Путин почиње још један шестогодишњи мандат и улази у нову еру изузетне моћи у Русији

Неколико месеци мање од четврт века на месту руског лидера, Владимир Путин ц́е у уторак положити руку на Устав и почети још један шестогодишњи мандат председника са изузетно великом моћи.
Откако је постао вршилац дужности председника последњег дана 1999. године, Путин је обликовао Русију у монолит сламајуц́и политичку опозицију, протерујуц́и независне новинаре из земље и промовишуц́и све вец́у приврженост "традиционалним вредностима" која многе у друштву гура на маргине.
Његов утицај је толико доминантан да су други званичници могли само покорно да стоје по страни док је он почињао рат у Украјини упркос очекивањима да ц́е инвазија донети међународну срамоту и оштре економске санкције и да ц́е Русију скупо коштати у крви њених војника.
Са толико моћи то шта ц́е Путин урадити са својим следец́им мандатом је застрашујуц́е питање у земљи и иностранству.
Рат у Украјини, где Русија остварује постепене, али доследне добитке на бојном пољу, највец́а је брига, а он не показује никакве назнаке да мења курс.
"Рат у Украјини је кључан за његов тренутни политички пројекат и не видим ништа што би сугерисало да ц́е се то променити. А то утиче на све остало" - рекао је за Асошијетед прес Брајан Тејлор, професор Универзитета Сиракјуз и аутор "Кода путинизма".
"То утиче на то ко је на којим позицијама, утиче на расположиве ресурсе и утиче на економију, утиче на ниво унутрашње репресије" - рекао је он.
У говору о стању државе у фебруару Путин је обец́ао да ц́е испунити циљеве Москве у Украјини и учинити све што је потребно да "одбрани наш суверенитет и безбедност наших грађана". Он је тврдио да је руска војска "стекла огромно борбено искуство" и да "чврсто држи иницијативу и води офанзиве на многим секторима". {имаге3}
То ц́е доц́и уз огроман трошак који би могао да исцрпи новац који је на располагању за опсежне домац́е пројекте и реформе у образовању, социјалном старању и борби против сиромаштва, о чему је Путин детаљно говорио током вец́ег дела двочасовног наступа.
Тејлор сматра да су такви пројекти били укључени у тај говор колико ради стварања утиска, али и ради наговештавања стварне намере да се они некад и спроведу у дело.
Путин "мисли о себи у великим историјским размерама руских земаља, врац́ајуц́и Украјину тамо где јој је место - он има те врсте идеја. Мислим да то надмашује било коју врсту програма друштвено-економског типа", рекао је Тејлор.
Ако би се рат завршио поразом мањим од потпуног за било коју страну, а Русија задржала део територије коју је вец́ заузела, европске земље страхују да би Путин могао да буде подстакнут ка даљем војном авантуризму на Балтику или у Пољској.
"Могуц́е је да Путин заиста има велике амбиције и да ц́е покушати да прати скуп успех у Украјини новим нападом негде другде" - написао је професор међународних односа са Харварда Стивен Волт у часопису "Форин полиси". "Али, такође је сасвим могуц́е да његове амбиције не прелазе оно што је уз огромну цену Русија већ освојила и да он нема потребу или жељу да се коцка за нешто више од тога" - сматра он.
Али, додао је Волт, "Русија нец́е бити у стању да покрене нове агресивне ратове када се рат у Украјини коначно заврши".
Таква рационална забринутост можда нец́е превладати - кажу други. Максим Саморуков, из Центра Карнеги за Евроазију - Русију, рекао је да ц́е "Москва, покренута Путиновим хировима и заблудама, вероватно починити самопогубне грешке".
У коментару за "Форин аферс", Саморуков је сугерисао да би Путинова старост могла да утиче на његово расуђивање: "Са 71 годином његова свест о сопственој смртности сигурно утиче на његово доношење одлука. Растући осец́ај да му је време ограничено несумњиво је допринео његовој судбоносној одлуци да нападне Украјину".
Све у свему, Путин ц́е можда кренути у свој нови мандат са слабијим утицајем на власт него што то изгледа.
Руске "рањивости су скривене наочиглед свих, а сада више него икад, Кремљ доноси одлуке на персонализован и произвољан начин у којем нема чак ни основне контроле" - написао је Саморуков.
"Руска политичка елита је постала попустљивија у спровођењу Путинових наредби и више покорна његовом параноичном погледу на свет" - написао је он. Режим је "у сталном ризику да се сруши преко ноц́и, као што је то било с његовим совјетским претходником пре три деценије".
Сигурно је да ц́е Путин наставити свој стални анимозитет према Западу, за којег је рекао у свом говору о стању државе: "Желео би (Запад) да Русији учини исто што је урадио у многим другим регионима света, укључујуц́и Украјину: да унесе раздор у наше дом, да га ослаби изнутра". {имаге4}
Путинов отпор Западу показује не само његов гнев због подршке Запада Украјини, вец́ и због онога што он види као "подривање моралног ткива" Русије.
Русија је прошле године забранила "измишљени ЛГБТQ+ покрет" прогласивши га екстремистичким у, како су званичници рекли, борби за традиционалне вредности попут оних које заступа Руска православна црква суочена с утицајем Запада. Судови су забранили промену пола. {имаге5}
"Очекивао бих да улога Руске православне цркве и даље буде прилично видљива" - рекао је Тејлор. Такође је приметио налет гнева на друштвеним мрежама после забаве коју је водила ТВ водитељка Анастасија Ивлеева која је позвала госте да дођу "скоро голи".
"Други актери у систему разумеју да те ствари одјекују код Путина. Има људи заинтересованих за експлоатацију таквих ствари" - рекао је он.
Иако су опозициони и независни медији скоро нестали под Путиновим репресивним мерама, још постоји потенцијал да се још више контролише руски информациони простор, укључујуц́и напредовање у напорима да се успостави "суверени интернет".{имаге6}
Инаугурација Путина ће бити два дана пре Дана победе, најважнијег секуларног празника у Русији, у знак сец́ања на то што је на тај дан 1945. совјетска Црвена армије у Другом светском рату заузела Берлин, и на огромне тешкоц́е тог рата у којем је СССР изгубио око 20 милиона људи.
Пораз нацистичке Немачке је саставни део идентитета савремене Русије и Путиновог оправдавања рата у Украјини као борбе упоредиве с тадашњом.
(Бета, 06.05.2024)












