Devnik jednog namćora 13: ZNAKOVI
Buro 06.03.2024
Sedeći tako u parku bez bogzna kakvog valjanog razloga, pritom pijući pivo, čovek, pre ili kasnije, oseti potrebu, fiziološku naravno, da isprazni bešiku.
Cela stvar ide još đene-đene dok je parkovski klozet otvoren, međutim kada se njegove dveri zatvore u 19:00, a ponekad i ranije, mučenik sa klupe u parku osuđen je da se za pišanje snađe kako zna i ume, to jest da se sakrije iza nekog drveta ili žbuna praveći se blesav kao da ga niko živ na ovom svetu ne vidi i da tako, polulud, osramoćen, ljut na sebe ili prosto-naprosto oslobođen svih skrupula i društvenih dogovora – obavi svoj poso. Što je brže moguće, uglavnom.
