Историја парламентаризма у Крагујевцу: Од радикалских опанака, преко одбране воље грађана 96., до нових „прелетачевића“
Глас Шумадије 07.12.2023 | Јованка Николић
Избори су празник демократије, а тај празник је „установљен“ Тројичким уставом Кнежевине Србије, који је 11. јула 1869. године донела Велика народна скупштина у Крагујевцу.
Најважније одредбе Устава из 1869. године односиле су се на положај и надлежности Народне скупштине, која је први пут у државноправној историји Србије постала законодавни орган, али уз бројна ограничења њене надлежности. Она се према слову Устава састојала од посланика које је бирао народ и оних које је бирао кнез, са мандатом од три године. Народни посланици су бирани непосредно и посредно преко повереника. Четвртину посланика бирао је кнез из реда својих људи,
