Италија: Шта је агроволтаика и да ли је то будућност земљорадње и обновљиве енергије

Једног топлог зимског јутра, Антонио Ланселота, тридесетпетогодишњи земљорадник, показује ми једну од његових неортодоксних породичних стаклених башта на 7.280 квадратних метара у Скалеи, у јужној Италији.

Простор испуњавају читави редови богатих дрвећа цитрона (Цитрус медица) препуних белих цветова.

А опет, изнад дрвећа, на око 3,8 метара изнад земље, смењују се редови провидних најлонских фолија и фотоволтаичких панела који наткривају поље.

Породица Ланселота је била једна од првих у Италији која је експериментисала са „агроволтаиком&qуот;, у којој се усеви узгајају испод соларних панела.

„Погледајте квалитет овог цитрона, савршен је&qуот;, каже Ланселота, држећи у руци крупну жуту воћку у облику срца.

• Регенеративна пољопривреда: Може ли се живети од земље која се не обрађује традиционалним плугом
• Које муке море српске земљораднике и има ли решења
• Да ли су соларни панели еколошка катастрофа у настајању
• Колико кошта уградња соларних панела у Србији и да ли се исплати

Током векова, захваљујући благој клими, мештани у овом кутку Италије специјализовали су се за узгој овог крупног воћа званог Лисциа Диаманте (што се преводи као „глатки дијамант&qуот;) од ког свако може да тежи и до пет килограма - да би задовољили потражњу произвођача парфема који су користили есенцијална уља из његове коре.

Јеврејски свештеници су путовали из далека да бирају воће за употребу у молитви током седмодневног верског фестивала Сукот.

Свака породица је имала неколико дрвећа цитрона: област је цветала и назвала се Ривијера деи Кедри.

Међутим, у последњих 50 година, Лисциа Диаманте је скоро изумро јер су се Калабријци преселили другде у потрази за бољим животом, а јефтиније индустријске алтернативе су замениле есенцијална уља.

Имало је мало економског смисла за оне који су остали да наставе да узгајају ово воће.

Антонијев отац Марио, агроном и рачуновођа, 2009. године је случајно набасао на агроволтаику.

Овај концепт постоји од 1980-их, а агрономи су га доживели као узбудљиву прилику за улагање.

Шта ако производња енергије може да подржи производњу локалног угроженог цитрона који, да би добро растао, мора да има природан или вештачки хлад?

Његова идеја је била у складу са ширим трендом.

Исте године, Европска унија је издала директиву земљама чланицама да поведу рачуна да до 2020. године 20 одсто њихове енергије потиче из обновљивих извора, што је довело до трке да се отворе соларне фарме.

Неки земљорадници су више волели да продају или дугорочно изнајмљују сопствено земљиште компанијама за производњу обновљиве енергије због сигурнијих прихода.

Иако је Европска унија сада премашила циљ од 20 одсто, у светским оквирима је та бројка за соларну енергију и даље ниска.

Према извештају из 2021. године Међународне агенције за енергетику, производња фотоволтаичке енергије носи само 3.6 одсто глобалне производње електричне енергије, мада расте брзо.

Према Силвији Кеј, британској истраживачици из непрофитне стручне групе Транснационални институт, потрага за производњом обновљиве енергије у прошлој деценији покренула је тренд пренамене земљишта коришћеног за узгој усева за производњу обновљиве енергије.

„То је покренуло неку врсту конкурентске употребе земљишта&qуот;, каже Кеј.

У партнерству са Виа Кампесином, међународном земљорадничком организацијом, она је саставила извештај о концентрацији европског земљишта и „зеленог преотимања&qуот;, што се односи на обрадиво земљиште коришћено за производњу обновљиве енергије.

Погледајте видео: Од пољопривредног отпада до протеина - новосадски научници су пронашли формулу

У многим деловима света, развој крупних соларних пројеката на обрадивом земљишту је скрајнуло локалне заједнице, које имају врло мало користи од пројекта и суочавају се са незапосленошћу док локални земљораднички послови нестају.

Последњих година, напетост између земљорадничког и соларног земљишта осећа се у САД, Индији и Кини, између осталих соларних произвођача.

„Ту су питање пристанка, консултација и одговарајуће планске процедуре&qуот;, каже Кеј.

Ипак, данас, потреба за обновљивом енергијом да би се зауставили ефекти климатских промена и постигла самоодрживост расте и у ЕУ и свету.

Земље као што су Јапан, Француска, Немачка, САД, и Италија траже начине да задрже властите драгоцене обрадиве земље и истовремено задовоље потражњу за енергијом која настаје од Сунца.

Ланселота је сигуран да је агроволтаика право решење.

Он верује да земљорадничка страна пословања мора да се очува а да је соларна појача, а не да је угрожава.

„Земљорадници су одувек водили рачуна о територији&qуот;, каже Ланселота.

Ипак, због тога што је она још нова, због виших трошкова уградње, отпора неких земљорадника променама и одсуства јасног законодавства, мора још много тога да се уради пре него што агроволтаика постане општеприхваћена.

Ланселота ме води до још једне стаклене баште на 15.000 квадратних метара са 1.250 дрвећа лимунова.

Док говори о његовом воћу са поносом, осећам трачак разочарења.

Позвао ме је да гледам бербу лимунова, коју је отказао у задњи час.

Очекивао сам да ћу видети људе у послу док беру лимунове и ваздух испуњен свежим цитрусним мирисом.

Али предузетник, који има тамну коврџаву косу и носи наочаре са црним оквиром, не делује забринуто због пропуштене бербе.

Тржишне цене су биле 40 одсто ниже од његовог прага од евра по килограму, тако да је одлучио да задржи лимунове све док се купци не предомисле.

То је необичан приступ у земљорадњи, где земљорадници, плашећи се губитка целогодишњег рада, често буду присиљени да продају по актуелној цени, каква год била.

Разлог што Ланселота тако лежерно може да ишчека тржиште?

Соларни панели изнад наших глава.

„Лако бисмо могли да дозволимо да воће пропадне, иако то нећемо учинити јер ћемо покушати да нађемо компромис зато што имамо други извор прихода од производње енергије.

„Коначно, земљорадници могу да стекну предност у преговорима&qуот;, каже Ланселота.

• Паметни стакленик: Српски инжењери пронашли начин да се поврће гаји из фотеље
• „Малинарство у Србији ће увек бити мука“: Шта брине произвођаче 'црвеног злата'
• Ветар као енергетска револуција коју треба пажљиво водити
• Може ли свет да се одрекне палминог уља да би спасао прашуме

Производња обновљиве енергије на њихових 100 јутара агроволтаичке земље широм Италије не само да пружа Ланселотама алтернативни извор прихода пољопривреди генеришући довољно чисте енергије за 16.000 породица, већ и побољшава њихово воће.

Према овом предузетнику, заклон који пружају панели смањује потребу цитруса за водом за 70 одсто.

Воћке су веће, лепше боје и имају мање оштећења од изложености временским условима.

Оне и садрже већу концентрацију есенцијалних уља у кори.

Ланселота истиче честу заблуду да у хладу усеви не расту добро.

„Кад оно&qуот;, каже он, заставши код дрвета лимуна и узевши зрео лимун у руку са великим осмехом.

Поред тога, кров штити биљке од екстремних временских прилика: 2017. године, кад је неуобичајени зимски мраз оштетио већину воћњака цитрона у региону, дрвеће породице Ланселота преживело је зато што су их штитили панели.

Они су бесплатно поделили изданке сопственог дрвећа узгајивачима који су изгубили њихове биљке, помогавши тако да се заштити древна пољопривредна традиција региона.

Овај проблем ни у ком случају није јединствен за цитрон и лимун.

„Поплаве, клизишта - пољопривреда је већ угрожен сектор са овог становишта зато што се налази испод неба. Морате да покушате да је заштитите&qуот;, каже Марианђела Ланселота, која такође ради за породичну фирму.

Она и други заступници агроволтаике надају се да ће од ове праксе користи имати читав дијапазон усева који се налазе под великим притиском.

Последњих 20 година, Џошуа Пирс, фотоволтаички истраживач и професор на Западном универзитету у Онтарију, у Канади, проучава како агроволтаика штити усеве и повећава приносе у случају бобица, воћа, житарица и свих различитих врста поврћа.

„У току је огромна трка са свима у свету да се пронађе најбољи фотоволтаички аранжман за одређени усев у некој конкретној географској области&qуот;, каже Пирс.

Пирс указује на студију која показује како на крају века борови више неће моћи да расту у неким областима Канаде због временских услова отопљавања.

И зато је он почео да разговара са фармама божићних јелки о томе да испробају агроволтаику како би заштитили своје узгој.

„За мене макар, потпуно је контраинтуитивно да заправо можете да добијете више приноса јелки, пшенице и кукуруза тако што ћете их мало заклонити у хлад&qуот;, каже Пирс.

Агроволтаична земљорадња може да се јави у различитим облицима: Пирс указује на издигнуте соларне панеле које Ланселота користи као „европски модел&qуот;, јер, у Канади, захваљујући огромној доступности обрадиве земље, панели су и даље углавном постављени директно на земљи и далеко размакнути, служећи као штит од ветра, са обрађивањем земље или овцама које пасу између њих.

Један од највећих изазова у агроволтаици је убедити улагаче да се исплати додатни труд укрштања соларних плоча са пољопривредом, каже Аксел Веселек, докторанд са Универзитета у Хохенхајму, у Немачкој, који је проучавао како агроволтаика може да донесе корист усевима као што су кромпир, пшеница и целер.

У чисто финансијском погледу, често је привлачније уложити у једноставније фотоволтаичке инсталације које немају ништа са земљорадњом, каже Веселек.

„Јер, као инвеститору, није вам стало до земљорадничке продуктивности - само до инвестиције&qуот;, каже он.

Уграђивање соларних панела око усева је скупље због нестандардног дизајна и трошкова издизања панела од земље.

Електрични приноси су такође нижи зато што има мање панела по јединици да би сунце могло да стигне до биљака испод њих.

У Италији може да кошта до милион евра по 2,5 јутара земље да се постави агроволтаичка фарма, према Ланселоти, што је седам одсто више од традиционалне фотоволтаичке инсталације.

Првобитно улагање је позамашно, а повраћај средстава се очекује после шест, седам година.

Према Ланселоти, у овом тренутку врло мало земљорадника има приступ таквом капиталу.

Једна опција је, међутим, склопити партнерство са произвођачима енергије који профитирају од продаје енергије и плаћају ренту земљорадницима који такође узгајају усеве испод панела.

То, међутим, није лако урадити зато што рутинске земљорадничке активности могу значајно да смање производњу енергије и обрнуто, јер инвазивни радови одржавања панела могу да оштете усеве.

Сарадња и добри контакти су кључни да би систем функционисао, каже Ланселота.

На свом пројекту, Ланселота се удружио са ЕФ Соларе Италија, највећим власником соларних плантажа у Италији.

Фирма је власник панела изнад Ланселотине фарме цитрусног воћа Ле Гринхаус, мада је породица Ланселота и сама власник неколицине.

Према Андреи Гизелију, генералном директору ЕФ Соларе Италија, једини начин да се задовољи потреба земље за обновљивом енергијом у наредној деценији је уз помоћ агроволтаике.

Тренутно су само девет од 300 соларних фарми у њиховом власништву агроволтаика.

Ипак, он каже да ће 50 одсто нових инсталација бити издигнуто, јер је постао изазов инсталирати конвенционалне соларне фарме у Италији.

„Можемо ли да приуштимо фотоволтаичке фарме без пољопривреде у Италији у наредних неколико година?&qуот;, каже Гисели.

Пошто су трошкови за инвеститори виши, он верује да владе треба да напишу јасне смернице и регулативу за агроволтаичку земљорадњу како би подстакле и заштитиле инвеститоре.

„Постоји регулаторни оквир који није известан, чак и ако постоји велико интересовање предузетника&qуот;, каже Алесандра Скоњамиљо, истраживачица агроволтаике и председница Италијанског удружења за одрживу агроволтаику.

Она тренутно сарађује са италијанском владом да би израдила нови регулаторни оквир.

Док ходамо кроз дрворед, Ланселота узима цвет цитруса и даје ми га да га поједем: слатко-кисели укус ми се шири устима.

Око нас бумбари сакупљају полен док зебе улећу у стаклену башту и излећу из ње.

„Пољопривреда је активност која се врши на земљишту ради заједнице која живи овде.

„И стога и фотоволтаика мора да се посматра са тог становишта. Она мора да буде осмишљена за заједницу која живи у њој&qуот;, каже Ланселота.

Погледајте како соларни панели смањују отпад и помажу у оснаживању жена у Индији

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.02.2024)