан младих (а Богами и старијих) био је да се докопају свог аута… А појам “свој ауто” у физичком и у друштвено – статусном значењу, сводио се у то време баш на “Фићу”, породично возило које је производила крагујевачка “Застава”. Имати Фићу, провозати се њиме, то је био осећај, које данашње генерације тешко да би доживеле на начин на који смо ми, сада матори, то доживљавали… А да се лако долазило до Фиће…па баш и није. Ни по
