Рамштајн - када музика гори
РТС 26.05.2024
Седимо на сену. Смрди на бабину шталу. Београђани кажу на слонару, ону стару, где је била Твиги. Још је дан. Блато од јучерашње кише, помешало се са осушеном травом. Прошло је тек десет минута од када смо последњи пут погледали на телефон. Није досадно. Гледамо у шаренолики свет који пролази и непрестано надире.
Девојка са црном шминком у црној...па рецимо, венчаници. Тип са брковима и перчином на врх обријане главе у кожном прслуку. Вероватно бајкер. Мама, тата и двоје деце од по двадесетак година. Мама има проширене вене на ногама, али је искусно понела подлогу за камповање, да се не умори пре времена. Син се скинуо го до појаса и скаче у неком само њему знаном ритму. Наш је бар 10 година млађи од њега. Није се скинуо и још не скаче. Не пита ништа, само радознало
