Зашто је неким женама све теже да пријаве узнемиравање на послу
Женама је одувек било тешко да укажу на непримерено понашање на радном месту. Али могуће је да економска криза и нестабилност запослења само погоршавају овај проблем.
Дајен око шест година ради у софтверској компанији у Њујорку.
Прве две од тих година, уживала је у послу.
Онда је добила новог шефа и све се променило.
„Било је од почетка очигледно да му се не допадам&qуот;, објашњава Дајен (37), која се идентификује као Американка азијског порекла.
„Тражио би од мене да обављам послове који су били објективно испод мог платног степена. Затим би ме критиковао пред колегама и оптуживао да не следим упутства, иако јесам то радила.&qуот;
Дајен каже да је, у једном тренутку, њен шеф почео да је исмева пред њеним тимом за све, од тога шта је јела за ручак, до повремене словне грешке у мејлу.
- „Тражили су да поспремим канцеларију“ - жене које одбијају сексистичке задатке на радном месту
- Иако све више људи ради од куће, малтретирање запослених „суптилније и напредније&qуот;
- Да ли лепи људи више зарађују
Дајен и даље ради за истог шефа.
Иако каже да су се ствари незнатно поправиле, што она приписује заједништву њеног тима, додаје да се и даље осећа „узнемиравано&qуот;.
А опет није пријавила његово понашање менаџеру за људске ресурсе или некој вишој инстанци.
„Имам осећај да би то само погоршало ствар. Кад бих се пожалила, они га се не би решили јер је цењен у компанији и добар у свом послу&qуот;, објашњава она.
„Али би то значило да ћу морати да живим са репутацијом некога ко нема смисао за хумор - или некога ко жели да 'откаже' друге - а то је дефинитивно нешто што не желим.&qуот;
Она каже да, посебно у овом тренутку, не жели да пријави шефа.
„Ситуација на тржишту рада је тешка. Не могу да ризикујем да се нађем у ситуацији у којој ћу морати - или чак очајнички желети - да радим на неком другом месту.&qуот;
Светски подаци показују да је узнемиравање на радном месту - које укључује дела као што су упорна нежељена удварања или, као у Дајенином случају, малтретирање - у огромном скоку, а да оно непропорционално погађа жене и мањине.
И заиста, бројке из 2023. године из Делоитовог годишњег извештаја Жене на послу показују да неких 44 одсто жена од анкетираних 5.000 из 10 земаља каже да су доживеле узнемиравање, микро-агресије или оба на радном месту током 2022.
Али док је статистика сама по себи забрињавајућа, оно што можда брине још и више је то што је део жена које су доживеле узнемиравање, али су одлучиле да га не пријаве веома висок - можда чак и у порасту.
Делоитови истраживачи открили су да је само 59 одсто жена које су рекле да су биле узнемираване пријавило инциденте послодавцу, што је пад у односу на 66 одсто у истраживању из 2022. године.
„То је забрињавајући пад, јер открива да се превише жена не осећа слободно да пријави узнемиравање, а тај проценат само расте&qуот;, каже Ема Код, Делоитова лидерка за глобалну инклузију, која ради у Великој Британији.
Можда ће вам и ова прича бити занимљива:
Стручњаци из правних, економских и области људских ресурса кажу да су разлози за пад броја пријављивања највероватније резултат мешавине више фактора: од страха од одмазде, па све до осећаја да то понашање или дела можда нису довољно озбиљни да заслуже пријављивање.
А неки стручњаци кажу да би број оних који нису пријавили узнемиравање могао да расте и због актуелне тешке економске ситуације и нестабилног тржишта рада - два фактора која су традиционално непропорционално погађала запослене жене.
И заиста, Ема Код истиче да је отприлике петина жена које су доживеле узнемиравање на послу, али су одлучиле да га не пријаве, рекла да је њихова одлука била мотивисана забринутошћу да ће пријављивање таквог понашања негативно утицати на њихову даљу каријеру.
Али стручњаци су сагласни да ће непријављивање узнемиравања или нестварање радног окружења у којем се жене осећају слободно да пријаве проблематично понашање само додатно погоршати проблем.
Међутим, ако економско окружење постане још неизвесније, онда би жене могле да се нађу у положају двоструког притиска: да осећају да су приморане да оћуте непримерено понашање на радном месту, док истовремено брину за сигурност свог посла и наставак каријере.
Заузврат, то би у будућности могло да учврсти културу ћутања и створи још више препрека женама које желе да напредују у каријери.
Нова савршена олуја
Чак и пре пандемије, подаци су показивали да се жене суочавају са већим професионалним препрекама на радном месту од њихових мушких колега.
Истраживачи су открили да плате жена у просеку расту спорије од мушких, а у прошлости су жене биле ређе унапређиване од мушкараца.
Вероватније је и да ће добити строжу казну од мушкараца за пропусте и грешке.
Студија објављена у Харвард бизнис ривјуу показала је да су финансијске саветнице 20 одсто склоније да изгубе посао, у поређењу са мушким саветницима, кад „изазову инцидент или почине неку грешку&qуот; - на пример, кршење прописа.
Жене, показала је студија, такође су 30 одсто мање склоне да пронађу нови посао после једног таквог пропуста.
А током протеклих неколико година, женама је било све теже да напредују на тржишту рада.
Ковид-19 је довео до непропорционалних губитака послова за жене и, иако су се стопе запослености углавном вратиле на ниво пре пандемије у земљама, попут Америке и Велике Британије, жене су и даље презаступљене у пословима и пословним гранама које су подложније економским шоковима, као што су малопродаја или услужне делатности у прехрани.
Оне су исто тако склоније стресу, анксиозности и сагоревању.
Стручњаци кажу да је могуће да овај појачани осећај неизвесности обесхрабрује жене више него икад кад треба да укажу на узнемиравање на радном месту.
Студија из 2019. године ванредне професорке социологије са Универзитета Висконсин-Медисон Клои Грејс Харт показала је да када жена пријави искуство сексуалног узнемиравања, то може да угрози њен лични осећај да ће добити заслужено унапређење.
„Под претпоставком да жене то осећају - а интервјуисала сам жене које су заиста осећале - онда је логично да неће бити спремне да пријаве сексуално узнемиравање ако су забринуте за безбедност свог посла&qуот;, каже Харт.
Жене су у неким ситуацијама на послу можда посебно демотивисане да пријаве узнемиравање и злостављање, каже Сара Расел, адвокаткиња за запослење из Манчестера у Великој Британији.
Жене које имају лоше плаћене послове или које су на уговорима „нула сати&qуот; - аранжманима у којима послодавац није у обавези да обезбеди минималан број радних сати запосленима - посебно су угрожене.
Делоитови истраживачи су открили да је само 59 одсто жена које су рекле да су узнемираване пријавило те инциденте послодавцу, што је пад са 66 одсто из анкете за претходну годину
„Финансијска угроженост се преноси на сексуалну угроженост&qуот;, каже Расел, а финансијска угроженост је посебно очигледна кад је економија нестабилна или кад има шокова - као што је глобална пандемија.
У Великој Британији, где ради Расел, нарастајућа инфлација је довела до рекордног скока цене хране у последњих 45 година, изазвавши кризу трошкова живота.
„Жене које виђам да се жале на узнемиравање на радном месту обично се денунцирају као неуротичне, нестабилне или непоуздане на неки начин, а њихове колеге их нападају или гурају у запећак.&qуот;
Оне су често и у тешком финансијском положају.
- Зашто жена ради 35 дана дуже да би зарадила плату мушкарца у Србији
- Ево како изгледа сексуално злостављање
- Како рећи „не“: Четири начина да одбијете задатак на послу
'Посебно нисам била спремна да ставим главу у торбу'
Џо, четрдесетогодишња маркетиншка менаџерка која живи у Лондону такође је одлучила да не пријави малтретирање које каже да је доживела на послу.
„Почело је добрано пре пандемије. Били су то углавном пакосни коментари, искључивање са састанака и из друштвених догађања, такве ствари.
„Нисам желела то да пријавим, јер би позитивна страна кад бих то урадила била врло мала, а негативне стране би могле да буде огромне&qуот;, каже она.
Није желела да покреће то питање ако би то значило ризиковање додатног маргинализовања на послу или чак отказа - иако би то било илегално ако би било урађено као директна одмазда за њену пријаву узнемиравања.
„А кад се десила пандемија и кад је завладала велика неизвесност, а људи су почели да буду проглашавани технолошким вишком, посебно нисам била спремна да ставим главу у торбу&qуот;, каже она.
И Џо и Дајен кажу да верују да је важно указати на узнемиравање и лоше понашање на послу да би се - Дајениним речима - „прекинуло коло токсичности&qуот;.
Али посебно у овом садашњем окружењу, ниједна није на то спремна.
„Све док не будемо могле да стварамо радна окружења у којима се људи осећају безбедно да се огласе без страха од реперкусија, лоши људи ће моћи да наставе да раде оно што раде&qуот;, каже Џо.
Код из Делоита каже да би компаније требало да раде на стварању и неговању културе поштовање и инклузије; културе у којој запослени осећају да смеју да пријаве узнемиравање.
„Запослени треба да знају да ће бити схваћени озбиљно и да ће њихов послодавац сваки проблем решити на одговарајући начин&qуот;, каже она.
За сада, каже Џо, она опрезно ради на проналажењу новог посла и пресељењу у компанију у којој би се осећала поштовано и безбедно.
„Мислим да ће организације у којима се жене суочавају са више препрека од мушкараца напросто наставити да постоје. А нарочито ће се то и даље дешавати док су економски услови помало нестабилни&qуот;, каже она.
„Није фер, али тако је како је.&qуот;
*Дајен и Џо нису желеле да им објавимо презимена због безбедности на послу
Погледајте и ову причу:
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.26.2024)
