Политика и филм: Оскар, политика и Косово – Анализа Зорана Пановића у новом броју Недељника
Недељник 25.09.2024
Да је Хамил дошао 2024. у Београд и да је имао прилику да види филм „Руски конзул“ редитеља Мирослава Лекића, снимљен према роману Вука Драшковића, вероватно не би остао равнодушан колико Жарко Лаушевић у том филму личи на њега, односно на Лука Скајвокера из филма „Тхе Ласт Једи“ (Стар Варс епизода 8) из 2017.
Или разочараног Лука у оном појављивању на крају „Тхе Форце Авакенс“. Па зар у неким фазама и Вук Драшковић није подсећао на Оби-Вана Кенобија српске политичке сцене? Мени је то, та сличност Лаушевића и Хамила, био први надреални утисак кад сам погледао „Руског конзула“ у биоскопу на Бановом брду. Жарко Лаушевић, тако глумачки моћан, а већ тешко болестан, у „Руском конзулу“, био је монументалан и у серијској адаптацији „Времена смрти“ Добрице Ћосића. Драшковић и
