Analitičari: Teško do vlasti u Podgorici

Lista predsednika Crne Gore Jakova Milatovića i Građanskog pokreta URA bivšeg premijera Dritana Abazovića na lokalnim izborima u Podgorici može biti tas na vagi za formiranje buduće lokalne vlasti, ocenjuju danas analitičari u Podgorici.

Direktor BIRN-a u Crnoj Gori Vuk Maraš kazao je da je kolacija okupljena oko predsednika države, iako je očekivala više dobila realan broj glasova.

"To je jedan rezultat koji njima popriličan manevarski prostor otvara u ovom trenutku, da od njih zavisi kako će se formirati i da li će se formirati buduća vlast, s obzirom na to da mandate Preokreta ne možemo računati u bilo kojoj kombinatorici, jer su ljudi otvoreno rekli da ne žele sa političkim korporacijama i onda je teško očekivati da sad oni daju nekome većinu, pogotovo u ovakvom sistemu gde je to u suštini jedna politička trgovina”, kazao je Maraš za Radio televiziju Crne Gore.

Najbolji rezulat na lokalnim izborima u Podgorici ostvarila je Demokratska partija socijalista (DPS), ali ni jedna stranka ili koalicija ne može sama da formira vlast. Na izborima je izašlo oko 56 odsto građana, značajano manje nego dve godine ranije kada je glasalo oko 69 odsto građana.

Lokalni izbori su pokazali i pad podrške partijama koje čine vlast na nacionalnom nivou, posebno koaliciji Pokreta Evropa sad (PES) premijera Milojka Spajića i Demokratske Crne Gore (Demokrate) potpredsednika vlade Alekse Bečića.

DPS je osvojila je 19 mandata dok je PES premijera Milojka Spajića i Demokratska Crna Gora (Demokrate) potpredsednika vlade Alekse Bečića osvojila 14 mandata, pokazuju preliminarni rezultati Centra za demokratsku tranziciju.

Pokret za Podgoricu (PzPG), koji neformalno predvodi predsednik Jakov Milatović, Građanski pokret (GP) URA bivšeg premijera Dritana Abazovića i Pokret za promene (PzP) Nebojše Medojevića osvojio je šest mandata.

Prosrpska koalicija okupljena oko Nove srpske demokratije (NOVA) predsednika parlamenta Andrije Mandića, osvojila je 13 mandata.

U parlament će ući i koalicija Socijaldemokrata i Socijaldemokratske partije (SDP) koji su osvojili tri mandata.

Stranka evropskog procesa koju prevodi bivši premijer i potpredsednik DPS-a Duško Marković prešao je cenzus i imaće dva mandata kao i Preokret Srđana Perića koji će takođe imati dva mandata. Bošnjačka stranka, nije ušla u lokalnim parlament.

Ovo su drugi izbori u Podgorici u poslednje dve godine.

Održavanju vanrednih izbora doprinela je pre svega podela u najvećoj partiji, PES-u premijera Milojka Spajića i predsednika Jakova Milatovića.

Politički sukob je rezultirao odlaskom Milatovića i dela funkcionera iz stranke u prvoj polovini ove godine. Uz pomoć opozicije, Milatovićeva struja je skratila mandat podgoričkom parlamentu.

Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Miloš Bešić rekao je sinoć da bi se "u demokratskom duhu" prvo DPS-u trebalo dati šansa da formira vlast u glavnom gradu.

"Na to imaju legitimno pravo kao partija koja je osvojila najviše glasova. Kako stvari stoje, teško da to i mogu”, kazao je on.

Formiranje vlasti će biti teško zbog oštrog sukoba Spajića na jednoj strani i Milatovića i Abazovića na drugoj. U Podgorici se spekuliše o mogućoj saradnji DPS-a i Milatovićeve koalicije. Na direktna novinarska pitanja međutim tokom kampanje nisu dali konkretan odgovor.

Ukoliko ne dođe do dogovora, Podgoricu čeka budvanski scenario. U Budvi, nakon letošnjih izbora, partije nisu uspele da se dogovore oko formiranja vlasti pa će ponovo na izbore 17. novembra.

U opštini Kotor, u kojoj su takođe održani juče lokalni izbori, prema preliminarnim podacima, niko nema većinu za formiranje vlasti.

Iako je nosilac liste Demokrate - Pokret Evropa sad u Kotoru, Vladimir Jokić, kazao da će bez problema formirati vlast u tom gradu, ipak će dosadašnjim koalicionim partnerima za to biti potrebno još mandata.

Demokrate i PES su, prema preliminarnim rezultatima te koalicije, osvojili deset mandata, a njihov koalicioni partner u aktuelnoj vlasti koalicija Za budućnost Kotora svega tri.

Skupština Opštine Kotor ima 33 odbornička mesta, što znači da PES-u i Demokratama treba najmanje 17 mandata da formiraju vlast, a sada ih imaju 13, sa listom Za budućnost Kotora.

S druge strane Demokratska partija socijalista (DPS) je takođe osvojila deset mandata i sa tradicionalnim partnerima ima 13 mandata (Evropski savez koji čine Socijaldemokrate, Socijaldemokratska partija, Liberalna partija i građani osvojili su dva mandata, a Hrvatska građanska inicijativa jedan).

(Beta, 30.09.2024)