Вејвода: Изборну кризу најбоље решити мирно, ако није могуће онда уз међународно посредовање

Сматрали смо да смо прошли дечје кораке освајања слободе и слободних и поштених избора након 2000. године, међутим, сада се враћамо цео круг уназад, каже Иван Вејвода, стални члан бечког Института друштвених наука, некадашњи потпредседник Немачког Маршаловог фонда и бивши саветник за европске интеграције премијера Зорана Ђинђића. У емисији Пола сата Демостата, Вејвода наводи да би тензије настале након избора 17. децембра требало решити унутар друштва, што би показало одговорност, пре свега власти, али да се, уколико то није могуће, треба окренути међународном посредништву. Он каже да имплементација Бриселског споразума и Анекса из Охрида иде својим предвиђеним током и да је интерес Београда да дође до пуне нормализације односа са Приштином. Вејвода сматра да Србија, и поред конфузије која често влада у друштву, а коју често ствара и власт, апсолутно иде ка Западу, мада спорије него што би требало.

Дефинитивно, сматрали смо да смо прошли дечје кораке освајања простора слободе и слободних и поштених избора после 2000. година и пада погубног Милошевићевог режима деведесетих и суноврата земље у сваком погледу - економског, социјалног, политичког, као и изопштавања из међународне заједнице.

“И стварно смо достигли завидан ниво изборног квалитета толико да смо после избора двехиљадитих година до 2012. одлазили кући, завршавали то изборно вече до поноћи знајући ко је победио, ко изгубио, а такмаци су једни другима честитали”, рекао је Вејвода.

Сад се враћамо цео круг уназад, каже Вејвода и додаје да после избора 17. децембра није било поузданих излазних анкета и да поново имамо неповерење у цео процес, за који су и међународне организације, пре свега ОЕБС, ОДХИР и Европски парламент навели да је било нерегуларнсоти.

Упитан како смо поново дошли до општег неповерења, Вејвода каже да нема самосталности институција, да смо изгубили поделу власти, да су медији, пре свега националне фреквенције, под утицајем власти, док независни медији, кабловске телевизије, допиру само до 30, 35 одсто становништва, те да нема поштовања опозиције.

Коментаришући оцене међународних посматрача, Вејвода је рекао да су они констатовали да је пре самих избора постојала неравноправна ситуација у медијима, да је председник државе био свеприсутан, да нису била поштована уставна начела, а да су институције државе биле упрегнуте у функционерској кампањи, те да опозиција није могла да изнесе свој глас на равноправан начин у медијима.

На питање да ли сматра да постоје услови за међународно посредовање у дијалогу власти и опозиције, како би се тренутна ситуација променила, Вејвода каже да верује да би требало учинити све да се проблем реши унутар друштва, што би показало одговорност и власти и опозиције, али пре свега власти.

Међутим, ако то није могуће, вероватно треба ићи на међународно посредовање, каже Вејвода и подсећа да је Србија чланица ОЕБС-а, Савета Евопе, УН.

“Човек не може да се не сети да смо сад у једној ситуацији коју смо давно превазишли, после избора 1996. године, које је Милошевић покушао да осујети. Они су решени међународном интервенцијом, посредник је био Филипе Гонзалес и усвојен је чувени лекс специјалис, који је поништио Милошевићеву одлуку, односно признати су избори и опозиција је освојила 55 одсто градова у Србији”, навео је Вејвода и подсетио да се то догодило након три месеца протеста, на којима су учествовали и студенти, које је подржао и патријарх Павле.

Вејвода каже да је после децембарских избора ситуација пре свега упитна у Београду.

“Мој лични предлог би био да се на миран начин то разреши, да се каже да власт у Београду не може да буде формирана јер се странка доктора Бранимира Несторовића, која је тас на ваги, није определила да буде са СНС, да се каже да не може да се формира власт и то је најмирнији начин да се каже да идемо на понављање избора, наравно под условима који би били поштенији и слободнији”, рекао је Вејвода.

На питање да прокоментарише изјаве председника и премијерке да су их руске службе обавестиле да су службе једне западне земље учествовале у организовању протеста, Вејвода каже да не верује у то, те да свако конструише ситуацију онако како жели да је представи јавности.

“Не верујем да постоји било каква жеља да се иде на неко револуционарно свргавање власти, мислим да то не пије воду, али народ каже да се поштује њихово достојанство и глас. Ја не верујем да је овде неко хтео насилно да промени власт, поготово јер је владајућа странка победила убедљиво на републичким изборима”, наводи Вејвода.

Он каже и да су легитимни захтеви да се због изборне крађе иде на понављање избора на свим нивоима, подсетивши на изјаву самог председника Александра Вучића, док је био у опозицији, да се избори понављају ако је и само један глас украден.

Имплементација Бриселског и Охридског споразума иде својим путем

Вејвода каже да имплементација Бриселског споразума и Анекса из Охрида иде својим редовним путем, те да је имплементиран и део који се односи на таблице, наводећи да је Влада Србије дозволила аутомобилима са косовским таблицама да несметано путују кроз територију Србије.

“Где постоји воља за мирним решењем, она се и спроводи”, рекао је Вејвода.

Он истиче да је интерес Србије и нашег друштва да дође до нормализације односа са Косовом, зато што је за добру будућност региона потребан мир, како би привлачио додатне инвестиције.

“Ова земља зависи од инвестиција и трговине са ЕУ и са другим земљама Запада, 65 одсто наше трговине је са ЕУ. Главни део инвестиција је са Немачком, Немачка ствара 100.000 радних места у Србији. А кога је молити, није га кудити”, наводи Вејвода.

Он наводи да ипак повремено долази до тензија и одвраћања пажње и да је то главни разлог зашто се ствара конфузија, да се међу грађанима отвара питање да ли нас Запад воли, хоћемо ли да идемо тамо, да ли смо сигурни, шта траже од нас…

“Међутим, ми стално идемо у том правцу. Много спорије него што бисмо желели, али идемо”, наводи Вејвода.

Он каже да ће Србија морати много озбиљније да се позабави владавином права, поделом власти, независношћу судства и тужилаштва, медијском ситуацијом и додаје да је последњи самит Европске уније и Западног Балкана поставио строжа правила у том смислу.

“У том смислу ће се заправо проверавати степен померања ка основним демократским вредностима које нису само вредности ЕУ, већ је то и интерес грађана, да имамо уређено друштво где ћемо имати поверење у институције, да знамо да оне раде за нас, а не ми за њих”, истакао је Вејвода.

На питање да ли су демократске вредности у Србији ипак ниско на агенди ЕУ у поређењу са другим питањима, попут косвоског, Вејвода каже да је грађанима Србије у интересу да нам друштво буде уређеније и демократско.

“Истина је да је питање Косова једно од кључних нерешених питања у свету за Европу”, каже Вејвода и додаје да је на првом месту украјински рат, потом рат на Блиском истоку, а затим косовско питање.

Он наводи да је руска инвазија на Украјину пробудила Европу, која је схватила да мора да настави са геостратешким и геполитичким заокруживањем са сићушним регионом Западног Балкана, у којем живи 16 милиона људи.

Каже да је регион у истом пакету са Украјином и Молдавијом, које су добиле датуме за почетак преговора.

На питање шта мисли о појединим најавама да би регион могао да уђе у ЕУ до 2030. године, Вејвода каже да је, када је био саветник премијера Зорана Ђинђића, говорио о 2007. години као могућем датуму за улазак и да више не би износио датуме.

“Ангела Меркел је рекла да регион напредује пужевим кораком, Србија није отворила поглавља, кластере већ две године, врло споро напредујемо, али мислим да ће то много строже оцењивати”, рекао је Вејвода и додао да, ако је приоритет Србије чланство у ЕУ, морамо да се самеравамо са њиховим захтевима.

Додаје да од Србије нико не тражи да признамо Косово већ да се нормализују односи, те да је потребно обезбедити највиша јемства за права Срба који живе на Косову, као и за српске светиње, наслеђе и СПЦ на Косову, што у великој мери постоји у Ахтисаријевом плану.

На констатацију да потези које повлачи Вучић, попут споразума са Приштином, диверзификацијом у енергетском сектору, јесу потези који су у складу са европском агендом, али да постоји антиевропска кампања која се шири из врха власти, Вејвода каже да је СНС такозвана “цатцх алл” странка, која жели да покрије цео спектар политичког мишљења – од најзападнијих до крајних десних, у најгорем смислу речи.

“Ова земља иде ка западу апсолутно, на један мање или више прикривен начин, а покушава да задовољи то своје популистичко националистичко крило бирачког тела, тако што ће да им говори о Русији, Кини… То је основа на којој се ствара конфузија”, наводи Вејвода.

Он каже да људи не схватају да је, без обзира на несавршенство ЕУ, Унија та одакле се хранимо, одакле нам долази хлеб, одакле социјално-економски просперирамо.

Русија, с друге стране, само покушава да укаже на слабост ЕУ, слабост НАТО и слабост демократије, као и на то да Европа не успева да нас интегрише, каже Вејвода.

Кина, међутим, има много дугорочнију политику и ради на инфраструктурним пројектима, где махом доводи своје раднике.

“Моја велика критика ЕУ је да се она не бави геоекономијом као геополитиком. Зашто нам Европа не би градила аутопутеве, Путинов мост? Али, Европа се тргла, финансирали су железничку пругу Београд-Ниш, аутопут према Приштини, као и са пакетом раста од шест милијарди евра”, истакао је Вејвода.

Он наводи да зато с врха власти мора да постоји јаснија порука у погледу тога да Србија највише просперира и живи од ЕУ и западних инвестиција, што никако не значи да не треба да има добре односе са Кином и Русијом.

(Бета, 30.12.2023)