Комитет Савета Европе за борбу против тортуре: У Србији и даље присутно злостављање од полиције

У Србији је и даље присутно злостављање осумњичених за кривична дела од полицајаца, због чега се власти позивају да усвоје и примене кохерентну стратегију за искорењивање таквог поступања, наводи се у данас објављеном извештају комитета Савета Европе за борбу против тортуре.

У извештају о ад хок посети Србији у марту 2023. године, Европски комитет за спречавање тортуре и нечовечних или понижавајућих поступака и кажњавања (ЦПТ) наводи да је његова делегација примила бројне наводе о физичком малтретирању осумњичених за кривична дела од полицијских службеника, углавном на подручју Београда.

"Ти наводи укључују ударце песницом, шамаре, ударце ногом и пендреком, као и случајеве стављања пластичне кесе преко главе осумњичених за кривична дела и давање електро-шокова из ручног уређаја, како би од притворених лица била извучена признања или информације", наводи ЦПТ у извештају.

У истражним одељењима Окружног затвора у Новом Саду и Казнено-поправног завода Сремска Митровица примљено је неколико навода о физичком малтретирању и прекомерној употреби силе, који су се састојали од шамарања, шутирања и удараца песницом, додаје се.

Комитет закључује да се поступање полиције према лицима лишеним слободе, посебно на подручју Београда, није побољшало од посета 2017. и 2021. године, и изражава жаљење што су напори које су српске власти уложиле у сузбијању злостављања и спровођењу претходних препорука до сада били делимични и фрагментарни.

"Одсуство активности српских власти да спроведу препоруке ЦРТ за искорењивање злостављања од полиције представља неспремност да се у потпуности сарађује са Комитетом. Комитет верује да ће бити предузете усаглашене акције за спровођење препорука садржаних у извештају", наводи се.

У извештају Комитет закључује да су особе које је полиција лишила слободе и даље изложене ризику од злостављања које би у неким случајевима могло да представља мучење.

Налази ад хок посете 2023. године указују да неопходна промена парадигме у испитивању осумњичених за кривична дела није спроведена и да постоји потреба да српске власти уведу систематско аудио-видео снимање свих испитивања која врши полиција, пише у извештају.

Што се тиче мера заштите од злостављања, Комитет нарочито позива српске власти да осигурају да се право на приступ адвокату ефикасно примењује од тренутка лишавања слободе.

Комитет позива српске власти и да усвоје и примене кохерентну стратегију за искорењивање злостављања од полиције која треба да укључи поруку нулте толеранције на злостављање од полиције са највишег политичког нивоа и обавезну обуку полицијских инспектора о вештинама истражног разговора.

У фокусу ад хок посете Србији били су поступање полиције према лицима лишеним слободе и делотворност истрага навода о злостављању од полиције, наводи се у извештају и додаје да су испитани и услови задржавања и поступања према притвореницима у четири затвора и према малолетним преступницима у Васпитно-поправном дому за малолетнике (ВПД) Крушевац.

У ВПД Крушевац, како се наводи, делегација Комитета је примила бројне наводе о злостављању, које се састоји од шамарања и удараца гуменим пендрецима по бутинама и задњици малолетника од особља, као вид телесног кажњавања у вези са случајевима насиља међу затвореницима, покушаја бекства или непослушности.

Српским властима Комитет препоручује да предузму усаглашене акције на промовисању промене културе у ВПД Крушевац, како би се обезбедило да особље буде адекватно обучено и опремљено за решавање случајева изазовног понашања без прибегавања малтретирању малолетника.

Кад је реч о ефикасности тужилачких истрага, Комитет наводи да је утврдио недостатак ажурности и темељности у истрази случајева наводног малтретирања од службеника за спровођење закона и одсуство примене адекватних истражних техника.

Комитет додаје да се залаже за реорганизацију рада тужилаца именовањем специјализованих тужилаца, и за прилагођавање истражних техника.

О условима у српским затворима Комитет наводи да је уочио тешку пренасељеност у истражним јединицама неколико посећених објеката.

Комитет указује на пример из Окружног затвора у Новом Саду, наводећи да су притворена лица имала мање од два квадратна метра простора, будући да су у ћелијама од 3,8 квадратних метара биле по две особе.

Уочено је и лоше стање инвентара (стари душеци, зарђали кревети, трошни и влажни зидови), као и неадекватни хигијенски услови (дотрајали санитарни чворови, недовољно тушева, најезда стеница), стоји у извештају.

"Комбинација озбиљне пренасељености и лоших материјалних услова и занемаривања уочених у посећеним затворима могла би представљати нечовечно и понижавајуће поступање", наводи се.

Додаје се да је режим активности који се нуди особама у истражном притвору и даље веома сиромашан, и да су та лица у ћелијама сваког дана проводила најмање 22 сата.

Комитет је у извештају изнео конкретне препоруке за превазилажење тих недостатака.

У одговору Комитету, власти Србије су пружиле информације о предузетим мерама за спровођење препорука тог тела Савета Европе.

(Бета, 25.01.2024)