Затворени тинејџер ког је разменила Русија: „Да си живео у време Стаљина, стрељали би те"

Кад је Русија ослободила 16 људи у размени затвореника 1. августа, међу њима је био и Кевин Лик.

Ухапшен прошле године док је још ишао у школу, он је најмлађа особа у савременој руској историји осуђена за издају.

Говорећи после ослобађања, он описује како је био присиљен да призна злочин који није починио, како су га премлаћивали цимери у ћелији и како је употребљен као улог у преговорима.

• Ослобођени затвореник Кара-Мурза описује живот у најстрожем руском затвору
• Тајни преговори и велики улози: Како је постигнут договор о размени затвореника
• Најпознатије размене затвореника у историји

Двадесет осмог јула, 19-годишњи Кевин Лик седео је у управниковој канцеларији затворске колоније број 14 код Архангелска, на руском далеком северозападу.

У рукама је стезао четкицу за зубе и пасту, и, после шест сати чекања, није имао појма шта ће се догодити.

„Не говорите ми где ме водите&qуот;, рекао је управнику колоније.

„Можда ме водите на стрељање.&qуот;

„Не брини, све ће бити у реду&qуот;, гласио је одговор.

„Исту ствар ми је рекао официр ФСБ-а пре годину и по дана&qуот;, прича Кевин, док разговарамо преко видео-позива.

Тајна полиција употребила је исте те речи: „Не брини, све ће бити у реду&qуот;, пре него што су га затворили.

Кевин је висок око 1,9 метара, али је тежак свега 70 килограма.

„Много сам смршао у колонији&qуот;, објашњава он стидљиво.

Он има двојно држављанство и кад га питам да ли се више осећа као Рус или као Немац, каже: „То је веома компликовано питање.&qуот;

Рођен је 2005. године у Монтабауру, градићу на западу Немачке.

Његова мајка Рускиња, Викторија, удала се за немачког држављанина и, иако тај брак није потрајао, она и њен син су остали да живе ту.

Посећивали би Русију сваких неколико година све док његова мајка није одлучила да жели да се врати за стално - недостајала јој је родбина и њено родно место Мајкоп на Северном Кавказу.

И тако су се 2017., кад је Кевин имао 12 година, они преселили тамо.

Скрасили су се у стану на ободу града, са погледом на планине и војну базу.

Кевин је уживао у шетњама по сеоским пределима и сакупљао је биљке за хербаријум.

Волео је и да чита и трошио је већину џепарца на књиге.

Волео је да учи и одушевљено ми показује дипломе са националних и локалних школских такмичења које је освојио.

Заинтересовао се за руску политику током председничких избора 2018. године.

Његова мајка је била медицинска радница у јавном сектору.

„Долазила би кући и причала како су аутобусима пребацивани на биралишта где им је говорено: 'Гласајте за Путина или ћемо вам одузети бонус.'&qуот;

Имао је само 12 година, али каже да је разумео „да у Русији малтене не постоји демократија&qуот;.

Кевин се разбеснео кад је схватио да скоро свака учионица у његовој школи има Путинову слику.

„Стално су нам говорили да школа није место за политику.

„То просто није било у реду, качити протрете и промовисати култ личности на тај начин&qуот;, каже он.

Годину или две касније, одлучио је да замени Путинов портрет за једног од опозиционих вођа Алексеја Наваљног.

Инцидент је изазвао прави скандал.

„Један наставник је рекао да бих у Стаљиново време био стрељан&qуот;, присећа се он.

Други наставник, међутим, рекао је Кевину да се слаже са његовим ставовима, али га је саветовао да буде опрезан.

Његова мајка је позвана у школу: „Прекорили су је, викали су на њу&qуот;, каже он, а заменик директора је упозорио Кевина да ће завршити у затвору ако се то понови.

ББЦ је затражио коментар школске администрације, али није добио одговор.

Пица, али без лисица

Како се Кевин ближио последњој години у школи, његова мајка Викторија је одлучила да је боље да се преселе у Немачку - бринула се за њега кад би отпутовао за Москву, где је желео да студира медицину.

Али онда је Русија заратила са Украјином и, као и сви млади људи, Кевин је морао да буде пријављен у војску.

Према закону, морали су да избришу његово име са списка ако желе трајно да напусте земљу.

И зато је војна регрутна комисија позвала Викторију да рашчисти Кевину папирологију.

Кад је стигла 9. фебруара 2023. године, полиција ју је одједном оптужила за псовање на јавном месту.

Наредног дана је осуђена на десет дана притвора, па није могла да оде.

Оставши сам, Кевин је престао да иде у школу и није много излазио напоље.

Али једног дана, изашао је из стана на неколико сати, а кад се вратио, приметио је да су „предмети у стану били испретурани&qуот;.

Кад је Викторија била пуштена, покушали су да стигну до Немачке преко Сочија, где постоји међународни аеродром.

Пошто су се пријавили у хотел, изашли су нешто да поједу и Кевин је убрзо приметио човека са медицинском маском и капуљачом како их снима на телефону.

У року од неколико секунди, каже он, прикочио је минибус пред њима.

„Искочило је осам или девет припадника ФСБ-а.

„Један ме је шчепао за руку, други за раме. Пришао ми је трећи, показао ми легитимацију, и рекао: 'Против тебе је покренут кривични поступак по члану 275: за издају.'

„Очи су ми се разрогачиле од шока. Моја мама ништа није разумела.&qуот;

Стрпани су у минибус и речено им је: „Желе да разговарају са вама у Мајкопу.&qуот;

Пошто су преузели пртљаг из хотела, покупили су још једног официра ФСБ-а, пребацили се у друга кола без регистарских таблица, и упутили у пицерију.

„Наручили су пицу и понудили и нас.

„Нису ми ставили лисице, нити ме везали на било који начин. Наравно, вртео сам све у глави, али нисам могао да разумем како сам то починио издају&qуот;, каже Кевин.

Питао је да ли ће га стрпати у затвор, али су га они умиривали: „Не брини, све ће бити у реду.&qуот;

Кевин је чуо за бившег оперативца ФСБ-а Вадима Красикова, који је служио доживотну затворску казну у Немачкој зато што је убио човека у берлинском парку 2019. године по наређењу Кремља.

Он се запитао да ли Кремљ планира да га искористи - као немачког држављанина - „за таоца&qуот; да би повратио Красикова.

'То је шаховска партија - ту није било правде'

Вратили су се у Мајкоп усред ноћи.

Показује ми видео снимке које су направили службеници ФСБ-а док су претресали њихов стан.

Претресли су Кевинове уџбенике и пронашли покварени телескоп - стари рођендански поклон од његове мајке.

Некада га је користио да би гледао звезде, али су власти посумњале да га је употребио да слика војни возни парк испред његовог прозора и да је проследио немачкој обавештајној служби.

Одузели су му телефон и лаптоп на којем су пронашли слике базе.

Кевин отворено признаје да је начинио те слике, али каже да није имао намеру да их прослеђује било коме.

Показао их је неким школским друговима и запитао се да ли га је можда неко од њих пријавио ФСБ-у. У време кад је тек пошао у школу, неко време су га малтретирали зато што је Немац.

У 03:00 сата Кевин је одведен у зграду ФСБ-а у граду на саслушање.

Био је уплашен.

Пошто је имао само 17 година, његова мајка је ишла са њим.

Док су седели тамо, на столу је запазио бисту Дзержинског - вође прве совјетске тајне полицијске службе.

Кевин каже да му је адвокаткиња коју су му доделили одмах рекла да призна да би смањио казну на шест до седам година уместо десет.

Она је чак предложила да би могао да нађе девојку јер људи понекад пишу затвореницима.

Док разговарамо, он цитира чланове руског кривичног закона, користећи правне изразе да би објаснио зашто је неправедно оптужен, али тада није знао како да се носи са том ситуацијом.

Кевиново признање је већ било откуцано и он је пристао да га потпише - што је касније зажалио.

Каже да се плашио да ће се, ако то не уради, „ствари погоршати зато што су могли да изврше притисак на моју маму&qуот;.

Он је рекао да је истражитељ упозорио да имају моћ да заплене њихов стан.

„Признање је било потпуна глупост&qуот;, каже он.

„То је шаховска партија, било је очигледно да ту нема правде.&qуот;

Зато што је још увек био малолетан, одведен је у специјалну установу на два сата вожње од Краснодара, где је смештен у самицу.

Иако је био будан читаву ноћ, није могао да спава.

„Донели су ми храну, али нисам могао да једем.

„Нисам имао апетит. Био сам напросто у шоку. Нисам знао шта ће се даље дешавати. Јако сам желео да видим маму.&qуот;

'Нећу преживети ако не прихватим ситуацију'

Неколико месеци касније, кад је напунио 18 година, пребачен је у други затвор на ободу Краснодара, где је могао да долази у контакт са другим затвореницима.

За њега је то искуство било тешко и усамљеничко, али каже: „Закључио сам да нећу преживети ако не прихватим ситуацију&qуот;.

Он цитира руског писца Фјодора Достојевског, који је написао: „Човек је животиња која може на све да се навикне&qуот;, након властитог затварања у затворској колонији пре 175 година.

У једном тренутку га је група затвореника претукла, након чега је био престрављен.

„Везали су ми руке, претукли ме, и чак су угасили цигарету на мени.

„Ударали су ме толико јако у груди да нисам могао да дишем.&qуот;

Све то време истрага против њега се настављала.

Директор Кевинове школе је говорио у његову одбрану, али је његов разредни старешина сведочио против њега, тврдећи да кад су ишли на школско такмичење у Москву, он је желео да оде до немачке амбасаде да контактира обавештајце.

Кевин објашњава да је само желео да добије немачку личну карту јер је напунио 16 година.

Позван је експерт из Министарства одбране да анализира фотографије које је направио Кевин и закључио је да оне не садржа државне тајне, али, у страним рукама, могу да науде Русији.

ФСБ-ов досије о њему такође је садржао детаље о свим његовим путовањима у Русији у детињству, међу њима и једно кад је имао само две године, и открио је да су му прислушкивали телефон још од 2021. године.

Кад је дошло до Кевинових судских рочишта, осам месеци после његовог хапшења, суткиња је одржала најмање десетак заседања да би покушала да схвати суштину оптужби, али је скинута са случаја на захтев ФСБ-а.

Нови судија је донео одлуку крајем децембра 2023. године после само два рочишта.

У судском саопштењу стоји да је Кевин „вршио визуелни надзор&qуот; и фотографисао локације руске војне јединице у Мајкопу, потом мејлом слао слике „представнику стране државе&qуот; због „неслагања са руским политичким курсом&qуот; и „специјалном војном операцијом у Украјини&qуот;.

Кевин је негирао оптужбе и кад је његова жалба била одбијена, остала му је пресуда на четири године у затворској колонији.

„Тужилац се обратио мојој мајци и рекао: 'Имате веома доброг сина, али мање од четири године по овој оптужби је немогуће',&qуот;, присећа се он.

Сем његове мајке, нико ког је познавао у Мајкопу није га контактирао после његовог хапшења, али након што су медији известили о његовом случају, почели су да му пишу незнанци.

„Та писма су ми много помогла&qуот;, каже он.

„На рођендан сам примио 60 честитки. Зацртао сам себи да одговорим свакој особи&qуот;, али су му писма и разгледнице касније били заплењени.

Са исцрпљеним свим правним опцијама, Кевин је био послат у затворску колонију у Архангелску.

Путовање, преко великог броја других затвора, потрајало је месец дана, и стигао је тамо крајем јуна.

Током тог времена најтеже му је пало што не може да прича са мајком.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

'Сувише добро да би било истинито'

У затворској колонији је делио спаваоницу са десетинама других мушкараца, а време је проводио читајући и учећи.

Потом, наједном, у уторак 23. јула, шеф специјалног одељења затекао га је док је одлазио из купаонице и рекао му да има 20 мунута да „хитно напише петицију&qуот; за председничко помиловање.

Схватио је да је неко дошао у затворску колонију по њу.

Пет дана касније, кад је Кевин одлазио из мензе, затворски чувар га је зауставио и рекао му да узме четкицу за зубе, пасту и папуче.

„Обично узимаш ту опрему кад треба да те стрпају у казнену ћелију&qуот;, објашњава Кевин.

Али уместо тога, био је закључан у канцеларију управника колоније.

У 01:00 сат у понедељак, конвој је стигао из Архангелска да га одведе.

Нису му рекли шта се дешава - Кевин се надао да ће бити размењен, али је мислио да је то сувише добро да би било истинито.

„Мислио сам да ме воде на стрељање&qуот;, понавља он.

Авионом је пребачен у Москву и одведен у затвор Лефортово - где су се, испоставило се, сакупљали затвореници који ће бити размењени.

Кевин није схватио да су они ту са њим и, иако је почињао да се нада, остао је опрезан.

Ујутро у четвртак 1. августа, он и други су укрцани у аутобус - било је то први пут да их је видео - и одвезени на аеродром Внуково, где су се укрцали у авион за Турску.

Никад му није конкретно речено да ће бити размењен, али кад се нашао у ваздуху, постало је очигледно шта се дешава и почео је да вежба немачки са другим затвореником.

Као што је Кевин одувек сумњао, атентатор Вадим Красиков био је део другог краја размене.

Кевин се ускоро вратио у Немачку и после прегледа у болници, коначно је могао да се поздрави са мајком, која је долетела из Русије, са цвећем у рукама на аеродрому.

„Плакала је, није испрва ни приметила цвеће.

„Рекао сам јој да је све у реду, да не брине, да је много волим&qуот;, каже Кевин.

Они сада живе у Немачкој, а он жуди за тим да заврши школу.

„Немам жељу за осветом, али имам веома јаку жељу да учествујем у опозиционим активностима&qуот;, каже он.

Кевин још чува затворску униформу, спаковану у торби и остављена у ћошку.

Кад га питам шта је највише желео све време док ју је носио, одговара: „Да загрлим мајку, наравно.&qуот;

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.23.2024)