Избори у Француској: Десница у јуришу, левица у отпору и калкулације у последњем минуту

Париз је за мене одувек био симбол мултикултуралности, отворености, град у којем просто има места за све, па тако и за мене.

Мислио сам тако када сам га 2013. године први пут посетио као студент, а умем исто да помислим и данас, када у њему живим.

Међутим, резултати првог круга општих избора, гласања за Европски парламент, истраживања јавног мњења, као и број инцидената током кампање као да указују да су Француска коју сам туристички посећивао, она у коју сам се пре четири године доселио и ова у којој тренутно живим малтене три различите земље.

Ултрадесничарска странка Национално окупљање, предвођена Марин Ле Пен, на добром је путу да постане највећа појединачна странка у француској скупштини.

Са јаком анти-имиграционом агендом у срцу кампање, Ле Пен последњих недеља понавља да је „Француска изразила своје мишљење&qуот;, док је њен кандидат Жордан Бардела изјавио да је „спреман да буде премијер Французима, уколико нам Французи повере њихове гласове&qуот;.

Одједном отвореност и мултикултуралност делују само као привилегије великих градова, или чак само појединих четврти.

• Четири разлога зашто су Французи гласали за Национално окупљање Марин Ле Пен
• 'Почистили смо Макрона': Историјски успех крајње деснице на изборима у Француској
• Избори у Француској: Ванредно гласање, редовне тензије

Диван мехур, али ипак само мехур

Док шетам једанаестим арондисманом у Паризу, само дан пред други круг избора које су многи оценили као „најважније у Француској у последњих неколико деценија&qуот;, скоро ништа не указује да десница има било какве шансе на изборима.

Као што сам већ писао прошле недеље, тешко је наћи плакат неког од кандидата екстремне деснице који није ижврљан или поцепан.

Плакати левице су на сваком кораку, званични, са представницима странака и њиховим слоганима, и незванични, које су правили активисти.

Игра речи „Слобода, једнакост и пуно свежег ваздуха&qуот;, која се осврће на национални слоган још увек је ту.

Баш као и „Екстремна десница је у праву - БИЛО ЈЕ БОЉЕ РАНИЈЕ - када људи нису гласали за екстремну десницу&qуот;.

Овога пута наилазим и на натписе „НЕ екстремној десници&qуот;, преко којих је налепљен длан на којем пише „Не дирај мог ортака&qуот;.

Неколико метара даље, наилазим на спортски бар.

Врата и високи прозори су широм отворени, па чујем разне језике, али махом енглески, различитих нагласака.

У току је фудбалски меч између репрезентација Енглеске и Швајцарске на Европском првенству.

Ни не покушавам да уђем унутра, јер већ са врата видим да је физички немогуће сместити још једну особу.

Како бих волео да окушам срећу неки наредни пут, гледам у кредом исписан распоред утакмица на табли.

У недељу нема фудбала, само пренос трке Формуле 1, Велика награда Британије.

Међутим, највећим словима је исписан један неспортски догађај.

„Недеља: ГЛАСАЈТЕ (али не за расисте).&qуот;

То је Париз и то ће увек бити Париз, отворен према свима, нешто мање према расистима и националистима.

Али свестан сам да је то само мехур, окружење у којем се сам крећем, џентрификовани крајеви града у којима живи пуно странаца.

Јер већ у другим арондисманима или паришким предграђима, стање је много другачије.

Као и у остатку Француске.

Пораст расизма и ксенофобије

Ватрогасац отеран из зграде у близини Лила уз повике „Ово је Француска, напоље Арапи&qуот;, пекара у Авињону ижврљана расистичким и хомофобним слоганима, а потом запаљена, продавачица у Перпињану којој је у писму поручено да „оде у Африку&qуот;, пре него што њен крај буде „очишћен&qуот;, само су неки од инцидената током тронедељне изборне кампање, преноси портал Франс 24.

Напади рефлектују такозвано „одвезивање језика&qуот; које може уследити уколико екстремна десница дође на власт у Француској, први пут после нацистичке окупације, истиче анти-расистичко надзорно тело СОС Рацисме.

Ова организација основана је осамдесетих година прошлог века, услед пораста популарности Националног фронта, странке коју је предводио десничар Жан-Мари Ле Пен, отац Марин Ле Пен.

„Порастом популарности деснице, сведочимо експлозији расистичких напада, не само вербалних већ и физичких&qуот;, изјавио је председник СОС Расизма Доминик Сопо за портал Медиапарт.

„У питању су људи који мисле да ће, ако Национално окупљање дође на власт, имати институционалну подршку да се понашају на овај начин&qуот;.

• Да ли би крајња десница могла да завлада Француском после избора
• Бирачи из Макроновог родног града окрећу леђа француском председнику
• „Желим да и после избора поносно носим француски дрес, противим се екстремизму&qуот;, каже Килијан Мбапе

Ови инциденти само су најновији приказ пораста предрасуда и расистичких напада у Француској.

Национална консултативна комисија за људска права (ЦНЦДХ), државно надзорно тело, објавила је 27. јуна годишњи извештај у којем истиче пораст расистичких и антисемитискичких напада од 32 одсто у 2023. години.

У извештају се такође наводи да 56 одсто испитаника сматра да „има превише имиграната у Француској&qуот;, седам одсто више него 2022. године.

Чак 51 одсто испитаника наводи да се „не осећа више као код куће&qуот;, што је за три одсто више него претходне године.

Истраживање је утврдило да се 54 одсто симпатизера Националног окупљања, као и четвртина оних који подржавају конзервативне Републиканце, изјашњава као расиста.

ЦНЦДХ је програм Националног окупљања окарактерисао као „директно супротстављање принципима једнакости, братства и слободе&qуот; утемељеним у Уставу Француске.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Кампања под тензијом

Више од 50 политичара и активиста нападнуто је током овогодишње кратке, али напете, изборне кампање.

„Ова кампања је кратка, а ипак имамо 51 кандидата, заменика и активиста који су током ње физички нападнути&qуот;, изјавио је француски министар унутрашњих послова Жерал Дарманен за телевизију БФМТВ.

Више од 30 људи је ухапшено током инцидената.

Француски фудбалски репрезентативац Килијан Мбапе није једина жива легенда која је позвала Французе да гласају против екстремне деснице.

Забринутост да би десница могла да преузме власт изразили су и некадашњи чланови покрета отпора.

Мелани Берже-Вол је 1942. године ухапшена јер је делила анти-нацистичке памфлете немачким војницима и послата у затвор Сан-Мишел у Тулузу, одакле је пребачена у затвор у Марсеју из ког је успела да побегне уз помоћ других чланова отпора.

Наставила је да сарађује са Француским покретом отпора све до ослобођења 1945. године.

Данас, у 102. години живота, Берже-Вол је спремна да поново устане против расизма.

„Згрожена сам што се Француска, која је постигла толико тога, окреће крајњој десници&qуот;, изјавила је Берже-Вол за портал Франс 24.

„Немам другог избора него да кажем шта мислим.&qуот;

„Гласаћу за било кога, само не за њих&qуот;, додала је Берже-Вол.

Још један члан покрета отпора, Жан Лафори, непријатно је изненађен резултатима првог круга општих избора.

„Опасност је пред вратима&qуот;, изјавио је за портал Франс 24.

Лафори сматра да је крајње време да остале политичке странке оставе по страни разлике и уједине се како би спречиле Национално окупљање.

„Морамо да зауставимо ову странку која је штетна по Француску.&qуот;

„Када чујем да десница или људи из власти кажу да не можемо да гласамо за Нови популарни фронт [јер се противе одређеним кандидатима], ја кажем да заустављање значи заустављање&qуот;, каже Лафори.

„О детаљима можемо да разговарамо касније.&qуот;

(Делимично) брисање разлика

Прошле недеље, у првом кругу општих избора, Национално окупљање Марин Ле Пен освојило је око 33 одсто гласова.

Лева коалиција Нови народни фронт завршила је на другом месту, док је Макронова странка Препород и њени коалициони партнери била на трећем месту.

Али технике блокирања двеју противничких струја могле би да осујете планове Ле Пен да освоји већину места у скупштини.

Како не би дошло до расипања анти-десничарских гласова, чак 221 кандидат који не припада Националном окупљању се повукао из изборне трке.

Ово значи да ће се у другом кругу у само 95 изборних јединица такмичити три стране, што је три пута мање него очекивано, док ће се у само једној изборној јединици такмичити њих четири.

У случају када се кандидат из Макронове странке или леве коалиције повуче из трке, анти-десничарски глас је усредсређен на само једног кандидата, олакшавајући потенцијалну победу.

Нови популарни фронт је издао инструкције свим трећепласираним кандидатима да иступе из трке и препусте кандидату из Макронове странке да покупи гласове.

На тај начин кандидати левице помажу посланицима Препорода, бившој премијерки Елизабет Борн и министру унутрашњих послова Жералу Дарманену, да победе у њиховим изборним јединицма у Нормандији и на северу Француске.

На исти начин је и кандидат Препорода иступио како би помогао радикалном левичару Франсои Рифену да победи у граду Амијену.

Жордан Бардела осудио је овакве потезе, назвавши их „нечасним савезима&qуот;.

Додуше, нису сви чланови Макроновог центристичког блока били толико флексибилни.

Председник Макрон и премијер Габријел Атал су позвали гласаче да не дају „ниједан глас десници&qуот;, што не значи нужно дати га левици.

Калкулације и комбинације

Сам Макрон је пре првог круга изјавио да би победа левице, као и деснице, довела до грађанског рата.

Такође је одбацио идеју о коалицији са левицом, пренели су француски медији у среду.

Са друге стране, Марин Ле Пен је изјавила да ће њена странка водити државу само ако освоји апсолутну већину.

Међутим, такође је у уторак рекла да би се задовољила и ако не би освојили апсолутну већину, само да не буду предалеко од 289 места у парламенту.

Гостујући на радију, Ле Пен је изјавила да би јој и 270 места омогућило да започне разговоре са независним посланицима из других група.

Биће то тесна борба, са пуно калкулација, док ће крајњи резултат вероватно одлучити нијансе.

Доминантан осећај

Свакако је страх.

Колегиница ми каже да њен партнер мароканског порекла страхује од пораста расистичких инцидената.

Боји се да би такве ствари могле да постану свакодневица, нешто за шта би људи могли да имају и институционалну подршку.

Колега Индијац каже да ће у наредном периоду видети колико ће се осећати добродошло у Француској.

Шеф ми каже да се нада да ће све бити у реду са мном, странцем који је досад радну дозволу морао да обнавља на годину дана.

Страх је присутан, али није паралишући.

Чини се да су многи Французи решили да се супротставе екстремној десници, на свим фронтовима, како у реалном, тако и дигиталном свету.

Никада нисам видео оволико позива на гласање, нарочито не против одређене странке.

Позиви долазе са зидова, фидова и звучника.

А ипак, можда је то само мој мехур.

Не усуђујем се да правим политичке прогнозе, нарочито не у Француској и не ове године.

Више ћемо знати вечерас.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се наббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.07.2024)