Посета Емануела Макрона: Пет ствари за које је Француска заинтересована у Србији
После немачког канцелара Олафа Шолца и шефа америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), у Србију је стигао и француски председник.
У само нешто од више од месец дана, београдски аеродром „Никола Тесла&qуот; видео је неколико најмоћнијих људи света.
Прво је слетео немачки канцелар Олаф Шолц, потом шеф америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијам Бернс, а сада стиже и француски председник Емануел Макрон.
„Шолц је долазио због литијума, а директор ЦИА да извуче уши и помилује по глави тамо где треба&qуот;, каже Радомир Диклић, бивши амбасадор СР Југославије у Француској, за ББЦ.
„Суштина Макронове посете ће бити економска питања, али не може, наравно, да прође без политичких тема&qуот;, додаје Диклић, амбасадор у Паризу од 2001. до 2004. године.
Макрон ће у Србији остати два дана, током којих ће се више пута састати са српским председником Александром Вучићем, а осим Београда посетиће и Нови Сад.
- Дипломатска историја Србије и Француске: Од ратних савезница, преко „мрачних деведесетих&qуот;, до „обновљеног пријатељства&qуот;
- Макрон и Вучић: Срдачно о економији и емоцијама, опречно о Косову, после и о Лују Витону
- Ухапшен Србин у Француској: Осумњичен за убиство бившег дизајнера Ролс-ројса
- Србија, Француска и споразум о стриповима - о чему се ради
Вучић и Макрон су се последњих месеци неколико пута срели на маргинама европских и светских форума, као и током церемоније отварања Олимпијских игара у Паризу.
Приликом једног од тих сусрета, Макрон је изјавио да су економски односи Србије и Француске „добили прави подстицај&qуот;, али да могу бити још бољи.
Разговори о одбрамбеним уговорима и енергетским пројектима су „знак политичког поверења&qуот;, рекао је Макрон, али и пецнуо Београд због спољне политике.
Иако је већ дуго на путу евроинтеграција, Србија је уз Белорусију једина европска земља која није увела санкције Русији због инвазије на Украјину, па се из Брисела, Берлина и Париза често може чути захтев за „усклађивањем спољне политике&qуот; са Европском унијом (ЕУ).
Уз Косово, то је често истицано као главна препрека Србије на путу ка ЕУ, који већ годинама тапка у месту.
Из Јелисејске палате су претходно објавили да ће током посете бити потврђена „подршка европским интеграцијама Србије&qуот;, као и да ће Вучић и Макрон разговарати о економији, здравству, енергетици, култури и вештачкој интелигенцији.
Шта све Француска ради у Србији
- Рафали
„Ако идемо по приоритетима, прво иду 'рафали'&qуот;, наводи Диклић.
Макрон је долазак у Србију најавио у јулу, када су помињани војни уговори, међу којима и продаја нових авиона „рафал&qуот; званичном Београду.
„Тај модел се већ искључује из наоружања у Француској, тако да тим уговорима они упошљавају њихову индустрију&qуот;, каже Диклић.
Реч је о 12 борбених авиона, споразумом процењених на три милијарде евра, што је означено као „највећи уговор о оружју у модерној историји Србије са Француском&qуот;.
„Одлучни смо да купимо нове авионе који би значајно побољшали наше борбене способности&qуот;, изјавио је раније Вучић.
Када је договор са Француском објављен, Фајненшел тајмс је писао о „заокрету Београда од Москве&qуот;, после деценија ослањања на руске авионе, пре свега МиГ-29.
Исти број авиона „Рафал&qуот;, али половних, недавно је купила и Хрватска.
Тај уговор је био вредан 999 милиона евра.
- Метро
После авиона, иде београдски метро, каже Диклић.
О вожњи метроом, далеко испод свакодневне саобраћајне гужве, Београђани маштају већ деценијама, колико трају и најаве градских власти да ће бити изграђен.
У јануару 2021. је са француским и кинеским компанијама потписан меморандум о пројекту Београдски метро.
„Градња прве линије биће завршена 2028.&qуот;, изјавио је тада министар финансија Синиша Мали.
Усаглашено је и да ће Французи радити испоруку возова и електромашинских подсистема, а кинеска компанија изводити радове, процењене на 1,3 милијарде евра.
Међутим, од идеје се није много одмакло - радови нису почели.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
- Аеродром
Друга најпознатија француска инвестиција у Србији је аеродром „Никола Тесла&qуот;, који послује под окриљем компаније Ванси ерпортс (ВИНЦИ Аирпортс), по уговору о концесији на 25 година, потписаном 2018. са Владом Србије.
Две године касније, започета је и реконструкција аеродрома.
Она, између осталог, подразумева проширење терминала, изградњу нових приступних путева и паркинг места.
Из управе аеродрома су последњих година више пута наглашавали да је из Београда увећан број линија, летова, путника, као и добит.
- Екологија
Утицај Француске помињан је у два еколошка пројекта.
Први је дуго најављивана фабрика за пречишћавање отпадних комуналних вода, које Београд и даље улива право у Саву и Дунав.
За изградњу таквог постројења и управљање њиме, француске компаније Суез и Винци цонструцтион грандс потписале су са Србијом меморандум о разумевању.
Кинеска компанија Цмек укључена је у изградњу интерцептора којим се канализација прикупља и доводи до будућег постројења за прераду.
Радови још нису почели.
- Замисли жељу - да канализација не иде директно у београдске реке
- О смећу, сплавовима и загађењу: Када ће Сава и Дунав у Београду бити чисти
- Зашто су воде Србије загађене и како да их заштитимо
Други важан пројекат је депонија у Винчи, највећа у Београду.
Град је још 2017. третман и одлагање комуналног отпада у Винчи доделио конзорцијуму компаније Суез из Француске и И - Енвиронмент Инвестментс Лимитед из Јапана.
Уговор је закључен на 25 година, изјавио је тадашњи градоначелник Синиша Мали.
Француско-јапански конзорцијум био је у обавези да изгради постројење за производњу топлотне и електричне енергије из отпада.
Најављена је и санација постојеће депоније у Винчи и изградња нове, у складу са стандардима и директивама Европске уније.
У марту је у топлани „Коњарник&qуот; пуштено у рад постројење за преузимање топлотне енергије произведене у комплексу санитарне депоније Винча.
- „Смеће у Винчи гори свако лето&qуот;: Она је 35 година живела на депонији
- Пожар у Винчи: Које маске могу да штите од испарења са депоније
- Нуклеарна енергија
„Не треба заборавити ни нуклеарну електрану, о којој се много причало&qуот;, наводи Диклић.
У априлу 2024. године, потписан је и меморандум са француском компанијом Елецтриците де Франце (ЕДФ) за успостављање односа сарадње за енергетску транзицију.
Тиме се, како се наводи, стварају услови за стратешко партнерство у процени потенцијала за развој цивилног нуклеарног програма у Србији.
Вучић је у марту 2024. изјавио да би „традиционална нуклеарна електрана решила све проблеме&qуот;, јер су то „огромне паре&qуот;, али и да „све мора да буде безбедно&qуот;.
„То је чиста зелена енергија и зато нам треба добра економија&qуот;, рекао је..
У међувремену је уследило и доста оптужби, пре свега из табора опозиције, да ће у Србији бити одлаган француски нуклеарни отпад, што власти негирају.
Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Србије, такве коментаре назвао је „једном од најбезобзирнијих лажи&qуот;.
Исто је демантовала и министарка рударства и енергетике Дубавка Ђедовић Хандановић, која Меморандум о разумевању са ЕДФ назива историјским.
„Потребно нам је стратешко размишљање у енергетици, ми данас постављамо те темеље како бисмо обезбедили довољно електричне енергије услед раста потрошње у наредним годинама, а пре свега базне енергије која се производи у континуитету, 24 сата и седам дана у недељи, коју не могу да обезбеде соларне и ветроелектране&qуот;, рекла је.
Министарство рударства и енергетике Србије у међувремену је отворило јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о енергетици, којим се предлаже укидање забране изградње нуклеарних електрана.
Косово
Ана Хрустановић, амбасадорка Србије у Паризу, као једну од тема које су у врху приоритета наводи дијалог Београда и Приштине и питање евроинтеграција.
„Париз покушава да води уравнотежену политику према такозваном косовском питању&qуот;, навела је Хрустановић за Вечерње новости.
„Уздамо се у ауторитет и кредибилитет Париза да нам помогне у решавању овог, за нас суштинског питања.&qуот;
Диклић ипак сматра да је утицај Француске, као и Немачке, на Западном Балкану знатно опао последњих година.
„Чим је директор ЦИА прелетео читав океан да би дошао на Балкан, то значи да је Америка одлучила мало јаче да лупи шаком о сто.
„Француска и Немачка ће покушавати да покупе неке мрвице са тог стола.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 08.30.2024)
