Наша историја пуна је перверзија
Радар 03.08.2024 | Мића Вујичић
На будванском Тргу пјесника, приликом уручења награде „Стефан Митров Љубиша“, познати књижевник испричао је како се вратио прози пошто су други учинили да театар за њега постане „мртав“ и објавио запажене романе Доба мједи и Анђео нестајања
На књижевним вечерима, Слободан Шнајдер често држи руку на грудима, слушајући шта други о њему говоре. Затим је полако подиже према врату, устима, све док длан не стави преко очију. Као да игра жмурке, не желећи да изнова иде по путу који га је дотле довео. Никад не знаш ко би одакле могао да искочи. Но, у Будви, на Тргу пјесника, где му је уручено овогодишње признање „Стефан Митров Љубиша“ за целокупни опус, пошто је дошао ред да и он нешто каже, направио је
