Јосиф Бродски: Пјесмица

По хумљу поднебесном, путем који драг није, у повратку, не с пјесмом, из земље Италије, над крајем повртњака, над родним пољанама, бурница лети – јака крила јој и њин замах. С висина олимпијских (чавке их и не слуте) сред падина алпијских, гдје љубице се жуте – премда оштрих зјеница, и простор страшан није – брежуљке гледа птица, ал их не разумије. Међ борјем са врлети врти се с криком, стаје у облачју, па лети поново пут домаје. Памти тек вршје, осут крај