Аутизам и Ирак: Мајка која на Инстаграму објављује како живи њено двоје деце

Шаима Алхашими из Ирака била је уморна од неразумевања њено двоје аутистичне деце у друштву које одвраћа поглед са њих.

И зато је одлучила да предузме нешто по том питању - почела је да објављује видео снимке њеног живота код куће и успут стекла следбенике, али и критичаре.

„Зашто си поносна на њих? Она су луда. И упркос њиховом стању, ти зарађујеш новац на деци.&qуот;

То је непријатан коментар, типичан за оне људе који желе да посраме Шаиму на Инстаграму.

Разни тролови коментаришу видео снимке које поставља мајка двоје аутистичне и слепе деце, разбијајући друштвене табуе дељењем делића њиховог породичног живота у Багдаду.

• Да ли је квалитетан живот са аутизмом могућ
• Непрекидна борба за осмех на Рељином лицу
• Аутизам: Србија и даље без података

Шаима зрачи спокојем и сада има 144.000 пратилаца, али било је то дуго путовање.

„Пре седамнаест година, нисмо знали много о аутизму, мислили смо да дете само седи у ћошку, није друштвено и врло мало говори&qуот;, каже ова мајка троје деце.

Аја (17) и Мухамед (11) су на спектру аутизма.

Они су и слепи због недовољног развоја спољног слоја мозга што је утицало на њихов очни нерв.

Шаима каже да је Аја имала четири године кад је почела да показује знаке аутизма, као што су обртање око себе и ходање на прстима.

Не постоје званичне бројке о томе колико је деце са аутизмом у Ираку, а често је тешко добити и дијагнозу.

Шата Али Кадум, психолошкиња и директорка Центра за аутизам, говор и потешкоће у учењу Вавилон у Багдаду, процењује да је у Ираку око 20.000 деце аутистично.

Међутим, бројка је сигурно виша јер у Ираку влада осећање срамоте у вези са инвалидитетом и родитељи не желе да се њихова деца „етикетирају&qуот; као таква.

„Тренутно не постоји подршка владе конкретно за ову групу и не постоје владини центри или прихватилишта за њих&qуот;, каже Кадум.

Инцидент који је Аја доживела у једном од тих центара кад је имала 11 година навео је Шаиму да преузме ствари у сопствене руке и школује је код куће.

Шаима верује да је постојао покушај злостављања Аје кад је једног дана закаснила да дође по њу.

Аја је била остављена сама у чуваревој кућици.

Кад је Шаима прегледала Ајино тело у потрази за било каквим знацима злостављања или борбе, каже да је на њеном лицу непријатност била очигледна и да је Аја чак одгурнула мајчину руку.

„До дана данашњег кад покушамо да загрлимо Ају, она направи мали одмак, а кад је привијемо уз себе, она узмакне&qуот;, каже Шаима.

Погледајте видео: У свом свету

Мајка каже да ниједна специјална школа не жели да прими њену децу зато што су обоје слепи и аутистични.

Иако има могућности да деци приушти приватну школу, због лошег искуства родитеља друге деце са аутизмом при упису, Шаима искључује ту могућност.

Родитељи су испричали Шаими да њихова деца нису била добродошла на часовима.

„Не желим да доводим себе или своју децу у ту ситуацију&qуот;, каже Шаима.

„Кад пошаљете аутистичну децу у школи и она буду срећна, а потом им одузмете тај осећај, знате шта то њима уради?&qуот;

То је навело Шаиму и њеног мужа да уложе време, труд и новац у образовање њихове деце.

Шаима је ступила у контакт са стручњацима у Великој Британији, Шведској и САД, а довела је и наставника Брајевог писма за Мухамеда.

Упркос томе што је млад, Мухамед има велику улогу у породичном животу, нарочито што се тиче сестре Аје.

„Ако се Аја унервози, Мухамед је смири, а ако се узнемири, он је утеши&qуот;, каже њихова мајка.

• Корона вирус и аутизам: „Како да објасним детету да не сме напоље&qуот;
• Како су браћа са аутизмом отворила продавницу стрипова и остварила сан
• Како се одрасли боре са аутизмом

Болни сусрети

Кад Шаима и њена породица изађу из куће, људи их често гледају.

Она се присећа инцидента на дечјем игралишту кад је Мухамед покушао да се попне на тобоган, али није користио степенице.

Неке мајке су се забринуле да ће њихова деца опонашати Мухамеда и повредити се.

„Као мајка, волела бих да постоји закон који ће позвати те људе на одговорност, нарочито будући да су такве ситуације утицале на моје ментално здравље&qуот;, каже Шаима.

„Одлазила бих кући и не бих желела да више икада изађем са децом.&qуот;

Као последица тога, Шаима је Аји и Мухамеду ставила беџеве на којима пише: „Имам аутизам, имајте стрпљења са мном.&qуот;

Погледајте видео: „У свету постоји једно царство&qуот;

Јаке емоције се виде на Шаимином лицу док ми прича како је једна друга мајка једног дана пришла Мухамеду да прочита шта пише на његовом беџу.

Мајка се потом вратила до њено троје деце и рекла им да помогну Мухамеду ако му буде била потребна помоћ.

То је показатељ промене у друштву.

Шаима је отворила Инстаграм налог @аутистиц_иq 2020. године када је због пандемије ирачка влада затворила све центре.

Испочетка је добијала много коментара као што су: „Зашто ова девојчица говори тако споро?&qуот;

Шаима је покушала да их игнорише, али је онда приметила да су њени пратиоци почели да одговарају објашњавајући да Аја има спектар аутистичних поремећаја.

Још један позитивни корак у инклузивнијем свету.

Једна од скривених страна аутизма су физички и ментални притисци са којима се суочавају родитељи.

Мухамеду су биле потребне две године да научи да свира клавир, а Шаима понавља речи Аји неколико пута дневно да јој помогне у способности да комуницира.

„Пре сам имала стравичан страх од онога што нас чека, због стања моје деце, питања шта ће бити с њима ако мене не буде&qуот;, каже Шаима.

„Такве мисли прогањају мајку сваки дан. Али сада више не. Уместо тога, имам наду и мотивацију. Аја је способна да се ослони на себе 70 одсто времена, а Мухамед 90 одсто.&qуот;

Шаимин главни савет родитељима је стрпљење.

„Кад их прекорите или осете да сте изнервирани, све је готово. Можда ће бити тешко остварити напредак сада, али за годину-две, ко зна.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.02.2024)