Избори у Србији 2023: Убедљива победа СНС на изборима за Скупштину Србије, у скупштину улази 10 листа - РИК
Владајућа Српска напредна странка освојила близу 47 одсто гласова, опозициона листа Србија против насиља упола мање, подаци су Републичке изборне комисије.
Српска напредна странка (СНС) убедљиво је победила на ванредним изборима за Скупштину Србије и ова партија ће наставити неприкосновено да влада Србијом, потврђено је укупним извештајем званичног органа за спровођење избора.
Републичка изборна комисија (РИК) усвојила је у петак 12. јануара збирни извештај избора за народне посланике.
Потврђена је убедљива победа листе коалиције коју је предводила СНС „Александар Вучић - Србија не сме да стане&qуот;, која има довољно мандата за већину у републичкој скупштини.
СНС влада Србијом од 2012. године, а Вучић је недавно одступио са места страначког лидера, поставши, како је рекао, обичан члан.
Ипак, његово име било је на изборној листи, као што је било и најчешће помињано и виђено у предизборној кампањи.
- Опозиција покушала да заузме Скупштину града Београда, повређени и полицајци и демонстранти
- Неправилности које су домаћи и страни посматрачи видели на изборима у Србији
- Мариника Тепић за ББЦ: „Међународна ревизија избора је једини пут даље&qуот;
- Да ли је Србији потребан нови Фелипе Гонзалес да реши постизборну кризу
Од одржавања избора 17. децембра, трајали су протести коалиције Србија против насиља, који оптужују власт за наводно прекрајање резултата, поготово на београдским изборима, и траже понављање гласања.
Власт одбацује све тврдње и наводи да опозициони блок није пружио доказе, нити је уложио приговоре званичним изборним органима.
Протести су били мирни, све до недеље, 24. децембра када су лидери опозиционог блока позвали присталице да упадну у зграду Скупштине града Београда, тврдећи да су победили у Београду и да власт припада њима.
Демонстранти су разбијали врата и прозоре на историјском београдском здању, да би полиција реаговала, ухапсивши неколико десетина људи, а против појединих су покренути поступци.
Опозиционој коалицији Србија против насиља придружила се Иницијатива ПроГлас која окупља универзитетске професоре, глумце и друге познате, која такође тражи понављање избора на свим нивоима.
Ова иницијатива је била активна у предизборној кампањи, тврдећи да је нестраначка и позивала је људе да изађу на гласање.
После протеста опозиционог блока, и ПроГлас је организовао скуп у центру Београда, тражећи да се поново гласа, што власт одбија.
Окупљенима су се обратили и лидери коалиције Србија против насиља.
Са тог протеста послата је порука грађанима да Прогласу до 13. јануара пошаљу фотографије и снимке којима могу да се докажу изборне неправилности, како би се Уставном суду поднео захтев за поништавањем резултата избора.
Речено им је и да ће божићни и новогодишњи празници бити искоришћени да се „прегрупишу&qуот;, без прецизирања шта то значи.
Председник Србије Александар Вучић узвраћа да „неће бити међународне истраге када је реч о изборима&qуот; и да га „не занима шта о томе кажу инострани медији и стране владе&qуот;.
„Те Гонзалесе и та чуда можете да окачите мачку о реп&qуот;, рекао је Вучић, алудирајући на долазак бивше шпанског премијера Фелипеа Гонзалеса и мисије ОЕБС-а у Србију, након што режим Слободана Милошевића није желео да прихвати резултате локалних избора 1996. године.
Више о том скупу прочитајте овде.
Погледајте снимак са тог скупа одржаног пред Нову годину:
Резултати избора: РИК
Листа СНС освојила је 46,75 одсто, односно 1.783.701 глас.
Убедљива победа СНС-а значи да ће ова партија и њени коалициони партнери имати око 129 мандата, што је довољно за већину у Скупштини Србије од 250 места.
Изборна листа опозиционе коалиције „Србија против насиља&qуот; освојила је 23,66 одсто гласова и за њих је гласало 902.450 људи. Преточено у мандате - 65.
Социјалистичка партија Србије, верни партнер СНС-а, освојила је 249.916 гласова, односно 6,55 одсто или 18 мандата.
Опозициона коалиција НАДА освојила је 5,02 одсто гласова, односно 13 мандата (191.431 глас).
У Скупштину Србије ће ући и дебитанти на изборима - листа доктора Бранимира Несторовића „Ми - глас из народа&qуот; која је освојила 4,69 одсто гласова (178.830 гласова), односно 18 мандата.
У новом сазиву републичке скупштине биће и мањинских странака, али неће бити Двери и Заветника, који су заједно учествовали на изборима, а који су до сада били заступљени у скупштини.
Ове године, у бирачки списак било је уписано је укупно 6.500.666 бирача који су могли да гласају на 8.273 бирачка места.
Према подацима РИК-а, гласало је 3.820.746.
Грађани су на парламентарним изборима бирали једну од 18 изборних листа, на којима је предложено 2.817 кандидата за 250 места у парламенту.
Цензус за прелазак изборног прага је три одсто.
Комплетне резултате РИК-а погледајте овде.
Највећа изненађења избора
Једно од највећих изненађења избора је велики пад подршке Социјалистичкој партији Србије, чији је лидер Ивица Дачић, досадашњи министар иностраних послова, рекао да ће понудити оставку на место председника партије, која је у политичком животу земље још од 1990-их.
Социјалисти, који су на изборе изашли са слоганом Ивица Дачић премијер, освојили су око шест одсто гласова, а на претходним изборима имали су око 12 одсто.
Коалиција НАДА, односно блок странака окупљених око Нове Демократске странке Србије освојила је 13 мандата, што су њени лидери проценили као успех.
Још једно велико изненађење парламентарних избора је листа чији је носилац доктор Бранимир Несторовић.
Несторовић је дечији лекар и у почетку пандемије корона вируса био је члан државног Кризног штаба да би га потом напустио, а популарност је стекао када је почео да износи ставове који су били супротни здравственој политици Србије, противећи се вакцинацији и мерама заштите.
„Нећемо у коалиције, нећемо да тргујемо и нећемо већ на првом кораку да разочарамо људе&qуот;, рекао је Несторовић за РТС у изборној ноћи 17. децембра.
Од Несторовића и његових сарадника сада зависи да ли ће бити направљена власт, односно већина у Скупштини града Београда.
Остале листе, осим мањинских, према овим проценама, не прелазе цензус од три одсто.
Према РИК-у, од мањинских странака у Скупштину Србије улазе Савез војвођанских Мађара и две странке Бошњака.
Шта су рекли у изборној ноћи 17. децембра?
„Апсолутна победа због које сам изузетно срећан, резултат је бољи него на претходним изборима, 2022. године&qуот;, рекао је председник Србије Александар Вучић у изборном штабу СНС у изборној ноћи, што је био знак да потече шампањац.
Ово је други најбољи резултат после 11 година владања, рекао је Вучић и додао да је „важно да ујединимо народ&qуот;.
Рекао је и да ће наредни избори бити 2027. године.
Једна од првих честитки Вучићу и СНС-у стигла је из суседства, од мађарског премијера Виктора Орбана који је годинама у одличним односима са председником Србије.
„Србија неће стати! Честитам председнику Вучићу и члановима његове странке на убедљивој изборној победи!&qуот;, написао је Орбан на Иксу, употребивши изборни слоган СНС „Србија не сме да стане&qуот;.
Око сат времена пре него што се новинарима обратио Вучић, Ана Брнабић, повереница СНС за Београд, почела је обраћање у страначком штабу речима: „Добродошли на славље&qуот;.
Представник листе Србија против насиља Мирослав Алексић обратио се последњи међу лидерима листа које су ушле у парламент.
„Нема говора да је СНС победио у Београду&qуот;, рекао је Алексић.
Он је тада рекао и да се одиграла „изборна крађа&qуот; и да је 40.000 личних карата издато људима који не живе у Београду, а који су доведени у главни град да би гласали.
Ивица Дачић, председник Социјалистичке партије Србије, каже да социјалисти нису задовољни резултатима.
„Разговараћу, наравно, са колегама из партије шта је најбоље за странку у наредном периоду.
„Моје мишљење је да је потребно наћи новог лидера Социјалистичке партије Србије&qуот;, рекао је Дачић, али и навео да се његове страначке колеге нису са тим сагласиле.
Милош Јовановић, лидер коалиције НАДА, рекао је да је постигнут исти резултат као прошле године и да је то исход и изборних услова у којима његова коалиција није имала прилику да се представи на националним фреквенцијама.
Оставке
После дебакла на изборима, две опозиционе странке остале су без председника.
Бошко Обрадовић је саопштио да се повлачи са места председника Двери, а исто је учинио и Вук Јеремић, бивши министар спољних послова Србије, који је поднео оставку на место лидера Народне странке.
Ни Двери, који су на изборима учествовали са покретом Заветници Милице Ђурђевић Стаменковски, ни Народна странка нису успели да пређу цензус.
Погледајте шта су забележили ББЦ новинари у изборној ноћи:
Ко се такмичио на изборима?
На овогодишњим парламентарним изборима, владајућа Српска напредна странка ушла је у трку са традиционалним коалиционим партнерима под слоганом „Србија не сме да стане&qуот;, док су социјалисти Ивице Дачића наступили самостално.
С друге стране, девет опозиционих странака окупило се у коалицији под називом „Србија против насиља&qуот;.
Засебну коалицију направиле су Српска странка Заветници и Српски покрет Двери, док су Нова демократска странка Србије Милоша Јовановића и Покрет обнове Краљевине Србије Војислава Михајловића изашли са листом под називом „Нада за Србију&qуот;.
Ове године у парламентарну трку ушли су и Либерално демократска партија Чедомира Јовановића, Српска радикална странка Војислава Шешеља, као и Народна странка Вука Јеремића.
Некадашњи председник Србије Борис Тадић и његова Социјалдемократска странка направили су коалицију са покретом Саше Радуловића Доста је било.
У изборну трку ушао је и доктор Бранимир Несторовић.
На изборном листићу нашли су се још: Савез војвођанских Мађара, Руска странка, коалиција Србија на Западу, као и Албанска демократска алтернатива.
Становници Србије могли су да заокруже и листу Шаипа Камберија, Усаме Зукорлић - Уједињени за правду, СДА Санџака, Коалицију за мир и толеранцију, коју чине мањинске странке.
Шта су донели избори 2022. године?
На претходним парламентарним изборима победу је однела листа Александар Вучић - Заједно можемо све, која је са Социјалистичком партијом Србије после више месеци формирала Владу.
Избори су одржани 3. априла 2022, али су због неправилности пет пута понављани у Великом Трновцу, па је рок од три месеца за формирање владе заправо почео да тече тек када су проглашени коначни резултати у овом месту - почетком јула.
У наредних годину и по дана, нова влада суочила се са растућом инфлацијом, притисцима да заузме јасан став по питању рата у Украјини, али и да се убрза решавање статуса Косова.
Ове године одржали су се и масовни протести после масовних убистава у Основној школи Владислав Рибникар као и у селима у околни Младеновца 3. и 4. маја.
Прилику да се за говорницом скупштине обрате имала је опозиција окупљена на листама Уједињени за победу Србије и Морамо, као и Национална демократска алтернатива - НАДА, Двери, Заветници, ПОКС и мањинске странке.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.12.2024)
Трамп у Британији: Церемонија у замку Виндзор, у центру Лондона протест
Поруке које је осумњичени за убиство Чарлија Кирка разменио са цимером
Одлазак Дејана Миловановића, 'бомбардера' Звезде: „Оно што је он имао у нози, то је било немогуће"
Руска служба: 'Европска унија спрема 'Мајдан' у Србији'; Брисел: 'То није тачно'
