Дневник једног намћора: Општа места

Како је све (за)пало у тотални мрак, изузимајући повремене закаснеле пролазнике и неодустајне шетаче ноторних керова или, боље речено, ноторне шетаче неодустајних керова који, ни под милим богом, нису могли да се суздрже срања и пишања, баш као ни ми, помислих, но нас није имао ко да шета, а били смо, свакако, најгори – мада једини у том сиротињском и бесмисленом такозваном парку на једном од седам или девет брда такозваног града Београда. Благост и лакоћа