Најважнији догађаји у Србији у 2023. години

Десет најважнијих догађаја у Србији у 2023. години, по избору Новинске агенције Бета:

1. МАСАКР НА ВРАЧАРУ И У ОКОЛИНИ МЛАДЕНОВЦА - Почетком маја Србију су запањила два масовна убиства која су се, због младости жртава и временске блискости, практично спојила у једну трагедију. Рано ујутру 3. маја, тринаестогодишњи ученик београдске Основе школе "Владислав Рибникар" убио је из пиштоља девет ученика и чувара, ранио још пет ученика и наставницу историје. Након што се предао, смештен је у психијатријску установу јер је годину дана испод старосне границе за кривично гоњење. Опужница је подигнута против његовог оца због тога што га је обучавао у руковању оружјем и водио у стрељану да гађа у мете у облику силуета људи. Наредног дана у местима крај Младеновца 21-годишњи младић убио је из аутоматског оружја девет млађих људи, од којих двоје малолетне деце. У нападу је ранио 12 особа. Тужилатво је затражило да буде кажњен са двадесет година затвора јер као млађи пунолетник не може да добије доживотни затвор. Сазнало се да је раније кривично и прекршајно гоњен и да се дивио ријалити јунацима са криминалном прошлошћу. Власт је одбацила оптужбе о одговорности за две трагедије али је, након тродневне жалости, министар просвете Бранко Ружић поднео оставку. Убрзо је формиран и Анкетни одбор, чији је рад накнадно обустављен уз образложење да је то молба родитеља. Након трагедије, министарство унутрашњих послова покренуло је још једну акцију предаје нерегистрованог оружја, без санкција. Грађани и родитељи убијене деце у Београду и даље захтевају да се у самој школи направи меморијални центар посвећен страдалима, што је власт непосредно након злочина обећала, али што још није спроведено.

2. ПРОТЕСТИ ПРОТИВ НАСИЉА - После масовних убистава у Београду и селима око Младеновца, широм земље организовани су грађански протести под називом "Србија против насиља", који су трајали до почетка новембра. На првом и другом протесту у Београду се, према различитим проценама, окупио шестоцифрени број људи а висока бројност постигнута је и у наредних неколико недеља, када се протест проширио и по другим градовима. Техничку организацију протеста убрзо је преузела такозвана проевропска опозиција, која се нашла под критиком провладиних медија да је злоупотребила незадовољство и забринутост грађана. С друге стране, представници тих странака су оптуживали власт да је утицала на пораст говора мржње и степен насиља у друштву и тако индиректно узроковала две огромне трагедије. Власт није пристала да испуни нити један од захтева, који су се односили на одузимање националних фреквенција телевизија Пинк и Хепи, гашење таблоида који промовишу говор мржње, смену чланова Савета РЕМ, као и министра унутрашњих послова Братислава Гашића и шефа БИА Александра Вулина. Када је постало јасно да захтеви неће бити испуњени, опозиција је затражила изборе, очекујући да ће на њима победити и да ће тада моћи да испуни тражено. Владајућа странка прихватила је тај захтев и расписала изборе за 17. децембар. Протести викендом, на којима је до тада учествовало од неколико стотина до пар хиљада људи, обустављени су почетком новембра због, како је објашњено, одредаба предизборне кампање за децембарске изборе.

{имаге3}

3. ИЗБОРИ - Крај још једне бурне политичке године у Србији протекао је у знаку ванредних парламентарних, покрајинских и парцијалних локалних избора после којих је листа око Српске напредне странке (СНС), предвођена председником Србије Александром Вучићем, поново дошла до апсолутне већине у републичком и покрајинском парламенту. Осим СНС која је добила подршку око 46 одсто грађана изашлих на изборе, посланике у новом скупштинском сазиву имаће и листе Србија против насиља која је освојила око 23 одсто гласова, листа око СПС са 6,5 одсто, листа око Нове Демократске странке Србије са око пет одсто гласова и највеће изненађење избора, листа "Ми - глас из народа" коју је предводио контроверзни доктор Бранимир Несторовић са око 4,7 одсто подршке грађана. Гласање одржано 17. децембра обележиле су и бројне неправилности, на које су осим опозиције, и то махом странака проевропске оријентације, указале и домаће и међународне посматрачке мисије. Оптужујући власт за изборну крађу, првенствено на локалним изборима у Београду где су наводно организовано гласале хиљаде грађана Републике Српске (РС), проевропска листа "Србија против насиља", мање од 24 часа од затварања бирачких места, позвала је грађане на протесте испред седишта Републичке изборне комисије (РИК) у центру Београда. Носиоци те листе Мирослав Алексић и Мариника Тепић започели су штрајк глађу у просторијама РИК, захтевајући поништавање избора на свим нивоима. Ако је изборни успех Вучићеве листе био очекиван, с обзиром на апсолутну доминацију у медијима, милионе евра потрошене у кампањи и једнократна новчана давања из буџета готово свим категоријама грађана, изненађење децембарског гласања представља резултат листе "Ми - глас из народа" која ће по тренутним пројекцијама имати 13 посланика у новом сазиву Скупштине Србије а такође ће директно ће одлучивати ко ће имати већину у Београду.

{имаге4}

4. СУКОБ У БАЊСКОЈ - Сукоб у селу Бањска на северу Косову, у којем је погинуло најмање четворо људи, један је од кључних догађаја у години на измаку који није остао потпуно расветљен, али који је оставио значајне последице на односе Београда и Приштине и судбину европских интеграција државе. Од раног јутра 24. септембра у Србији је било јасно да се на Косову нешто озбиљно дешава, али нико није знао тачно шта. Ситуацију је додатно отежавало што се ни једна државна институција, функционери или провладини медији већи део дана уопште нису оглашавали. Портал КоССев објавио је да је у оружаном сукобу убијен један косовски полицајац и други рањен, а мало касније и да је у сукобу страдало троје нападача српске националности. На друштвеним мрежама објављене су фотографије наоружаних људи који су држали под опсадом манастир Бањска, у којем се налазила и група ходочасника из Новог Сада. Током дана албанска полиција је саопштила да је њихова јединица током ноћи приметила да су на улазу у село Бањска два већа камиона, без регистарских ознака, блокирала пут, и да је патрола кренула на то место. Ту су наишли на оружани отпор и погођена су двојица полицајаца, да би се после показало да су у размени ватре погинула и тројица Срба, док их је више рањено. Председник Србије Александар Вучић обратио се јавности увече, када је допутовао из Њујорка, и рекао да је једини кривац за дешавања у Бањској косовски премијер Албин Курти, "чија је једина жеља да Србију увуче у рат са НАТО". Дан након тога, на конференцији за новинаре косовски министар унутрашњих послова Џељаљ Свечља рекао је да су власти Косова пронашле мапе и планове за напад на косовску полицију и да је са нападом повезан сада већ бивши потпредседник Српске листе Милан Радоичић. Приказан је и снимак наоружане групе униформисаних лица у манастиру Бањска међу којима је и сам Радоичић, али су српске власти то на почетку демантовале. Два дана касније у Србији је проглашен дан жалости због погибије Стефана Недељковића из Звечана, Бојана Мијаиловића и Игора Миленковића из Лепосавића, о којима се после тога није много говорило, као што јавност ни данас не зна у каквом су стању људи који су тада повређени и ухапшени. Радоичић се обратио јавности 29. септембра преко писма у којем је одговорност за читаву организацију и набавку наоружања преузео на себе, инсистирајући на томе да тај чин нема "никакве везе са његовим ранијим политичким ангажманом" ни београдским властима. Након што је дао изјаву полицију у својству грађанина, пуштен је на слободу а истрага о том инциденту је и даље у току.

{имаге5}

5. ОСТАВКА ВУЧИЋА НА МЕСТО ПРЕДСЕДНИКА СНС - Председник Србије Александар Вучић поднео је оставку на место председника Српске напредне странке (СНС) 27. маја. На његово место изабран је дотадашњи потпредседник странке и министар одбране Милош Вучевић. Вучић је о одласку са чела те странке говорио и раније, у више наврата, али до тога није долазило. Опозиција и део јавности критиковале су га што је уједно био на месту председника државе и странке, говорећи да тиме крши Устав. Главне замерке биле су да председник државе треба да буде председник свих грађана, као и да треба да изражава државно јединство, што са функције председника странке није могуће. Функционери СНС-а били су против његове оставке, наводећи би то био крај те странке и значаја коју је она имала на политичкој сцени Србије. Иако више није на челу СНС, Вучић је био носилац листе коалиције окупљење око СНС-а, за парламентарне, београдске и локалне изборе одржане 17. децембра. Опозиција га је такође критиковала да се током те кампање понашао као да је и даље председник странке.

{имаге6}

6. АМЕРИЧКЕ САНКЦИЈЕ И ОСТАВКА ДИРЕКТОРА БИА - Министарство финансија САД ставило је 11. јула на листу санкција директора Безбедносно-информативне агенције (БИА) Александра Вулина, који се на челу српске обавештајне службе у том тренутку налазио нешто више од седам месеци. Као разлоге за санкције, америчко министарство је навело да је Вулин, који је раније био и министар војске и министар полиције, умешан у међународни организовани криминал, трговину дрогом, корупцију и ширење руског утицаја на Балкану. Највиши српски званичници, на челу са председником Србије, стали су тада у одбрану Вулина и најављивали да ће тужилаштво истражити тврдње САД, али до данас нису познати резултати те истраге, као и то да ли је она спроведена. На "црној листи" САД нашло се још неколико политичара из Србије и Републике Српске, махом због односа са Русијом, што се замерало и самом Вулину који се од почетка рата у Украјини у неколико наврата састајао са високим руским званичницима, укључујући и шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова. Вулин је 3. новембра, након 11 месеци на челу БИА, поднео оставку на ту функцију, наводећи да је то био "предуслов да ЕУ и САД не уведу санкције Србији", која се није усагласила са спољном политиком ЕУ и није увела санцкије Русији. Након подношења оставке и вишемесечног непојављивања у јавности, Вулин је, као лидер Покрета социјалиста, неколико пута говорио на предизборним скуповима коалиције окупљене око владајуће Српске напредне странке. Почетком децембра, за в.д. директора БИА изабран је некадашњи начелник Службе за специјалне истражне методе Министарства унутрашњих послова Томислав Радовановић.

{имаге7}

7. ДОЈАВЕ О БОМБАМА И ХАПШЕЊЕ ОСУМЊИЧЕНИХ - Проблем са дојавама о постављеним бомбама био је присутан читаве године у Србији али су лажне дојаве током новембра и децембра постале готово свакодневне. Најчешће су стизале на имејл адресе основних и средњих школа, судова, болница, културних и медијских установа. Крајем новембра одјекнула је вест да су у свим аутобусима Градског саобраћајног предузећа (ГСП) у главном граду постављене експлозивне направе. Министарство унутрашњих послова (МУП) је саопштило да је само у Београду током 2023. године било више од 2.000 излазака на терен због дојава о бомбама. Испоставило се да су све дојаве биле лажне. Школе су биле најчешћа мета, а родитељи и наставници изразили су незадовољство због начина на који је држава реаговала. Родитељи више београдских школа организовали су протесте забринути за безбедност деце. Председник Србије Александар Вучић је два дана пре почетка изборне тишине рекао да ће МУП ухапсити више особа у земљи и иностранству због слања лажних дојава. Дан након председниковог обраћања то министарство се огласио и најавило хапшења за наредни дан, иако то није уобичајена пракса. Радио телевизија Србије пренела је 15. децембра да су приведене три особе из Србије и једна из Чешке због сумње да су извршиле кривично дело угрожавања сигурности. Два дана касније, објављено је да је само једна особа задржана док су остале пуштене.

{имаге8}

8. ФРАНЦУСКО-НЕМАЧКИ И ОХРИДСКИ СПОРАЗУМ СА КОСОВОМ - Уз посредовање Европске уније Београд и Приштина подржали су крајем фебруара у Бриселу такозвани француско-немачки план, чији је званични назив "Споразум о путу ка нормализацији односа између Србије и Косова". Окосница предлога је заснована на моделу споразума две Немачке из 1972. године, захваљујући којем су обе државе добиле шире међународно признање и чланство у Уједињеним нацијама. Након што је био изложен тешким оптужбама на домаћој сцени да је прихватањем тог плана отворио пут ка прихватању независности Косова, председник Србије Александар Вучић у више наврата инсистирао на томе да није потписао споразум. Ипак, из Брисела је саопштено да су и Вучић и премијер Косова Аљбин Курти прихватили документ и да из угла Бечке конвенције о уговорном праву и прихватање споразума то може бити изједначено са актом потписивања. Након новог састанку у Охриду 18. марта, такође уз посредовање ЕУ, европски шеф дипломатије Жозеп Борељ је нагласио да ће Брисел надзирати поштовање договора, јер је он сада део преговарачког оквира Србије и Косова на њиховом путу ка чланству у ЕУ, а да ће непоштовање договора имати последице. Након састанка у Охриду речено је и да се Косово и Србија у потпуности обавезују да ц́е поштовати и спровести све чланове Споразума и његовог Анекса, а из ЕУ је најављено да ће "започети процес измене мерила за Поглавље 35 за Србију", како би се одразиле нове обавезе које проистичу из споразума. Странке опозиције посебно су негативно оцениле члан 4. тог предлога - о обавезивању Србије да се не противи чланству Косова у међународним организацијама.

{имаге9}

9. ПРОМЕНА РЕГИСТАРСКИХ ТАБЛИЦА НА КОСОВУ - И док је ситуација са регистарским таблицама у српским срединама на Косову пре нешто више од годину дана умало произвела сукоб, средином децембра ове године процес пререгистрације је обављен готово у потпуној тишини. Од 15. децембра, одлуком Владе Косова, возила са српским регистарским таблицама градова на Косову више неће моћи да прелазе административне прелазе. Реч је о таблицама седам градова на Косову које издаје Србија, а које Приштина сматра нелегалним. То питање је први пут покренуто у септембру 2021. године, а негодовање грађана и тензије на северу Косова неколико пута је стишавала међународна заједница, одлагањем спровођења те одлуке. Олакшице приликом преузимања РКС таблица важиле су до 31. марта, а након тога косовска полиција кажњавала је возаче који су имали таблице које издаје Србија. Након одлуке Приштине да процес промене регистарских таблица на Косову и Метохији крене од 1. августа, председник Србије Александар Вучић оценио је да власти у Приштини желе да праве проблеме али је реакција званичног Београда изостала, и поред најава и обећања да не постоји рок за пререгистрацију возила.

{имаге10}

10. АФЕРА МИКЕТИЋ И УТИЦАЈ ТАЈНИХ СЛУЖБИ НА ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ - У јеку предизборне кампање, крајем новембра, на друштвеним мрежама је објављен интимни видео снимак опозиционог политичара и кандидата за посланика на листи коалције "Србија против насиља" Ђорђа Микетића, који је поново покренуо питање утицаја тајних служби и злоупотреба државних ресурса на политичке прилике у земљи. Микетић је потврдио да је снимак аутентичан и оптужио власт да користи службе безбедности за таргетирање, деградирање и понижавање политичких противника. Он је навео да му је почетком прошле године обијен стан и да су му украдени стари хард дискови, ситан накит и мобилни телефони, на којем се налазио снимак. Оно што цео овај случај чини интригантним и изазива сумњу да службе безбедности заиста раде у корист владајуће елите је чињеница да је, нико други него председник Србије Александар Вучић, индиректно најавио објављивање снимка. Он је у емисији на телевизији Пинк, за Микетића рекао да је "људска срамота" и да зна нешто о њему о чему не сме да прича. "Овај човек, мада не смем о томе да говорим, је једна људска срамота. И, верујте ми, неће ме много питати зашто ово говорим, зато што он зна шта ја знам. То је све што ћу да кажем", рекао је Вучић. Непуних 12 сати од те изјаве, Микетићу је стигла порука са непознатог броја у којој је била његова интимна фотографија и коју је, како је рекао, доживео као претњу. На телевизији Пинк је објављено да постоји и наставак снимка али до сада се други део није појавио у јавности.

(Бета, 29.12.2023)