Жене су рукама затрпавале лешеве мужева Српкиња тамо није родила 32 године, муслимани су све затрли
Ало 03.06.2024
"Ма ништа се не бој, кад нас запале, то не боли! Кад нас запале, ићи ћемо код тате", овако је тихо и одглумљеним радосним гласом крајем маја 1992. Нада Вујичић брисала сузе сину Ђорђу, шестогодишњаку, док су у учионици основне школе у селу Брадини чекали да "истекне навијени сат" до када су заточене Српкиње са децом морале да кажу где су њихови мушкарци крили оружје.
Малом Ђорђу се баш тада припишкило. Тражио је да га мајка одведе "иза зграде" док су мрке комшије, Хрвати и муслимани стајали испред врата учионице грозно претећи. - Пишки у гаће, сви пишкимо - тешила је мати сина. Једно од страшних сећања Јоване Вујичић на најраније детињство у Брадини, некада највећем српском селу између Сарајева и Мостара, које је постојало до 27. маја 1992. Тада је имала осам.Већ 28. маја комшије муслимани и Хрвати су Брадину сравнили са
Додај Наслови.нет као Google извор
