Čarls Simić: Žmurke

Nisam našao nikog Od stare družine. Mora da se još skrivaju, Zadržavaju dah I trude se da ne prasnu u smeh. Naša ulica videla je i bolje dane, Okna su porazbijana tu i tamo, Gde smo za letnjih noći Slušali kako se parovi svađaju, Ili ih gledali kako plešu uz radio. Riđokosa u koju smo Svi bili ludo zaljubljeni, Što sedela je na požarnom stepeništu I pušila do kasno u noć, Mora da se i ona krije. Žgoljavi dečak Sa štakama Koji je uvek nosio knjigu, Verovatno nije