U Peruu trodnevna žalost zbog smrti bivšeg predsednika, osuđenog Fudžimorija
U Peruu je danas proglašena trodnevna nacionalna žalost zbog smrti Alberta Fudžimorija, predsednika koji je "gvozdenom pesnicom" vladao od 1990. do 2000. godine, a poslednjih nekoliko godina bio u zatvoru zbog korupcije i odgovornosti za zločin protiv čovečnosti.
Državna sahrana kakva je predviđena za šefa države na dužnosti, najavljena je za bivšeg lidera koji je umro u sredu u Limi u 86. godini, ostavljajući zemlju duboko podeljenu oko njega.
Ukaz o rangu sahrane je potpisala predsednica Perua Dina Bularte uz izraze saučešća porodici koja je objavila da je Fudžimori umro od raka i da će sahrana biti u subotu.
Bivši lider, rođen u Japanu, pušten je na slobodu u decembru po nalogu Ustavnog suda "iz humanitarnih razloga", uprkos protivljenju Interameričkog pravosudnog sistema, pošto je proveo 16 godina u zatvoru.
Izdržavao je 25-godišnju kaznu zbog zločina protiv čovečnosti, posebno dva masakra nad civilima koje je počinila vojska u borbi protiv maoističkih gerilaca "Sendero luminoso" (Sjajni put) početkom 1990-ih. Oni su pod njegovom konadom poraženi posle nekoliko decenija oružane borbe s vlašću.
"Morao je da plati za ono što je uradio, ali sada kada je mrtav, šta da radimo... Nije izdržao kaznu", rekla je Huana Karion, predsednica Udruženja rođaka kidnapovanih, privedenih i nestalih u Peruu.
Bivši predsednik sa nadimkom "El Čino" (Kinezi) koji je duboko podelio zemlju, više puta je hospitalizovan poslednjih godina. U maju mu je dijagnostikovan maligni tumor na jeziku i da je to imao više od 27 godina, a 2018. je sam objavio da ima tumor pluća.
Posle objave smrti Fudžimorija, njegove pristalice su u povorci došle do njegove rezidencije da mu odaju počast. Jedna od njih, Nensi Gonzales, rekla je za AFP da smatra da je bivši predsednik "stavio tačku na terorizam, stabilizovao je privredu".
Kao sledbenik neoliberalizma, Fudžimori bio je "preteča političkog stila u Latinskoj Americi", rekao je politički analitičar Augusto Alvarez za AFP.
Po njegovim rečima, bivši predsednik koji je na javnu scenu izbio neočekivanom izbornom pobedom nad piscem Mariom Vargasom Ljosom, budućim nobelovcem za književnost, promovisao je "autoritarni i populistički" model koji je reprodukovan u mnogim drugim zemljama, kao i u pokretima, i levo, i desno.
Bivši predsednik ostavlja mešanu sliku u svojoj zemlji: za neke on je ultra-liberalnom politikom podstakao privredni rast i uspešno se borio protiv gerilaca "Sjajnog puta" (maoista) i Revolucionarnog pokreta "Tupak Amaru" (čegevarista), a drugi pamte korupcionaške skandale i njegove autoritarne metode zbog kojih je osuđen.
Njegova ćerka Keiko Fudžimori preuzela je njegovu političku baklju, ali triput nije uspela u drugom krugu predsedničkih izbora.
Ta liderka glavne desničarske stranke je 14. jula najavila da će se njen otac kandidovati na predsedničkim izborima 2026. godine, ne znajući da li bi mogla da učestvuje, jer je kažnjenik.
Peru je početkom avgusta dobio zakon kojim se proglašava zastarelost zločina protiv čovečnosti počinjenih pre 2002. godine, što je moglo biti od koristi Albertu Fudžimoriju.
Odobren uprkos rezoluciji Interameričkog suda za ljudska prava sredinom juna u kojoj se poziva na suspenziju zakonodavnog procesa, taj propis će koristiti stotinama drugih bivših zvaničnika optuženih za zlostavljanje tokom unutrašnjeg sukoba 1980-ih i 1990-ih koji je prouzrokovao smrt 69.000 ljudi i nestanak 21.000.
(Beta, 12.09.2024)
