Русија и Украјина: Пет кључних питања о украјинском упаду у руску Курску област

Украјински упад на руску територију 6. августа изненадио је не само Москву, већ и многе унутар саме Украјине и већину оних који рат прате споља.

Зашто је Кијев одлучио да покрене овај смели напад кад су његове трупе ионако истањене на неколико места дуж прве линије фронта дугог 1.000 километара?

Скоро недељу дана касније, руска војска и даље има проблема да заустави упад, али сада логика иза ове операције почиње полако да избија на видело.

Ево пет кључних питања о овом новом развоју догађаја у рату у Украјини који ће највероватније утицати на то како ће се он даље одвијати у наредним месецима.

• Украјински упад у Русију: Шта ће се даље дешавати
• Кијев тврди да напредује у руској Курској области
• Анализа: Украјински напад на Курск показује да се рат не одвија по плану Русије

Шта се десило у Курску?

Украјинске трупе су 6. августа извршиле изненадни продор у руску Курску област, која се граничи са Украјином.

Поуздане информације о размерама овог напада су оскудне.

Испрва је изгледало као да је операција на нивоу ранијих спорадичних упада руских саботерских група супротстављених влади Владимира Путина.

Оне су покушавале да се убаце у Русију из Украјине и изгледало је да су сачињене од стотина припадника руског етничког порекла.

Али прошлонедељни напад зашао је дубље на руску територију - кад су руски војни блогери известили о жестоким борбама које се воде тридесетак километара од границе и кад је гувернер Курске области саопштио председнику Путину да је 28 руских села пало у украјинске руке, постало је јасно да су учествовале конвенционалне украјинске трупе.

Чини се да је, док је Москва усредсређивала војну силу на неколико кључних тачака на главној линији фронта у којима се настављају жестоке борбе, Кијев одлучио да искористи слабо чувану границу и убаци се у Русију.

„Ми смо у офанзиви. Циљ је да се развуку непријатељски положаји, да се нанесу максимални губици и да се дестабилизује ситуација у Русији будући да нису способни да заштите властиту границу&qуот;, рекао је новинској агенцији Франс прес неименовани виши украјински званичник за безбедност.

Зашто је Украјина напала Русију у Курској области?

Испрва је Кијев упорно ћутао о овом нападу, а председник Владимир Зеленски га је посредно потврдио тек 10. августа.

Он је рекао да Украјина наставља да „потискује рат назад на агресорову територију&qуот;.

Није навео јасне разлоге или циљеве ове операције, али је 12. августа саопштио да је сада под контролом Кијева око 1.000 квадратних километара руске територије.

Војни и политички аналитичари који су покушавали да одговоре на питање „зашто&qуот;, углавном се слажу да би један од главних разлога за овај упад могао да буде тактичка дистракција.

Последњих месеци, Украјина је имала проблема да задржи руске снаге на истоку, које су полако напредовале, заузевши прошле недеље стратешко место Часив Јар.

На североистоку и југу, ситуација је једнако тешка.

Упркос томе што је Русија бројчано и оружано надмоћнија у многим тачкама дуж линије фронта дуге 1.100 километара, украјинске власти су се одлучиле на коцку са отварањем новог борбеног жаришта стотинама километара даље, како би оптеретиле противниково људство, преусмеривши део притиска са истока Украјине на Курску област у Русији.

Стручњак за безбедност Марк Галеоти рекао је за ББЦ да је Украјина последњих месеци била заточена у рату изнуривањем, са врло мало покрета на терену, и сада је морала да ризикује како би стекла икакву предност.

„Послали смо наше борбено најспремније јединице на најслабије тачке на њиховој граници&qуот;, рекао је један украјински командант, у изјави за Економист, потврдивши да се ради о коцки.

Он је додао да коцка није почела да се исплаћује тако брзо као што се Кијев надао.

„Њихови команданти нису идиоти… Они премештају снаге, али не онолико брзо колико бисмо ми волели. Они знају да не можемо да проширимо логистику 80 или 100 километара&qуот;, додао је.

Како је реаговала Русија?

Руска пропаганда је брзо назвала напоре да се потисне украјински упад „антитерористичком операцијом&qуот;.

И до 121.000 људи добило је поруку да се евакуише из Курске области, а још 11.000 људи пресељено је из суседне Белгородске области.

Руске власти прогласиле су федерално ванредно стање у области, уз појединачно финансијско обештећење у висини од 115 долара за локално становништво.

Начелник генералштаба Руске војске генерал Валериј Герасимов тврдио је неколико пута прошле недеље да је украјински упад заустављен, док су на терену били видљиви докази за супротно.

Генерал Герасимов је упадљиво изостао са последњег заседања руског Савета безбедности, којим је председавао председник Путин, посвећеног решавању ове кризе.

С друге стране, присутан је био један од Путинових најближих савезника, шеф руске службе безбедности ФСБ Александер Бортников.

У последњем саопштењу о овим догађајима, председник Путин оптужио је Украјину за напад на мирне цивиле и обећао „примерен одговор&qуот;.

Професор Галеоти каже да се Украјина суочава са правим ризиком од жестоке одмазде Русије.

„Путин би могао да прогласи нови талас мобилизације и доведе још неколико стотина хиљада војника у оружане снаге.&qуот;

Он додаје да би Русија могла да пронађе и друге начине да ескалира сукоб.

Последњих месеци Украјина се суочавала са разорном руском кампањом бомбардовања њене енергетске инфраструктуре, након чега је већи део остао уништен или делимично оштећен.

Ова кампања би потенцијално могла да постане још интензивнија.

Да ли борбе у Курској области значе да је Украјина преокренула ток рата?

Лакоћа са којом је Украјина наизглед упала у Русију мора да се сагледа у ширем контексту и не мора нужно да доведе до окончања овог сукоба у блиској будућности.

„То је област од око 80 са 30 километара, и у контексту величине Русије и Украјине, занемарљива је. Али њен политички утицај је много важнији&qуот;, каже Марк Галеоти.

Неки аналитичари тврде да је Украјина жељна да покаже западним савезницима, а поготово Сједињеним Америчким Државама, да њене снаге могу да наставе да се боре.

То је такође појачало, макар привремено, преговарачку позицију Кијева: са трупама које су 30 километара унутар руске територије, делује мало вероватно да ће Москва прихватити било какав предлог о замрзавању борбених линија како оне тренутно стоје.

Операција је такође променила наратив о рату за Русе унутар земље - више нема некаквог далеког сукоба названог „специјалном војном операцијом&qуот;, већ је дошло до развоја догађаја који их све директно погађа.

„Кад погледате извештавање из Курске области, чак и у оквирима веома контролисаног окружења руских медија, очигледно је да су неки почели да постављају питања&qуот;, каже Сара Ренсфорд, ББЦ-јева дописница за Источну Европу.

Како ће упад утицати на будућност Зеленског и Путина?

И за руског и за украјинског вођу ово је преломни тренутак њихових председничких мандата.

За Владимира Путина, ауторитарног и често нефлексибилног лидера, навикнутог да се ослања на свој најужи круг и безбедносне службе посебно, овај развој догађаја представља велики изазов.

Све је теже сакрити размере руских војних губитака.

Уз десетине хиљада расељених Руса, тешко је и одржати слику да Кремљ држи контролу и да ово није потпуни рат.

Како што каже Марк Галеоти, „то сваки пут додаје све више и више клипова у точкове пропагандне машине Кремља.&qуот;

„Виђали смо у прошлим ратовима, од совјетског рата у Авганистану до руских ратова у Чеченији, да Кремљ успева да одржи одређени наратив, а онда, после неког времена, стварни свет све више почиње да избија на видело.&qуот;

За Владимира Зеленског, овај упад у Русију могао би да се испостави једнако неугодним, али из сасвим других разлога.

Аналитичар Емил Кастехелми каже да би најбољи исход за Украјину био да Русија преусмери „значајну количину људства са најкритичнијих места како би повратила сваки квадратни километар руске територије, упркос губицима.&qуот;

Иако би могло да подигне Украјинцима морал на кратке стазе, то би за последицу могло да има још веће територијалне губитке на истоку, у областима прве линије фронта у којима се борбе настављају несмањеном жестином, док неки руски војни блогери славе нове продоре, који за сада ипак остају непотврђени.

Професор Галеоти каже да је актуелној пат позицији у рату било потребно протресање да би се ствари покренуле са мртве тачке.

И док је то протресање увелико у току, његов исход за сада је неизвестан.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.16.2024)