30 година од смрти Заима Имамовића: Сећање на севдалију аристократског духа
Телеграф 02.02.2024 | Горан Милошевић
У Заимовој кући сви су певали, а мали Заим се искрадао из куће и одлазио под прозоре оближњих кафана, слушао и упијао песме.
"Не чекај ме нити сањај да ћу доћи под пенџере, да ти пјевам као прије са осмјехом плаве зоре. Кад сам теби долазио, заглед'о сам друге очи, немам снаге да одолим љубав што ће скоро доћи. Не куни ме моја драга, ти са другим сретна буди, нек' те други као и ја тихо с пјесмом сад пробуди. Заборави што је било и пољупце наше вреле, срце воли и љубиће црне косе, очи миле." (Заим Имамовић - Раде Дубљевић) "Не чекај ме нити сањај" је типична Заимова севдалинка,
