Грузија и украдена деца: Близнакиње раздвојене по рођењу пронашле се преко ТикТока

Ејми и Ано су идентичне близнакиње, али непосредно након што су рођене, одузете су мајци и продате различитим породицама.

Годинама касније, пронашле су једна другу случајно захваљујући једној телевизијској емисији за таленте и видеу на ТикТоку.

И како су почеле да истражују прошлост, откриле су да су међу хиљадама беба у Грузији које су биле украдене из болница и продате, још колико 2005. године.

Оне сада захтевају одговоре.

Ејми шпарта по хотелској соби у немачком граду Лајпцигу.

„Уплашена сам, стварно сам уплашена&qуот;, каже он, нервозно се врпољећи.

„Нисам спавала читаве недеље. Ово је моја прилика да коначно добијем неке одговоре о томе шта нам се десило.&qуот;

Њена сестра близнакиња Ано седи у фотељи, гледајући на телефону видео снимке на ТикТоку.

„Ово је жена која нас је можда продала&qуот;, каже она преврћући очима.

Ано признаје да је и она нервозна, али само зато што не зна како ће реаговати и да ли ће успети да сузбије бес.

Погледајте видео: „Исти глас, исто лице&qуот;: Грузијске близнакиње одузете и продате по рођењу поново на окупу

То је крај њиховог дугог путовања.

Путовале су из Грузије све до Немачке, у нади да ће пронаћи део слагалице који им недостаје.

Коначно ће срести биолошку мајку.

Последње две године су склапале слику о томе шта се десило.

Док су откривале истину, схватиле су да је током деценија било десетине хиљада других људи у Грузији који су такође узимани из болница као бебе и продавани.

Упркос званичним покушајима да се истражи шта се десило, нико још није позван на одговорност.

• Намерно раздвојени: Идентични близанци који су открили своју тајну сестру или брата
• Како криминалци купују бебе на црном тржишту Најробија
• „Дали су ми новац, а ја желим свог сина”
• Нестале бебе и њихови родитељи: „Наша деца немају цену&qуот;

Прича о томе како су Ејми и Ано открили једна другу почела је кад су имале 12 година.

Ејми Хвитија је била у кући своје куме надомак Црног мора гледајући омиљену ТВ емисију Грузија има таленат.

Ту је наступала једна девојчица плешући џајв која је изгледала идентично као она.

Не само да је личила, била је идентична.

„Сви су звали моју маму да је питају: 'Зашто Ејми плеше под другим именом?'&qуот;, каже она.

Ејми је поменула то породици, али су они то само одбацили.

„Свако има двојника&qуот;, рекла је њена мајка.

Седам година касније, у новембру 2021. године, Ејми је на ТикТоку објавила снимак себе са плавом косом како јој буше пирсинг на обрви.

Око 320 километара даље, у Тбилисију, друга 19-годишњакиња, Ано Сартанија, добила је снимак од пријатељице.

Она је мислила да је „кул што та девојка изгледа као ја&qуот;.

Ано је покушала преко интернета да пронађе девојку са пробушеном обрвом, али није могла да је нађе, тако да је поделила снимак на универзитетској групи на Воцапу да би видела да ли неко може да јој помогне.

Неко ко је познавао Ејми је видео поруку и повезао их преко Фејсбука.

Ејми је одмах знала да је Ано девојчица коју је видела пре много година у емисији Грузија има таленат.

„Дуго сам те тражила!&qуот;, написала је у поруци.

„И ја тебе&qуот;, одговорила је Ано.

У наредних неколико дана, откриле су да имају много тога заједничког, али није све имало смисла.

Обе су рођене у породилишту Киртски, које више не постоји, у западној Грузији, али према њиховим крштеницама, њихови рођендани су били у размаку од неколико недеља.

Нису могле бити ни сестре, а камоли близнакиње.

Али било је сувише сличности.

Волеле су исту музику, обе су волеле да плешу и чак су носиле исту фризуру.

Откриле су да имају исту генетску болест, поремећај костију по имену дисплазија.

Осећале су се као да заједнички разоткривају мистерију.

„Сваки пут кад бих сазнала нешто ново о Ано, постајало је све чудније&qуот;, каже Ејми.

Договориле су се да се састану и недељу дана касније, док је Ејми прилазила покретним степеницама на станици метроа Руставели у Тбилисију, она и Ано су се први пут среле уживо.

„Било је као да се гледате у огледалу, идентично лице, идентичан глас. Ја сам она и она је ја&qуот;, каже Ејми.

Одмах је знала да су близнакиње.

„Не волим да се грлим, али њу сам загрлила&qуот;, каже Ано.

Одлучиле су се да се суоче свака са својом породицом и први пут да сазнају истину.

Биле су усвојене, одвојено, у размаку од неколико недеља, 2002. године.

Ејми је била узнемирена и сматрала је да јој је читав живот био лаж.

Обучена од главе до пете у црно изгледа опасно, али она се нервозно игра са огрлицом са нитнама и брише сузу умазану маскаром са образа.

„То је сулуда прича&qуот;, каже она.

„Али је истинита.&qуот;

Ано је била „бесна и љути се на породицу&qуот;, али је само желела да се оконча тежак разговор како би сви могли да наставе даље.

Копајући дубље, близнакиње су пронашле разне детаље на својим званичним крштеницама, између осталог да су датуми када су рођене погрешни.

Пошто није могла да има децу, Ејмина мајка каже да јој је пријатељица испричала да у локалној болници постоји једна нежељена беба.

Морала би да плати докторе, али може да је понесе кући и да је одгоји као своје.

Аноиној мајци је испричана иста прича.

Погледајте видео: Ко краде децу у Кенији

Ниједна од породица које су је усвојиле није знала да су девојчице близнакиње и упркос томе што су платиле много новца да их усвоје, оне тврде да нису схватиле да је то илегално.

Грузија је пролазила кроз тежак период превирања и будући да је болничко особље учествовало у свему, мислиле су да је све легално.

Ниједна породица није желела да открије колико су новца платиле.

Близнакиње нису могле да се не запитају да ли су их биолошки родитељи продали да би зарадили новац.

Ејми је желела да крене да тражи биолошку мајку да би то сазнала, али Ано није била баш сигурна у то.

„Зашто желиш да упознаш особу која нас је можда издала?&qуот;, питала је она.

Ејми је пронашла Фејсбук групу посвећену поновном сусрету грузијских породица са децом за коју се сумња да су илегално усвојена по рођењу и тамо поставила своју причу.

Млада жена из Немачке јој је одговорила, рекавши да је њена мајка родила близнакиње у породилишту Киртски 2002. године и да је упркос томе што су јој рекли да су бебе умрле, она сада сумњала у то.

ДНК тест је открио да је девојка из Фејсбук групе њихова сестра и да живи са њиховом биолошком мајком Азом у Немачкој.

Ејми је жарко желела да упозна Азу, али Ано је била сумњичавија према тој идеји.

„То је особа која те је можда продала, она ти неће рећи истину&qуот;, упозорила ју је ова.

Упркос свему, она је пристала да отпутује са Ејми у Немачку да би јој пружила подршку.

Фејсбук група коју су користиле близнакиње, Ведзеб, што на грузијском значи „Тражим&qуот;.

Она садржи безброј објава мајки које тврде да им је болничко особље рекло да су им бебе умрле, али су касније откриле да смрти нису евидентиране и да би њихова деца могла бити жива.

Друге објаве су од деце као што су Ејми и Ано, која траже биолошке родитеље.

Група има више од 230.000 чланова и, заједно са приступом страницама са ДНК, разоткрила је мрачно поглавље у грузијској историји.

Основала ју је новинарка Тамуна Мусеридзе 2021. године након што је сазнала да је усвојена.

Пронашла је своју крштеницу са погрешним детаљима кад је чистила кућу покојне мајке.

Основала је групу да би тражила властиту породицу, али је група на крају разоткрила скандал са трговином бебама која је погодила десетине хиљаде људи и трајала је деценијама.

Она је помогла да се стотине породица поново састану, али још није пронашла властиту.

Тамуна је открила црно тржиште за усвајање које се протеже читавом Грузијом и започело је од 1950-их до 2005. године.

Она верује да су је водили организовани криминалци и да је обухватала људе из свих делова друштва, од таксиста до особа високо у влади.

„Размере су незамисливе, украдено је и до 100.000 беба. То је било системски&qуот;, каже она.

• Да ли имате изгубљеног близанца
• Родитељски ратови: Шта када мама или тата отму дете
• Нестанак деце: Шта се у Србији дешава кад родитељ пријави случај
• „За три месеца једном сам видела дете&qуот;: Зашто се Украјинцима одузимају деца у западној Европи

Тамуна објашњава да је до ове бројке дошла пребројавши људе који су је контактирали и спојивши то са временским периодом и распрострањеношћу случајева по читавој земљи.

Без приступа документима - неки су изгубљени а други нису објављени - немогуће је потврдити тачну бројку.

Тамуна каже да су јој многи родитељи рекли да кад су тражили да виде тела мртвих беба, речено им је да су она већ сахрањена у кругу болнице.

У међувремену је сазнала да гробља у кругу грузијских болница никад нису постојала.

У другим случајевима би родитељима биле показане мртве бебе које су биле замрзнуте у мртвачници.

Тамуна каже да је било скупо купити дете, око 1.000 манетија (1.400 долара) за девојчицу и 1.500 манетија (2.100 долара) за дечака - што је отприлике годишња плата у Грузији.

Она је открила да су нека деца завршила са страним породицама у САД, Канади, на Кипру, у Русији и Украјини.

Грузија је 2006. године променила законодавство о усвајању, а 2006. године пооштрила законе против трговине људима, отежавши илегална усвајања.

Још једна особа која тражи одговоре је Ирина Отарашвили.

Она је родила близанце у породилишту у Кварелију, подножју грузијског Кавказа 1978. године.

Лекари су јој рекли да су дечаци здрави, али из разлога који никад нису објашњени, нису јој донели бебе.

Три дана након што су рођени, речено јој је да су обојица изненада умрла.

Лекар јој је рекао да су имали респираторних проблема.

Ирини и њеном мужу ништа није било јасно, али нарочито у совјетска времена, „нисте доводили у питање власт&qуот;, каже она.

Поверовала је све што су јој рекли.

Затражено им је да донесу кофер да би однели остатке новорођенчади и сахранили их на гробљу или у властитом дворишту, као што је био обичај да се ради са бебама у то време.

Доктор им је рекао да никако не отварају кофер јер би их сувише узнемирило да виде њихова тела.

Ирина је урадила како јој је речено, али 44 године касније, њена ћерка Нино је пронашла Тамунину Фејсбук групу и постала сумњичава.

„Шта ако наша браћа нису стварно умрла?&qуот;, запитала се она.

Нино и њена сестра Нана одлучиле су да ископају кофер.

„Срце ми је тукло као лудо&qуот;, каже она.

„Кад смо га отвориле, унутра није било костију, само гранчица. Нисмо знале да ли да се смејемо или да плачемо.&qуот;

Она каже да је локална полиција потврдила да су садржај кофера гранчице од винове лозе и није било трагова људских остатака.

Сада верује да би њена давно изгубљена браћа могла бити жива.

У хотелу у Лајпцигу, Ејми и Ано се припремају да се сретну са биолошком мајком.

Ано каже да се предомислила и да жели да одустане.

Али то је била само тренутна слабост и, узевши дубоко ваздух, она одлучује да ипак настави.

Њихова биолошка мајка Аза чека нервозно у суседној соби.

Ејми оклевајући отвара врата и Ано је следи, готово гурнувши сестру у собу.

Аза скаче и грли их обоје чврсто, по једну близнакињу са сваке стране.

Пролазе минути и стиснуте у загрљају ниједна од њих ништа не говори.

Сузе се сливају низ Ејмине образе, али Ано остаје стоичка и непоколебљива.

Она чак делује помало изиритирана.

Њих три седају да причају насамо.

Касније, близнакиње кажу да им је мајка објаснила да јој је позлило после порођаја и да је пала у кому.

Кад се пробудила, болничко особље јој је рекло да су, убрзо након што су рођене, бебе умрле.

Азо каже да је сусрет са Ејми и Ано подарио нови смисао њеном животу.

Иако нису блиске, и даље су у контакту.

• Близанци по професији
• И јесу и нису близанци
• Сплићанка родила четворке, али нису близанци: Лекари кажу „редак случај&qуот;

Грузијска влада је 2022. године покренула истрагу историјске трговине децом.

Она је ББЦ-ју рекла да је разговарала са више од 40 људи, али да су случајеви „веома стари и да су историјски подаци изгубљени&qуот;.

Новинарка Тамуна Мусеридзе каже да је поделила информације, али да влада није саопштила када ће објавити резултате истраге.

Она је најмање четири пута покушала да разоткрије шта се стварно десило.

У те покушаје спада истрага из 2003. године међународне трговине децом, која је довела до бројних хапшења, али је мало информација обелодањено у јавности.

А 2015. године, после још једне истраге, грузијски медији су јавили да је генерални директор породилишта Рустави, Александре Баравкови, ухапшен али да је ослобођен свих сумњи и да се вратио на посао.

ББЦ се обратио грузијском Министарству унутрашњих послова за више информација о појединачним случајевима, али му је речено да конкретни детаљи неће бити објављени због заштите података.

Тамуна је сада удружила снаге са правницом за људска права Лиом Мухашавријом да би довели случајеве групе жртава на грузијске судове.

Они желе право приступа њиховим крштеницама, што тренутно није могуће према грузијском закону.

Оне се надају да ће ово помоћи да се једном за свагда разреши овај случај.

„Одувек сам се осећала као да нешто или неко недостаје у мом животу&qуот;, каже Ано.

„Сањала сам девојчицу у црном која би ме пратила и питала ме какав ми је био дан.&qуот;

То осећање је нестало кад је пронашла Ејми.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.26.2024)