Кад политичари (не) читају
Велике приче 09.01.2024 | Пише Ивица Иванишевић
Пристојни грађани, они који вјерују у моћ знања, живе у чврстом увјерењу како би нам било боље да над нама владају људи који се књига не плаше, него их с великом страшћу узимају у руке. Би ли заиста?
Једне давне лесковачке зиме непознати лупеж похарао ми је војничку касету. Мазнуо је све моје чисте гаће и кошуље профињене сивомаслинасте боје, два жута ручника, пјену за бријање и лосион, пасту за зубе, чак и стару, рашчупану четкицу, скоро све. Послије његова похода, у металном ормарићу остало је тек неколико књига од којих је, претпостављам, утекао као грешна душа од тамјана. Никада нисам сазнао тко ме је опљачкао, али данас, с мудрошћу и зрелошћу
