Комитет ПССЕ препоручио улазак Косова у Савет Европе

Комитет Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) за политичка питања и демократију препоручио је данас у Паризу да Косово буде позвано да постане члан Савета Европе.

Чланови Комитета су прихватили нацрт Мишљења о захтеву Косова за чланство, на основу извештаја грчке посланице Доре Бакојани, бивше министарке спољних послова, и поздравили обимну листу обавеза које су косовске власти преузеле у писаној форми, саопштио је вечерас Савет Европе.

Комитет је, како се наводи, указао да би чланство Косова у Савету Европе "водило јачању стандарда људских права обезбеђивањем приступа Европском суду за људска права за све који су под јурисдикцијом Косова".

Нацрт Мишљења о захтеву Косова за чланство, који препоручује улазак Косова у Савет Европе, усвојен је са 31 гласом за, четири гласа против и једним уздржаним.

Против су гласале две представнице Србије у Комитету и по једна посланица Црне Горе и Босне и Херцеговине, а уздржан је био бивши премијер Грчке Алексис Ципрас.

Парламентарна скупштина Савета Европе која окупља посланике из 46 држава чланица Савета Европе, требало би 18. априла, на пленарној седници, да расправља и гласа о данас усвојеном нацрту Мишљења о захтеву Косова за чланство.

Ако Мишљење буде усвојено на пленарној седници ПССЕ, коначну одлуку о чланству Косова донеће Комитет министара Савета Европе средином маја.

У усвојеном нацрту Мишљења наводи се да би чланство у Савету Европе допринело да Косово "настави да напредује у јачању људских права, демократије и владавине права и да се посвети постојећим изазовима", као што су јаз између нормативних стандарда и њихове ефикасне примене, потреба да се побољша заштита права невећинских заједница, и подстицање климе која погодује изградњи поверења, помирењу и инклузији.

Комитет је као "велики искорак" поздравио недавно спровођење пресуде Уставног суда Косова из 2016. године којом је манастиру Високи Дечани признато власништво над 24 хектара земљишта.

Враћање земље манастиру Високи Дечани био је један од три услова за улазак Косова у Савет Европе. Друга два услова су формирање Заједнице општина са српском већином (ЗСО) и ревизија контроверзних експропријација у општинама са српском већином на Косову, укључујући имовину Српске православне цркве.

Та друга два услова су у нацрту Мишљења означена као "пост-приступне обавезе Косова", које Приштина мора да испуни после пријема у Савет Европе.

У документу се наводи да ће формирање ЗСО помоћи да се обезбеди заштита права косовских Срба и да ПССЕ треба да очекује од Приштине предузимање "суштинских и конкретних корака" у циљу њеног успостављања.

Кад је реч о експропријацијама, Комитет је указао да оне треба да се спроводе "уз најстроже поштовање закона" и у пуној сагласности са планом Мартија Ахтисарија.

Констатујући погоршање безбедносне ситуације у општинама на северу Косова, Комитет је указао да је "ризик од отвореног насиља на Косову итекако реалан" и додао да безбедност зависи од "заштите права српске заједнице, деескалације тензија и нормализације односа Косова и Србије".

Признајући да је захтев Косова праћен "околностима без преседана", будући да један број чланица Савета Европе не признаје Косово као државу, Комитет је позвао на "дипломатију, дијалог и компромис", наводи се у саопштењу.

Додаје се да је Комитет ПССЕ за политичка питања и демократију позвао Комитет министара Савета Европе да осигура да на чланство Косова не утичу "ставови појединих држава чланица у погледу државности Косова".

Комитет је такође препоручио да Скупштина започне процедуру надзора за Косово, како би се обезбедило поштовање обавеза које су косовске власти преузеле на себе у поступку приступања.

У усвојеном нацрту Мишљења се наводи и да би чланство у Савету Европе било прекретница у процесу европских интеграција Косова.

(Бета, 27.03.2024)